РАДОШ БАЈИЋ О НОВОМ ФИЛМУ: Код нас су многе истине још закопане

Радмила Радосављевић

28. 07. 2020. у 13:36

РАДОШ БАЈИЋ О НОВОМ ФИЛМУ: Код нас су многе истине још закопане

Новости

АПСОЛУТНИ победник управо завршеног конкурса Филмског центра Србије је нови редитељски филм Радоша Бајића, "Хероји Халијарда", који ће добити подршку од 52.000.000 динара, што је највећи износ који је додељен у конкуренцији филмова у две категорије, оне са националном темом и дугометражне игране.

Ова филмска сага (жанровски, ратна драма), базира се на аутентичном догађају из Другог светског рата - спасавању америчких и британских пилота од маја до септембра 1944. са импровизованог аеродрома у селу Прањани, подно Равне горе.

- Ни ја као аутор, ни наша продукцијска кућа "Контраст студиос", за петнаест година рада и постојања од Филмског центра никада нисмо добили ни динар подршке. Због тога је одлука којом је подржан "Халијард", поред осталог, за мене веома важна. Верујем да су тема пројекта и квалитет сценарија били пресудни да надлежна комисија и Управни одбор одлуче како су и одлучили, на чему смо им захвалани - истиче, у разговору, за "Новости", Радош Бајић.

* Шта је оно што драму спасавања савезника чини тако интригантном и узбудљивом за филмско платно?

- Више од две године опседнут сам идејом да снимим филм инспирисан катаклизмичном 1944. годином, који одсликава једну од најдраматичнијих епоха у историји српског народа. Реч је о операцији "Халијард", која је од краја Другог светског рата била скрајнута и гурнута под тепих. Под претњом надолазећег комунизма са истока, на крилима Црвене армије, Југославија је у завршници рата, новом поделом света, уз аминовање Черчила и Рузвелта, била гурнута у наручје Стаљину. Јасно је као дан, да се то тада није догодило, Србија би данас изгледала потпуно другачије.

* У којим се историјским оквирима догађала операција "Халијард"?

- У пролеће и лето 1944. савезници САД и Велика Британија, подло и издајнички, напуштају Дражу Михаиловића и окрећу се Титу и партизанима. Упркос томе што су остављени на милост и немилост комунистима, предвођени Југословенском војском у отаџбини (ЈВуО), са ливаде у селу Прањани српски сељаци реализују највећу појединачну акцију спасавања савезничких пилота у историји светског ваздухопловства. То је историјски оквир за узбудљиву причу о великој жртви и херојству, о незабележеном доброчинству нашег народа према савезницима који су нас пустили низ воду. После две године рада и истраживања дошли смо до сценарија за филм "Хероји Халијарда" и ТВ серију од шест епизода, који никога неће оставити равнодушним.

* Занимљиво је да су косценаристи овог филма Душан Ковачевић и Ђорђе Милосављевић. Да ли то литерарно "појачање" значи да "Халијард" за вас можда има и највећи значај од свега што сте снимили до сада?

- Слутим да би се могло тако рећи. Одлуком ФЦС, и пре тога Фонда Војводине који нас је такође подржао, "Халијард" је кренуо на свој пут. Хоће ли бити снимљен - показаће време. Ово кажем због тога јер се ради о веома захтевном и за наше услове скупом пројекту, чија је тек једна петина буџета износ који нам је одобрен. Али чак и ако се овај филм никада не сними, за шта су у овом тренутку претпоставке подједнаке, он ће за мене бити незабораван и веома значајан - у раду на сценарију остварио сам изузетну сарадњу са Ковачевићем, који је сигурно наш највећи драмски писац, и са једним од најуспешнијих српских сценариста, Ђорђем Милосављевићем. Ништа мање ми није била важна и сарадња са младим и талентованим аутором Страхињом Маџаревићем, чија ми је визура "Халијарда" била неопходна у стварању потребне емоције коју треба да препозна савремени гледалац.

* Спасавање више од пет стотина савезничких пилота свих ових деценија стајало је у неком полумраку историје. Зашто се у јавности ова тема никада није сматрало важном?

