ИЗЛОЖБА И ФИЛМ О ВЕЛИКОМ СЦЕНОГРАФУ И ОСКАРОВЦУ, ОТВОРЕНА У ГАЛЕРИЈИ РТС: Снага Гаврикове љубави

Радмила Радосављевић

22. 08. 2020. у 22:53

ИЗЛОЖБЕНОМ поставком која приказује део скица, цртежа, акварела, сценографских решења на папиру и предмета, ордења, признања и диплома, у Галерији Радио-телевизије Србије приређен је омаж нашем, светски познатом сценографу Властимиру Гаврику (1928-2008).

ИЗЛОЖБА И ФИЛМ О ВЕЛИКОМ СЦЕНОГРАФУ И ОСКАРОВЦУ, ОТВОРЕНА У ГАЛЕРИЈИ РТС: Снага Гаврикове љубави

Фото РТС, Г. Јовић

Поставка носи назив "Снага љубави", по истоименом пројекту филмске и ТВ продуценткиње Александре Гаврик, његове ћерке, која је снимила и документарни филм посвећен животу и раду нашег јединог оскаровца, великана који је оставио дубок траг у српској кинематографији.

На отварању изложбе (због ограниченог броја гледалаца) приказан је само трејлер овог документарца, а како, за "Новости", истиче Александра Гаврик, он ће у целости бити представљен публици 13. септембра, на затварању овог програма.

- Мој отац је своју највећу љубав посветио филму, отуда наслов овог пројекта, а његова следећа "станица" после Београда је Источно Сарајево, 21. септембра у Кинотеци Републике Српске. Следи Будимпешта, где ће изложба и филм бити представљени у Текелијануму, српској задужбини, у организацији фондације Coolture продуцента Милана Кићевца, који је мој партнер и заступник за иностранство. Ту су и Кинотека у Подгорици, затим Нови Сад који ће бити Европска престоница културе, и промоција овог пројекта по Америци и Европи.

Фото архива

ЗАОСТАВШТИНУ Властимира Гаврика чине сценографије за 84 играна филма, 56 домаћих и 28 иностраних, и највеће домаће и међународне награде. За декор енглеско-америчке историјске драме "Николај и Александра" о страдању руске царске породице за време Револуције 1917, "поделио" је Оскара који је 1972. године додељен групи сценографа на челу са чувеним Џоном Боксом. Најпопуларнију филмску награду Гаврик, међутим, никада није преузео.

Александра Гаврик, Фото архива

- Мој отац је о томе направио анегдоту - говорио је да није имао одговарајући смокинг за ту церемонију и да зато није могао да иде у Лос Анђелес да прими Оскар. Исто се догодило и 1987. када је био номинован за Еми награду, за сценографију у америчкој ТВ серији "Бекство из Собибора", снимљеној у Југославији, и био је први југословенски филмски стваралац који се нашао у том високом кругу за телевизијски Оскар. Рекао је да нема шта да обуче, јер је носио мало већи број одела. То само сведочи да је Гаврику, заправо, било најважније да ради, да су његово срце и љубав припадали филму, а да су награде биле нешто споредно и да га нису превише занимале, што сам нагласила и у документарном филму о њему - сведочи Александра.

БАШТИНА ЗА СВА ВРЕМЕНА

ГАВРИК је потписао сценографије у нашим култним филмовима "Рој", "Мајстор и Маргарита", "Дан дужи од године", "Дервиш и смрт", "Црвени коњ", "Андерграунд"", а последњи рад завршио је 2007. у филму "Два" Пурише Ђорђевића, с којим је током каријере и највише сарађивао. Ту су и ТВ серије, "Опасни сусрети", "Салаш у Малом риту", "Камионџије опет возе", "Заборављени", "Срећни људи", "Породично благо".

Гаврик је аутор књиге "Професионална занимања у играном филму", јединственог стручног дела ове врсте код нас, а написао је и монографију "Југословенска филмска сценографија 1945-'75". Радио је и на постављању великих филмских изложби, као што су Репрезентативна изложба о југословенском филму 1986. у Паризу (Центар "Жорж Помпиду"), "Век филма", највећа и најрепрезентативнија изложба код нас одржана у Галерији САНУ (1995-1996).

ЊЕНОГ оца је, сећа се, паралелно чекало и по пет пројеката, како овде, тако и у иностранству. Гаврик је на њима ангажовао и друге сценографе, јер је изнад свега волео своју професију и био изузетан пријатељ својим колегама.

ОСКАРОВАЦ Александар Гаврик испред једне од својих сценографија, Фото Каталог РТС

- У то време није било сујете, филмски ствараоци су помагали једни другима, а он је тада био једини експерт за велике декоре. Радио је велике европске продукције, "Марка Пола", "Дуге бродове", и то су били једрењаци и бродови који су заиста пловили. Изложба коју ће публика моћи да види у Галерији РТС смањена је на најмањи ниво, она је само делић Гавриковог педесетогодишњег рада. Мој отац је пола века радио на филму с огромном љубављу - био је оснивач наше Академије филмске уметности и науке, и њен доживотни председник. Био је и иницијатор Заједничког легата уметничке и професионалне оставштине филмских стваралаца и других посленика филма, који је основан 1997. у

Југословенској кинотеци, како би се сачувала њихова дела - истиче Александра.

А она је на себе преузела да прикаже радове Властимира Гаврика - требало јој је 12 година, како истиче, да реализује ову изложбу, а документарни филм је снимила 2018, на десетогодишњицу његове смрти.

- Мој пут је био трновит и тежак, сва врата су ми била затворена, готово нико није хтео да ме подржи да направим овај пројекат, па ни Кинотека и Филмски центар Србије. У оном људском смислу, то ме је јако повредило, знајући да је мој отац много радио за своје покојне колеге. Али, нисам могла да дозволим да рад Властимира Гаврика поједе време и да буде заборављен. Успела сам да реализујем оно што сам желела захваљујући подршци коју сам добила од РТС, и верујем да ће његово дело наставити да живи - истиче Александра Гаврик.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)