СРПКИЊА УЗ КОЈУ ЈЕ ОДРАСТАО ИВАН ГРОЗНИ: Нови документарни серијал РТС Српска принцеза Ана Јакшић на руском двору

М. ЈЕШИЋ

27. 09. 2020. у 12:14

СРПКИЊА УЗ КОЈУ ЈЕ ОДРАСТАО ИВАН ГРОЗНИ: Нови документарни серијал РТС Српска принцеза Ана Јакшић на руском двору

Фото промо

АУТОРКА и уредник у документарном програму Радио-телевизије Србије Ранка Јакшић написала је сценарио за јединствен пројекат "Српска принцеза Ана Јакшић", који ускоро треба да почне да се емитује.

Режија је поверена Марку Шотри. Ово је први и једини документарни серијал (код нас, у Русији, и у свету) о Ани Јакшић, баби Ивана Грозног.

Први руски цар, ујединитељ целе Русије, познат као Иван Грозни, вечита је инспирација за руске и иностране документаристе. Урађено је много документарних филмова о њему (чак и о његовој мајци Јелени Глинској), али се ниједан, до сада, није бавио његовим пореклом на начин као што то чини овај документарни серијал.

О Ани Јакшић, жени која је одгајала чувеног владара Русије, Ивана Грозног, мало се зна, али је позната генеаологија легендарног руског цара. Какве родбинске везе је Иван Грозни имао са Србима објашњава нам ауторка серијала Ранка Јакшић.

- Иван Грозни је имао чврсте родбинске везе са Србима по двострукој линији. Са очеве стране, његова бака Софија Палеолог била је чукунунука српског угледног великаша деспота Дејана и Теодоре Немањић, ћерке краља Стефана Дечанског, а сестре цара Душана. Интересантно је да је Софија Палеолог имала и друге везе са Србима. Њена рођена сестра Јелена била је удата за Лазара Бранковића, а остала је запамћена у историји као једна од последњих владарки пре пада Српске деспотовине 1459. године. Са мајчине стране Иван Грозни има српско порекло по директној линији. Његова бака Ана Јакшић потиче из српске племићке породице Јакшић. Она је и васпитавала будућег цара Ивана коме су родитељи рано умрли. Колику је моћ имала на руском двору, да ли је, у ствари, Ана Јакшић била сувладар из сенке, можемо да нагађамо. Ипак, уз помоћ укрштања руских и српских средњовековних извора и новијих археолошких података покушаћемо у овом документарном серијалу да реконструишемо лик ове Српкиње која је оставила значајан траг у развоју руско-српских односа пре пет векова. Ана Јакшић била је најстарија кћи војводе Стефана Јакшића. Удала се за литванског кнеза Василија Лвовича Глинског. Из тог брака рођена је Јелена Глинска, која се удала за великог кнеза Василија III и родила је Ивана, будућег првог руског цара - Ивана IV Грозног. Јакшићи су били повезани с најзначајнијим српским породицама свога времена: Бранковићима, Белмужевићима, Косачама... Ородивши се са кнежевима Молдавије и Литве, касније и Влашке, почели су да улазе у угледне, чак владарске куће источне и северне Европе.

Фото промо

Која је историјска улога женских потомака Јакшића?

- Удајом кћери и унуке Стефана Јакшића за угледне српске, мађарске, хрватске, руске племиће, успостављене су родбинске везе које су снажно утицале на, пре свега, јачање значаја породице. Тако су Јакшићи били повезани са Бранковићима, српским деспотима у Срему. Јелена, кћи Стефана Јакшића, удала се за деспота Јована Бранковића док је брак њене сестре, Ане Јакшић, са литванским кнезом Василијем Лвовичем Глинским био најзначајнији за породицу Јакшић.

Шта указује на свест Ивана Грозног о крвној вези која је постојала између њега и далеке Србије?

- Негујући традицију славне српске прошлости, Ана Јакшић Глинска унела је у руски двор, а преко њега и у читаво царство, култ српског светитеља Саве Немањића. Шта је од тога сачувано кроз историјске споменике руске црквене архитектуре до нашег времена, открићемо у овим документарно-играном серијалу.

Ко вам је помагао у раду на сценарију?

- Врло мало података има о животу Ане Јакшић, што је био велики изазов за мене и дало ми је слободу да реконструишем прилике и догађаје у њено време на двору у Москви, како бих свој доживљај лика Ане Јакшић и њено животно путешествије могла да претворим најпре у сценарио, па у слике. У томе су ми помагали најближи сарадници, високи стручњаци за историју средњег века Србије и Русије - руски историчар проф. др Алексеј Тимофејев, професор историје на Филозофском факултету у Београду, др Александар Крстић са Историјског института у Београду, као и редитељ Марко Шотра, који ће након наше сарадње на писању играних сцена потписати и редитељски запис ове документарне серије.

Каква је естетика овог по свему посебног документарног серијала? Неке стране продукције поставиле су високе стандарде?

- Сувишно је рећи да су у питању високобуџетне продукције, јер данас у ери високих технологија можете сваку сцену са слике из компјутера да оживите, поставите на велики екран и гледате како се пред вама одиграва историјска битка у којој учествује више хиљада ратника. Све је толико веродојстојно да мислите да сте управо и ви учесник. Али онда, на неком од фестивала документарних филмова појави се и нискобуџетни филм који однесе награду. Он изазове код публике емоцију и оправда дефиницију документаризма. Зато не бринем за естетику, јер верујем да ће харизма свих учесника овог пројекта изнендрити посебост овог документарно-играног серијала. У серијалу ће говорити српски, руски, румунски историчари. Снимаћемо у Москви, Румунији, Војводини и у Београду. Све је спремно за снимање. Само очекујемо да се ситуација са короном смири и дозволи нам почетак рада на реализацији овог пројекта. Иначе, овај серијал имаће четири епизоде: "Племићка породица Јакшић", "Животне судбине и историјска улога женских потомака Јакшића", "Јелена Глинска и Ана Јакшић" и "Ана Јакшић и Иван Грозни".

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Ko to zna

27.09.2020. 15:06

Ja sam ovu pricu odavno cuo. Naime, Ana Jaksic bi trebalo da potiče (da je rodjena) iz sela Cikote u istocnoj Republici Srpskoj i da je krštena u manastiru Papraća. U vise navrata Ivan Grozni je darivao ovaj manastir iz tih razloga. Interesuje me da li neko zna da li je ovo istina?