- Због тога што историју пишу победници. После Другог светског рата многе генерације су одрастале са повезом око очију, у лажима чија су погубна исходишта била катастрофална за све народе који су живели у Титовој Југослвији, а поготово за Србе. Живимо у земљи у којој је комунизам оставио пустош у историјском памћењу нације, у којој су многе истине још увек дубоко закопане. Филм и серија инспирисани "Халијардом" биће наш покушај да бацимо светло на један херојски подвиг српског народа у ратној катаклизми, који би будућим генерацијама морао да буде пример љубави, патриотизма, жртвовања и жудње за слободом.

Приватна архива

 

* Фантастична акција српских сељака готово је прећутана и заборављена и у светским историјским аналима. Због чега?

- Свет се бави собом. У историјском и цивилизацијском смислу глобални догађаји претичу једни друге. Ако ми показујемо немар према тако важним дагађајима у сопственој историји, зашто би се неко други бавио нама. Додуше, откако радим на овом пројекту стекао сам утисак да америчка страна негује велики пијетет према херојству Срба у операцији "Халијард". То нам подгрејава наде да покушамо да заинтересујемо америчке партнере за наш пројекат, без обзира на то што су шансе да дођемо до копродукције са тамошњим продуцентима реално танушне.

* Зашто су амерички копродуценти "немогућа мисија"?

- Због тога што је централна визура нашег сценарија дата из српских очију и из наше душе. Главни јунак наше приче о "Халијарду" неће бити никакав Рамбо који се затиче у Србији и решава ствари, већ српски народ, који је колективни протагониста херојства, доброчинства и хуманости. Као такав, он је искушеник велике жртве, и епски трагичар у злослутном времену разарања свих нада у сопствену будућност и национални опстанак.

* Шта је оно најважније што ми ни данас не знамо о "Халијарду"?

- Поред спектакуларности читаве акције задивљујући податак који ме је фасцинирао биле су осведочене реакције народа и сељака који су чували пилоте. По цену сопствених живота они су крили, штитили и неговали младиће из Тексаса, Аризоне, Вирџиније, чији језик нису ни разумели. Јели су лук и воду, а авијатичарима су давали кртину. Друга круцијална спознаја тиче се понашање савезника. Својим празним авионима долетели су на Галовића поље да преузму пилоте, и уместо да у знак захвалности војну и санитетску помоћ донесу својим доброчинитељима, они су је пре слетања избацили на територију коју контролишу Титови партизани. Невероватно! А када је у питању страни фактор, историјски је непобитно да су главни егзекутори пуштања Србије и ЈВуО на челу са ђенералом Михаиловићем низ воду били Енглези. У том судбоносном тренутку по српски народ, за разлику од Американаца, просто је невероватно колики су степен лицемерја, издаје и бахатости показали Енглези. То ће у филму и серији бити препознато.

* "Халијард" фокусира српску породицу у којој је један син у партизанској, а други у четничкој војсци, док отац покушава да спасе најмлађег сина, да бар он не уђе ни у једну војску... Да ли су те вишевековне поделе у српском народу и српским породицама, заправо, и лајтмотив овог филма?

- Мислим да су раскол и братоубилаштво највеће клетве које су задесиле српски народ. Уз фиксацију на саму акцију и чин спасавања пилота у акцији "Халијард", једна од главних тема биће управо та располућеност у менталном ткиву нашег народа која нас прати као усуд. Ми, нажалост, и дан-данас још трагамо за националним консензусом, не успевајући да идентификујемо националне интересе око којих дугорочно неће бити полемика и вађења братских очију.

Приватна архива

* Где лежи корен те наше располућености која непрестано траје?

- Нисам једини који верује да нам је због подела у српском националном бићу помирење преко потребно. Нисам опхрван мржњом према комунистима, нити сам заљубљен у четнике. После ТВ серије "Равна гора", са којом сам прошао голготу, снажно сам мотивисан да направим још већи искорак ка истини, опросту и доприносу - да се кроз уметнички наративни садржај подстакну сећања на најлепше особине народа коме припадам, који је на Западу, нажалост, још увек анатемисан, а кога су од 1945. наовамо, зарад сопствених идеолошких утопија, и словенска браћа са истока сурово манипулисала. Док су се други народи у Титовој Југославији мање-више сачували, затрован комунизмом и аутодеструкцијом, српски народ је уништавао своју самобитност, традицију, веру, баштину и културу. У "Херојима Халијарда" покушаћемо да покажемо како је тога дошло.

