ПОЧАСТ СЛАВНИМ ПРЕЦИМА: Зграда бивше главне железничке станице у Београду биће ускоро претворена у музеј средњовековне Србије

Д. МАТОВИЋ

25. 09. 2020. у 12:25

ПОЧАСТ СЛАВНИМ ПРЕЦИМА: Зграда бивше главне железничке станице у  Београду биће ускоро претворена у музеј средњовековне Србије

Фото И. Маринковић

ОДАВНО планирана да буде простор намењен култури, бивша Главна железничка станица у Београду, која се простире на више од седам хиљада квадрата, по свему судећи биће претворена у Музеј средњовековне Србије.

Тим поводом председник Александар Вучић је рекао да ће упутити писмо Влади Србије и истакао да је то идеја др Милоша Јовановића, председника Демократске странке Србије, коју је оценио као изузетно добру.

Тако је стављена тачка на дилеме и предлоге за преуређење станице која је требало да буде Историјски музеј Србије или Музеј Николе Тесле.

- Било би значајно да зграда добије одговарајућу намену и да се претвори у Музеј средњовековне Србије, што би донекле требало да се ради у сарадњи са Српском православном црквом која има доста артефаката - каже Јовановић за "Новости".

- То би, независно од полемика које је изазвао споменик Стефану Немањи, заокружило цео простор на Савском тргу. Oсим подсећања на славну и значајну историју стварања српске средњовековне државе и одавања дужне почасти утемељивачима српске државности, направила би се, уз враћање изворне Коруновићеве фасаде згради Поште 2 у Савској улици, складна и кохерентна целина.

Јовановић подсећа да идеја о отварању Музеја средњовековне Србије на Савском тргу заправо није његова, већ представника садашње власти. Позвао их је да се врате старим плановима.

Галерија ФРЕСАКА, Фото архива

- Нећкали су се, размишљали о Музеју Николе Тесле, Историјском музеју - истиче Јовановић. - Реаговао сам зато што сматрам да Музеју Николе Тесле није место на Савском тргу, већ у реконструисаној згради Старе електричне централе на Дорћолу, како је и предвиђено планом Владе из 2017. године. Београд би у том случају добио два значајна места културе.

Јовановић предлаже да се у некадашњу станицу сместе Галерија фресака и део колекција Музеја Српске православне цркве и Војног музеја. И Горан Весић, заменик градоначелника, нада се да ће се у тај простор уселити и Галерија фресака.

- Верујем да ће Влада направити посебну радну групу за формирање Музеја, али и за прикупљање експоната из средњег века из различитих колекција и музеја који би требало да буду део нове поставке - изјавио је Весић за "Новости", подсећајући да су градске власти издвојиле средства за обнову фасаде и поправку крова који је прокишњавао и да је тај посао успешно окончан. На фасаду су вратили грб Србије који је уклоњен 1945. године.

ТЕСЛИНА "СНАГА И СВЕТЛОСТ"

- МОЈ предлог ће бити да Музеј Николе Тесле буде смештен у згради старе термоцентрале "Снага и светлост" на Дорћолу - каже Весић. - Током јесени усвојићемо ПДР за линијски парк који обухвата ову централу. Новим планом тај простор биће предвиђен за културу и науку. Недавно смо очистили централу, избацили из ње тоне шута, који се тамо гомилао деценијама, урадили статичке провере и наручили идејно решење реконструкције те зграде. То место је идеално за нови музеј Николе Тесле јер има простора да ту буду научне радионице, кампус за студенте...

Дугогодишњи управник Галерије фресака др Бојан Поповић, који је већ неко време једини кустос у овом огранку Народног музеја, подржава идеју о отварању Музеја средњовековне Србије. Поповић каже да је још 1958. године, када је Галерија фресака организовала изложбу у највећој хали на Београдском сајму, постало јасно да је збирка превелика за здање у коме се налази. Ни у реконструисаном Народном музеју, као ни у Галерији фресака нема довољно простора да се прикаже све што баштине из "златног доба" српске државе.

- Две године касније струка је разговарала о изградњи зграде, идеја је била да нова Галерија фресака буде на месту тада тек започете Светосавске цркве или на Новом Београду. До реализације никада није дошло - говори нам Поповић.

Музеј СПЦ, Фото Б. Субашић

- Милан Кашанин се залагао за нову, монументалну зграду од 30-40 дворана, истичући да "...ако хоћемо да покажемо оно што смо ми Срби имали највеће и најбоље, то је наша архитектура, наша скулптура, наше фреске у средњем веку". Ђурђе Бошковић је сматрао да Галерија фресака треба да прерасте у музеј где би архитектура, скулптура, примењена уметност биле уз фреске у својој сопственој средини...

И Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ, подржава идеју да бивша Главна железничка станица постане место културе, у коме ће бити изложено српско благо. У богатој збирци Музеја СПЦ налази се више од 25.000 артефаката, а највећи део колекције због недовољно изложбеног простора налази се далеко од публике. Многобројни артефакти из тог доба не само да поседују изузетну уметничку вредност, већ боље од свих сведоче да су Срби на овом простору, али и у Хрватској и на Косову и Метохији, битисали вековима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)