IN MEMORIAM Миодраг Сибиновић (1937-2020): Посвећеност литератури
СРПСКА култура претрпела је велики губитак.
Архива
Напустио нас је Миодраг Сибиновић (1937-2020), истакнути српски слависта.
Радни век провео је на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду, где је предавао Руску народну књижевност, Стару руску књижевност, Руску књижевност осамнаестог века, Руску књижевност прве половине деветнаестог века и Руску поезију средине деветнаестог века, као и Увод у науку о књижевности и Увод у теорију превођења.
Интересовања професора Сибиновића укључивала су српску, руску, украјинску и белоруску тематику, као и књижевно превођење, и у свакој од ових области дао је немерљиви допринос. Почев од докторске дисертације "Љермонтов у српској књижевности" (1971), објавио је велики број књига о класицима (Пушкин, Десанка Максимовић, Мандељштам), а посебно су утицајне биле његове књиге о књижевном превођењу ("Оригинал и превод", 1979; "О превођењу", 1983; "Нови оригинал", 1990). Међу последњим насловима истичу се књиге које сумирају ауторов дугогодишњи рад на пољу компаративистике: "Словенска вертикала" (2008) и "Множење светова. Руски писци у српској преводној књижевности" (2015).
Сибиновићев стручни рад одликовали су ширина, темељност, методолошка поузданост и уграђеност у националну традицију књижевности. Московски универзитет доделио му је звање почасног доктора (1996). Као књижевни преводилац највише се посветио преводима поезије руских класика (Пушкин, Љермонтов, Јесењин, Пастернак, Заболоцки, Блок, Ахматова, Мандељштам, Јевтушенко, Кушнер), али није запоставио ни прозу (Гогољ, Владимир Одојевски, Чехов, Љесков, Татјана Толстој, Александар Солжењицин). Приредио је антологије руске, белоруске и украјинске поезије. За свој преводилачки рад добио је награде Удружења књижевних преводилаца Србије "Милош Ђурић" (1999), "Јован Максимовић" (2002) и Награду за животно дело (2004). На предлог Удружења књижевних преводилаца Србије, додељено му је посебно признање за врхунски допринос националној култури у Републици Србији (2007).
Професор Сибиновић дао је велики допринос развоју академског, професионалног и културног живота, као и популарисању руске, украјинске и белоруске књижевности на српском језичком подручју. Био је председник Комитета слависта Југославије (1990-1998) и председник Просветног савета Србије (1984-1989).
Препоручујемо
ФИЛОЛОШКИ БИРА НОВОГ ДЕКАНА: Савет факултета констатовао оставку Љиљане Марковић
16. 07. 2020. у 15:24
РЕАГОВАЊЕ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА: О правноснажности одлука Етичког одбора
13. 07. 2020. у 18:18
ЈАВНА ОПОМЕНА ДЕКАНКИ: На помолу расплет кризе на Филолошком факултету у Београду
11. 07. 2020. у 16:41
СВЕ ГОРИ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Сирене завијају широм Израела, почео нови напад; Иран силовито удара по америчким базама (ФОТО/ВИДЕО)
ДРУГИ дан рата на Блиском истоку, пратите са нама дешавања уживо.
01. 03. 2026. у 07:31 >> 22:56
ОТКРИВЕНО КАКО ЈЕ УБИЈЕН ХАМНЕИ: Једна грешка га коштала живота, Трамп имао неочекиваног савезника
СКРИВЕН дубоко у свом бункеру, Али Хаменеи није очекивао дрзак дневни напад у самом срцу своје моћи.
01. 03. 2026. у 19:16
ПЛАНЕТА У СТРАХУ: Списак 11 најсигурнијих земаља у случају Трећег светског рата
НАКОН што су америчко-израелски напади на Иран довели до одмазде широм Блиског истока, расту страхови од ескалације која би могла да прерасте у трећи светски рат. Ту су још и актуални рат између Украјине и Русије, сукоби у појасу Газе, као и стална претња кинеске инвазије на Тајван.
03. 03. 2026. у 20:21
Коментари (0)