* Какве реакције очекујете у јавности са овим филмом, ако знамо да партизани и четници код нас и даље ратују?

- Ретко који филмски аутор може да се похвали чињеницом да су против њега и пројекта који ради биле организоване демонстрације. Свестан сам да ће ме поново нападати и леви и десни, и четници и партизани. Могуће и жешће него раније. Али, верујте, не дајем ни пет пара! "Равна гора" је, упркос организованој сатанизацији преживела, победила и изборила се за своје место у памћењу. У филмској уметности и у историји, већ сам прошао сито и решето, и протрчао кроз њиховог "топлог зеца". Али, за све треба бити кадар. Поред огромног рада, упорности и талента који вам Бог да, за остваривање циљева и резултата који ће постати трајна вредност у културном и националном бићу народа потребно је и нешто храбрости.

ЗВУЧНА ИМЕНА ХОЛИВУДА

* A Колико ће бити компликован кастинг за овакав филм, и да ли можда већ имате поделу за ликове главних јунака?

- У филму "Хероји Халијарда" и ТВ серији "Ваздушни мост" играће више од две стотине глумаца, од чега скоро једна четвртина морају бити странци. За неке велике улоге америчких официра пробаћемо да ангажујемо и понеко звучно име из Холивуда. Али, све ће зависити од буџета којег успемо да досегнемо. Поред сценарија, кастинг је најзначајнији сегмент успеха сваког филмског пројекта. Протагонисти "Халијарда" ће бити млади глумци чији рад посебно пратим и анализирам. Неће бити лака одлука коме да поверим главне улоге, а поготову ко ће после бриљантног Небојше Глоговца играти ђенерала Михаиловића.

УЖЕ ЗА СИДРО БРОДА

* A Шта је, заправо, халијард?

- Халијард је дебело уже којим се привезује сидро брода. Нема, дакле, везе са Америком, Србијом, а ни са ваздухопловством. После инвазије савезника на Сицилију, на подручију Барија стационирана је Петнаеста ваздухопловна армија САД, која је тешким бомбардерима који су прелетали Србију у пролеће 1944. бомбардовала нафтна постројења у околини румунског града Плоешћи. Ту су били највећи Хитлерови енергетски потенцијали за Источни фронт. Из погођених авиона по повратку из тих акција, савезнички авијатичари су искакали и падали широм Србије. После сазнања да у српским планинама сељаци и припадници Равногорског покрета крију и гледају као најрођеније стотине америчких и енглеских пилота, организована је акција њихове евакуације под кодним називом "Халијард".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (51)

Bosko

28.07.2020. 18:04

Ne mogu da verujem, i pored toga sto njegove filmove i serije niko ne gleda on dobija novac iz budzeta ponovo da snima.....pa ravnu goru kada je snimao ni jednu epizodu nisu vise reprizirali....neverovatno takvi ljudi i njemu slicni cine filmske umetnike..... Sramota

Vlade

28.07.2020. 18:41

Лепо молим Радоша Бајића, ако има трунке пристојности да се повуче из режисерског и продуцентског посла, јер све што дотакне упропасти. Не ради се о томе да ли је ова тема заслужила да буде снимљен филм о њој, сигурно јесте, али нека то уради неко други а не Радош Бајић. Нека се Радош Бајић бави глумом јер то уме да ради, а режију нека препусти онима који су за то школовани. А новац који је сада добио нека уступи неком ко ће снимити добар филм а не те досадне и патетичне филмове какве он снима. Човече, пусти младе да снимају филмове, шта је тебе сад спопало?

buki

28.07.2020. 22:47

Žali Bože para, a naravno, kao i sve što je do sada snimao ovaj čovek, ni ovo neću moći uz sav trud i napor da odgledam. Kod Mokre Gore sam uspela polovično da odgledam par epizoda, a onda odustala jer trpim mučenje, bez obzira što sam zainteresovana za temu. Stidim se u ime Radoša Bajića i onih koji ga neprestano filuju našim parama. Blago rečeno - užas.

