СВАКО ЈЕ КРАЈИШНИК ТАМО ГДЕ ЈЕ ОЛУЈА: Анђелку Анушићу уручена "Андрићева награда"
КАД писац добије награду, поготово ону која је крштена именом Иве Андрића, можда би најбоље било - ћутати!
Фото: Ж. Кнежевић
Или бити тврд на речима, монашки уздржан, попут многих јунака и ликова нашег нобеловца, па и њега самог, најзад!
Овим речима је започео свој говор Анђелко Анушић, након што му је у Задужбини "Иво Андрић" председник УО, академик Миро Вуксановић уручио Андрићеву награду за збирку приповедака "Легенда о в(ј)етром вијанима" (Удружење књижевника Републике Српске, Бањалука). Жири (Александар Јовановић, председник, и чланови Марко Недић и Петар Пијановић) у свом образложењу је навео да Анушићева књига "уметнички сугестивно даје читав низ људских судбина, изглобљених из свог завичаја и својих живота".
- Тема ове књиге је избеглиштво, тачније изгон велике већине Срба и затирање српске културе са простора некадашње Војне крајине - казао је Пијановић. - Слике ратног егзодуса једно су лице ове књиге, док је њено наличје тек привидни мир који избеглима не доноси спокоја. У родноме крају прогнаних остала је пустош која се сада преселила у њихову душу. Они нису ни тамо ни овде, већ су на ничијој земљи.
По речима Пијановића, Анушићева "Легенда..." је књига патње и бола, грубе и префињене туге, а само понегде лековите ироније и горке ведрине задатог живота.
ИМПРЕСИВАН СПИСАК ЛАУРЕАТА
ВЕЋ 44 године, по вољи самог Иве Андрића, Задужбина додељује ову награду. Списак досадашњих добитника даје својеврсну антологију незаобилазних имена наше књижевности - казала је управница Задужбине Жанета Ђукић Перишић и подсетила на великане који су се у прошлости окитили овим признањем, почевши од првог лауреата Драгослава Михаиловића, потом Антонија Исаковића, Милисава Савића, Александра Тишме, Мирка Ковача, Ћамила Сијарића, Светлане Велмар Јанковић, Давида Албахарија, Данила Киша...
- У збирци приповедака за коју сте ме наградили овим врховним признањем, поведа се о изгону, бездомству, скућавању и навикавању у избеглиштву, о повратку и враћању, покушају враћања у земљу својих отаца и налажењу горем од губљења, како каже књига Пророкова - поручио је лауреат. - Изгледа да, као ни у воду, ни у исти простор не може се улазити два пута. Јер, ни дух тог простора није више исти. Као што ни човек оштећеног живота, а то је сваки изгнани човек, у духу своме није онај исти кога су протерали.
Како се могло чути, Анушић у својим делима тематизује историјску и животну палету Војне крајине, кроз неколико векова.
Фото: Ж. Кнежевић
- А свуда је данас, и одувек је била, Војна Граница, Војна Крајина, тамо где живи наш народ. И сви смо ми, после свега што нам се десило и што се сад збива, на известан начин, Крајишници, ма где се устопили и ма где се укотвили. И многи је човек Крајишник, данас у свету којим орљају маестрали, блескови, олује, вихори, црне зоре... - рекао је добитник.
Председник жирија, Александар Јовановић, казао је да је "посебна вредност ове збирке језик који чува све просторне и временске слојеве у којем живе његови јунаци".
- Једино имање које се не мења, које се не губи, које не може уништити ни колонијална губа - јесте језик, идентитетска таблица, у који су моји јунаци уроњени целином његове лексике и синтаксе. А језик је и једини пишчев пртљаг - закључио је Анушић, завршавајући свој говор.
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)