IN MEMORIAM Миодраг Сибиновић (1937-2020): Посвећеност литератури
СРПСКА култура претрпела је велики губитак.
Архива
Напустио нас је Миодраг Сибиновић (1937-2020), истакнути српски слависта.
Радни век провео је на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду, где је предавао Руску народну књижевност, Стару руску књижевност, Руску књижевност осамнаестог века, Руску књижевност прве половине деветнаестог века и Руску поезију средине деветнаестог века, као и Увод у науку о књижевности и Увод у теорију превођења.
Интересовања професора Сибиновића укључивала су српску, руску, украјинску и белоруску тематику, као и књижевно превођење, и у свакој од ових области дао је немерљиви допринос. Почев од докторске дисертације "Љермонтов у српској књижевности" (1971), објавио је велики број књига о класицима (Пушкин, Десанка Максимовић, Мандељштам), а посебно су утицајне биле његове књиге о књижевном превођењу ("Оригинал и превод", 1979; "О превођењу", 1983; "Нови оригинал", 1990). Међу последњим насловима истичу се књиге које сумирају ауторов дугогодишњи рад на пољу компаративистике: "Словенска вертикала" (2008) и "Множење светова. Руски писци у српској преводној књижевности" (2015).
Сибиновићев стручни рад одликовали су ширина, темељност, методолошка поузданост и уграђеност у националну традицију књижевности. Московски универзитет доделио му је звање почасног доктора (1996). Као књижевни преводилац највише се посветио преводима поезије руских класика (Пушкин, Љермонтов, Јесењин, Пастернак, Заболоцки, Блок, Ахматова, Мандељштам, Јевтушенко, Кушнер), али није запоставио ни прозу (Гогољ, Владимир Одојевски, Чехов, Љесков, Татјана Толстој, Александар Солжењицин). Приредио је антологије руске, белоруске и украјинске поезије. За свој преводилачки рад добио је награде Удружења књижевних преводилаца Србије "Милош Ђурић" (1999), "Јован Максимовић" (2002) и Награду за животно дело (2004). На предлог Удружења књижевних преводилаца Србије, додељено му је посебно признање за врхунски допринос националној култури у Републици Србији (2007).
Професор Сибиновић дао је велики допринос развоју академског, професионалног и културног живота, као и популарисању руске, украјинске и белоруске књижевности на српском језичком подручју. Био је председник Комитета слависта Југославије (1990-1998) и председник Просветног савета Србије (1984-1989).
Препоручујемо
ФИЛОЛОШКИ БИРА НОВОГ ДЕКАНА: Савет факултета констатовао оставку Љиљане Марковић
16. 07. 2020. у 15:24
РЕАГОВАЊЕ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА: О правноснажности одлука Етичког одбора
13. 07. 2020. у 18:18
ЈАВНА ОПОМЕНА ДЕКАНКИ: На помолу расплет кризе на Филолошком факултету у Београду
11. 07. 2020. у 16:41
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)