Nadica

29.07.2020. 12:05

Ljubomora je cudo... ako neko ne voli Radoseve filmove i serije nek ne gleda, a ima i te kako ljudi koji vole, rejtinzi govore za sebe! U ovoj zemlji se uspeh ne prasta, Radose svaka vam cast na radu i verujem da ce film biti izuzetan!!!

Jasmin

29.07.2020. 12:23

Priča koja svakako zaslužuje da bude ispričana, i nema bolje osobe za to od Radoša iz prostog razloga što on neće stvar gurati prema „odgovarajućoj“ ideologiji već će prikazati šta se zapravo desilo.

Peđa

29.07.2020. 22:51

Tema je dobra, iz 2 sv rata sa naših prostora ima dosta tema i događaja koji bi mogli da se obrade. Meni se lično nije svidela nešto ravna Gora, ali možda ovde uz kovačević i milosavljevića naprave nešto bolje. Naravno možda bi neki mladi reditelj bilo bolje rešenje.

Savezničko bombardovanje

30.07.2020. 01:21

Ваљда као знак захвалности Србима за "Халијард"? Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан Краља Петра, у Лесковцу је било много света. Број жртава, погинули и рањени, никад тачно није утврђен, а по проценама великог броја историчара креће се од 4000—7000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели...) У бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1161 лице, рањено 1468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша, погинуло је око 700 људи. После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен-чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:29

Београд су англо-америчке ваздушне снаге током ДСР бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Београду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944. Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000—5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:31

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено. Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника. Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944. По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:33

Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668). Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:35

Oштећена je фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву. Приликом васкршњег бомбардовања 1944. године погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава...

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:37

У неким публицистичким радовима се тврдило да је на једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“. Међутим, колаборационистички лист Српски народ из априла 1944. не помиње честитку исписану на бомби, већ да је честитку за Васкрс упутио шеф југословенске секције Би-Би-Си-ја Х. Д. Харисон. Према немачким проценама страдало је око 4.000 људи а према проценама амбасаде САД 2.271. Последице бомбардовања су биле видљиве на појединим зградама у Београду и после седам деценија. Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале савезничким и немачким бомбардовањем.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:39

Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 америчких долара по курсу из 1939. године). Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 долара. Штета настала немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 долара, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачки. Постоје сведочанства из којих се види да је Врховни штаб партизанског покрета, конкретно Јосип Броз Тито и Коча Поповић, тражили од савезника да бомбардују немачке циљеве у Србији.

Savezničko bombardovanje Beograda

30.07.2020. 01:43

Британска средства извештавања су известила да је бомбардовање Београда извршено на Титов налог. Бомбардовање важних војних циљева у Србији су тражили Југословенска влада у избеглиштву и војска Драже Михаиловића још 1942. и 1943. априла 1944. тврдили су да су савезницима сугерисали списак циљева за бомбардовање у Београду уз пристанак Слободана Јовановића.... ХВАЛА "ХАЛИЈАРДУ" И "САВЕЗНИЦИМА". СА ТАКВИМ "САВЕЗНИЦИМА" НЕПРИЈАТЕЉИ НАМ И НЕ ТРЕБАЈУ.

nišlija

30.07.2020. 06:31

Radoš Bajić očigledno nije ništa naučio od Ravne gore koja je bila samo pokušaj da on stavi novac i džep. Očigledno se podrška i ljuljanje u naručju vlasti isplati a on to najbolje ume pa treba da vodi računa kada kaže da njegova kuća nije dobila nikada novac za neki projekat. O tome kako se dodeljuju sredstva i kome iluzorno je govoriti. Ovde jedino ,,peglanje,, i mogućnost da od ovog projekta bude nešto naslućuju scenaristi inače ne ginu nam novi ,,Nemanjići,,.....

