IN MEMORIAM - ОДЛАЗАК АРХЕОЛОГА МАРКА ПОПОВИЋА: Педантан чувар баштине

В. Н.

22. 08. 2020. у 06:36

НАПУСТИО нас је јуче један од наших најбољих познавалаца средњовековних градова и тврђава, аутор више од 200 научних радова, марљиви чувар српске културне баштине: после дуже и тешке болести преминуо је археолог др Марко Поповић (1944- 2020).

IN MEMORIAM - ОДЛАЗАК АРХЕОЛОГА МАРКА ПОПОВИЋА: Педантан чувар баштине

Фото: В. Н.

Родио се у Ужицу, а одрастао и школовао се у Београду, где је на Одељењу за археологију Филозофског факултета, магистрирао, а потом и одбранио докторску дисертацију са темом "Настанак и развој фортификације Београдске тврђаве". Радио је на проучавању српских средњовековних градова, а дао значајан допринос и у изучавању војне архитектуре у Србији и земљама византијског света. Руководио је истраживањима тврђава у Смедереву, Расу и родном Ужицу, као и археолошким ископавањима на више значајних локалитета као што су Браничево, Студеница, Врсеница, Ново Брдо...

Бавећи се проблематиком заштите споменикa културе, резултате истраживања износио је на више међународних скупова у земљи и иностранству. Током 1993. био је и гостујући професор на СНРС у Паризу, где је одржао циклус предавања. После 2000. био је ангажован на реконструкцији ентеријера здања Савезне скупштине. Био је научни сарадник Археолошког института у Београду и руководилац научно-истраживачког пројекта за Београдску тврђаву.

- Вишедеценијски предани рад на расветљавању сачуваних трагова старих српских градова, утврђења, цркава и манастира, огледао се у његовој богатој библиографији која је постала незаобилазно полазиште за све садашње и будуће истраживаче - истиче у телеграму саучешћа породици, колегама и поштоваоцима, министар културе и информисања Владан Вукосављевић. - Својим радом овај изузетни истраживач је оживео заборављена места старе српске културе и изнова их поклонио српском народу.

Описујући Поповића као ерудиту отвореног духа, министар Вукосављевић закључује да су одласком овог научног великана, српска археологија и историја остале без једног од носећих научних стубова чије одсуство ће тешко бити надомештено.

ЗНАЧАЈАН И БОГАТ ОПУС

ИЗА Поповића је остао значајан, богат и разноврсан опус радова међу којима су "Црква Светог Николе. Катедрала града Новог Брда", "Манастир Студеница. Археолошка открића", "Смедеревски град", "Маглички замак", "Београдска тврђава", "Ужички град", "Хералдички симболи на јавним здањима Београда","Почеци барокне војне архитектуре на Београдској тврђави"... Са супругом, византологом Даницом Поповић, потписао је дела "Манастир Куманица на Лиму", "Испоснице манастира Милешеве", "Мироточиви гроб Светог Симеона у Студеници", "Келије манастира Св. Николе у Дабру", "Гробови црквених поглавара у манастиру". Овај пар научних посвећеника је у сарадњи са професорком Смиљом Марјановић Душанић написао и популарно дело "Свакодневни живот у средњовековној Србији".

- Однос Марка Поповића и Народног музеја у Београду сведочи о вишедеценијском пријатељству и професионалној посвећености из којих су произашли важни пројекти и значајна научна открића - каже Бојана Борић Брешковић, в. д. директора Народног музеја. - Реализујући небројена археолошка истраживања и научне пројекте заоставштина Марка Поповића и након данашњег дана наставиће да расте и увећава се захваљујући будућим истраживачима који ће од ње полазећи стремити ка новим археолошким достигнућима. Докле год сазнања и искуства до којих је дошао будемо помињали, наводили, користили у заштити и интерпретацији културног наслеђа неизмерно знање, труд и страст које је наш колега улагао у сваки свој пројекат наставиће да се оваплоћују.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду

ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду

РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.

09. 02. 2026. у 11:26

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (1)

ОТАЦ ПРЕДРАГ ОБЈАСНИО: Никада не треба рећи Прими моје саучешће ожалошћеном