ИНТЕРВЈУ Штефан Кеги: Свој живот препуштамо машинама

Вукица СТРУГАР

12. 09. 2020. у 13:30

У САЛИ Битеф театра вечерас се "Долином језе" отвара несвакидашње фестивалско издање: ова представа - предавање централни је догађај овогодишњег Битеф пролога, рађена у копродукцији трупе "Римини протокол" и "Кемершпилеа" из Минхена.

ИНТЕРВЈУ Штефан Кеги: Свој живот препуштамо машинама

Фото: Промо

Главни јунак је хуманоидни робот, реплика писца Томаса Мелеа, који има биполарни поремећај и страх од јавног наступа, па у роботу проналази неопходну замену...

Представу, која се својом "језом" уклапа у време које живимо, режирао је један од најзначајнијих светских уметника Штефан Кеги. Пре две године, с "Римини протоколом" и представом "Заоставштина, комади без људи" освојио је две фестивалске награде, а појавио се и прошлог септембра с "Београдом на даљински". Овог пута, симболично ће сачувати ватру нашег полувековног фестивала, за који каже да захтева повезаност с међународним контекстом, па он "с поносом ту ватру носи". Вечерас неће бити у Београду (режира представу у Берлину поводом 250 година рођења Бетовена), али ће онлајн укључити у фестивалска дешавања.

* Имате ли утисак да се све око нас претвара у "долину језе", постајући "свет без људи" - како је пре две године гласио и слоган Битефа?

- Сам концепт језе је врло специфичан у овом контексту, па не бих поредио те две ствари. Једно је осећати се чудно, саосећати са нечим што је машина (али изгледа веома слично нама) и преиспитивати шта је заправо разлика између оних одлука које доноси алгоритам и оних које доносимо сами. И то у време кад велики део одлучивања препуштамо машинама - каже Кеги за "Новости". - Ако смо болесни, потражићемо симптоме на интернету. Ако тражимо партнера, потражићемо га на апликацији за упознавање. Ако нас занима како најлакше да стигнемо од тачке А до тачке Б, претражићемо онлајн мапе. Све смо склонији делегирању својих капацитета машинама. И сада кад нам те машине приказују нашу људскост као одраз у огледалу, осећамо одређену језу, како то објашњава јапански научник који је поставио хипотезу "долине језе" Масахиро Мори. Али, начин на који се свет тренутно мења је нешто потпуно друго јер не постајемо приснији са нечим што је машина, већ постајемо подозриви према људима са којима бисмо иначе били присни. Стога осећамо удаљеност која је уметнута између нас и која, иако утемљена на логичним разлозима, да се спасу животи људи, ипак улива сумњу која нас раздваја.

Фото: Битеф

 * Како видите будућност?

- Ова пандемија је потпуно пољуљала нашу самоувереност да предвидимо будућност. Некако смо мислили да смо безбедни, да се развијамо ка томе да смо све старији, све здравији, да постепено уклањамо проблеме који су мучили средњовековног човека. Међутим, сада одједном осећамо како није све тако извесно као што смо мислили и да ћемо можда доживети будућност другачију од оне коју смо замишљали. Оно што се конкретно мења у нашем пољу, поготово у пројектима извођачких уметности, јесте да морамо да преиспитамо своје навике путовања. Јер, осим локалних хигијенских мера, нешто са чиме се до сада нисмо сусретали у овој мери, јесте затварање граница. Додуше, Србија је имала више искуства од нас са осећањем одсечености од других земаља... Заиста је био шок видети границе унутар Европе како се затварају, и схватити да морамо да реорганизујемо међународни рад без путовања. Можда је то био и добар шок, јер нас је натерао да преиспитамо еколошке последице свог понашања..

* У емоционалном, психолошком, па и уметничком смислу, какве ће бити последице ковида 19 и свих облика "пожељног" понашања?

- Последњи пут гостовао сам на Битефу са пројектом "Београд на даљински", представом у интерактивној позоришној форми коју често користим у свом раду. Намера је да се омогући гледаоцима да реагују једни са другима, да се додирују, плешу или ходају једни око других. То је све напрасно заустављено. У септембру ћу, надам се, имати премијеру представе која се одлаже још од марта. Међународна верзија пројекта зове се "Друштво - радови у току". Реч је о пројекту током којег константно морате да мењате кациге, шлемове, рукавице, слушалице... То значи да физички додирујете велики број предмета. Пошто то више није могуће, морали смо да уведемо употребу хигијенских рукавица. С друге стране, имао сам прилику да развијем пројекат под насловом "Црна кутија" који ми је омогућио нешто, што је иначе немогуће. Сада могу да изведем гледаоце појединачно на сцену, око којих се креће цела позоришна машинерија - светло, дим, звук. Све ово је могуће искључиво због ограниченог броја позоришних посетилаца, што значи да одједном можемо да радимо представу у којој на сваких пет минута имамо новог гледаоца на сцени. У нормалним околностима, тај пројекат ниједном позоришту не би био занимљив из финансијских разлога.

ПРОБЕ СА ОКТОПОДОМ

ДОКЛЕ год смо ми живи, можемо да стварамо живу уметност. Предвиђам да ће све више бити интересовања за извођачке уметности ван градова, у природи. Ових дана су ми у току пробе са октоподом, а имам и пријатеље који праве представе за дрвеће. Мислим да генерално постоји потреба да будемо ближи природи, кад већ не можемо да будемо близу људи - што уопште није лоше - каже Кеги.

 
СТРАТЕГИЈА "НА ДАЉИНСКИ"

Нисам путовао ни на један други континент, што иначе редовно радим. Тренутно радимо на пројекту "100% Каохсијунг" (град на југу Тајвана), за који је процес кастинга у завршној фази, али се чини да нећемо моћи лично да отпутујемо тамо јер је за улазак у Тајван неопходан карантин од две недеље, а ми немамо толико времена. Одједном морамо да осмислимо "даљински" начин или партнерску стратегију за реализацију тог пројекта. Слично решење ћемо вероватно користити и за пројекат који планирамо да реализујемо у САД - каже Кеги.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!