vladimir

11.09.2020. 01:05

Спашавање савезничких авијатичара ЦЕЛОВИТА ИСТИНА О СПАШАВАЊУ САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА У  ЈУГОСЛАВИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1. Југословенски ратни простор био је покривен енглеским и америчким обавештајцима. По имену и презимену индентификовано је 268 енглеских обавештајаца и 612 америчких припадника ОСС службе (Office of Strategic Services) и око 50 припадника из PWB (англоамеричка служба за пропаганду на Балкану), укупно 930 лица. Обавештајци су деловали углавном у оквиру војних мисија ових земаља код четничког и партизанског покрета. Овај импозантни број указује да су њихове службе  имале апсолутни увид у стање на терену,  однос постојећих снага и деловање ратујућих страна на југословенском простору. 2. Америчке војне мисије код четничког покрета до маја 1944. имале су податке за 29 америчких пилота који су се налазили код четничких јединица. Америчка војна мисија при штабу ген. Михаиловића, предпостављајући да се ради о већем броју оборених чланова посаде образовала је у пролеће 1944. г. штаб од седам американаца, тзв. „Опереативну групу за спасавање ваздушних посада“. Ова група је организовала обнављање и оспособила аеродром код села Прањана и била организатор евакуације. Интензивно су прикупљане ваздухопловне посаде које су биле код четника или скривене код грађана, тако да је од 8-10. августа 1944.г. транспортним авионима евакуисано 225 америчких ваздухопловаца са аеродрома у Прањанима. Концем августа до средине септембра 1944. са овог аеродрома евакуисано је још 95 америчких ваздухопловаца, када је евакуација обустављена због борби које су водиле јединице НОВ и ПОЈ на овом простору са немачким јединицама групације армија „Е“ које су се повлачиле из Грчке. Последња 23 америчка ваздухопловца евакуисана су новембра и децембра 1944. са другог аеродрома. Постоје подаци да је децембарски транспорт од 19 ваздухопловаца одвео тада амерички пуковник а касније генерал Џорџ Крајгер. Према подацима америчке војне мисије четници су спасли укупно 372 америчка авијатичара. Чињенице показују да сви савезнички чланови ваздухопловних посада нису евакуисани. Ген.Михаиловић је на саслушању изјавио „да су његови неодговорни команданти један број америчких ваздухопловаца предали Немцима у замену за муницију и оружје, а неки су их и убијали због пљачке, као Спасоје Дакић, Воја Бранковић и Душан Радовић“. У Хомољу бригада „Кента“ заклала је два оборена савезничка пилота а четник „Пожаревац“ коме је суђено деведесетих година прошлог века у Зајечару признао је да су између 49 које је заклао била и два савезничка пилота. За све ово постоје докази и сачувани документи. 3. Спашавање савезничких авијатичара од стране НОВ и ПОЈ (партизанских јединица) почело је децембра 1943.г. До краја II светског рата 9. маја 1945.г., јединице народноослободилачког покрета спасиле су и евекуисале 1.585 америчких, 267 енглеских и 1.222 друга савезничка ваздухопловца (Канађана, Француза, Пољака, Југословена, и др.) који су се борили у овим јединицама, односно 3.074 припадника савезничке авијације. Осим ових појединаца спашено је и 215 савезничких авиона (аеродром острва Вис и други) са посадама од 1935 ваздухопловаца што износи 5.009 лица. Сви ови подаци налазе се у Војном архиву Војске Србије и у енглеским и америчким ратним архивима. Амерички ваздухопловни генерал Ира Икер и Натан Ф.Твајниг (командант 15 америчке ваздухопловне армије) срдачно су се захвалили југословенској држави на спасавању њихових ваздухопловаца. Један број ових ваздухопловаца одликован је југословенским ратним орденима, а многи су објавили своја сећања на дане проведене код партизана и упутили бројне личне захвалнице за спашавање. Не треба заборавити целу истину. Ово је аутентичан извештај објављен 10.октобра 2010. године од проф. др Миодрага Зечевић који је и аутор овог текста Ovo bi trebao naučiti i gospodin Radoš Bajić. Jer je to prava istina. U ostalom sve se nalazi u vojnom arhivu, kao i arhivima četničke dokumentacije, ibegličke,vlade kraljevine Jugoslavije,arhivima Londona Moskve i Vašingtona. To mora dobro izučiti, a ako pravi sprdačinu od filma sa rupama i neistinama kao i prethodni propali film o Ravnoj Gori, bolje da ne troši naše pare.