ПОРТРЕТ У ВРЕМЕНУ "СЕЛФИЈА"
ПАРАДОКСАЛНО, када је недавно отворена поставка посвећена феномену портрету у Галерији – Легат Милица Зорић и Родољуб Чолаковић (део изложбе "Рефклексије нашег времена, аквизиције Музеја савремене уметности 1993-2019"), сви присутни су били под маскама, тако да се њихов портрет није видео.
Фото З.Јовановић
Аутор овог дела представљања радова којима је у последњих четврт века обогаћена збирка МСУ, у простору у којем је опстајао живот ове институције док је трајала непримерено дуга реконструкција матичне зграде је Мирослав Карић.
- Трудио сам се да на изложби не буде хронологије, да не прича о развоју портрета кроз време, већ насупрот, покушао сам да повежем радове из различитих времена - објашњава, за "Новости", историчар уметности који се недавно прикључио кустоском тиму МСУ. - Занимале су ме нове везе и односи између уметничких пракси, успостављене на самој изложби, које су створиле и нову мрежу значења. То је нека врста дијалога између историјског и савременог, уметности из седамдесетих и осамдесетих...
Портет је, истиче саговорник, један од најдуговечнијих жанрова у историји уметности, узбудљив због свих својих поджанровских и стилских разноликости:
- Развијао се од опсервација нечијег физичког изгледа, преко представљања психолошких регистара особе која се визуелно описује, до момента када добија рефлексију друштвених околности у којима живи онај који се портретише, а из дела може да се чита и ком миљеу припада, ком контексту, времену... Тако се портрет у савременој уметности нашао у једном проширеном пољу употреба, намена, значења, али и идентитетских, социјалних, идеолошких интерпретација.
Изложбу, коју је назвао "Кроз портрет", аутор је конципирао у време карантина, када смо на друштвеним мрежама и другим и видовима онлајн комуникације, били непрестано окружени портретима на екранима, што га је навело на размишљање о актуелности теме којом се бавио:
- Уосталом, свакако живимо у времену "селфија" - тврди Карић, који је покушао и да одговори на главни тематски оквир "Рефлексије нашег времена". - Промишљајући, дошао сам до тога да портрет јесте рефлексија друштвене димензије људског живота.
Фото З.Јовановић
На три нивоа галерије посебу пажњу привлаче аутопортрети: серија слика Саше Марковића Микроба са другим људима у фото - аутомату, Урош Ђурић себе "представља" као рок звезду, са "фендером", Неша Париповић фотографише се у четири позе, Хелнвајн који је себи деформисао лик....)
- Разумевање и тумачење сопственог лика може да се прати, од специфичног интроспекцијског чина, па до деконструкције, или антипортрета, где нестаје физичка препознатљивост. У новим медијским праксама портрет постаје радикално редефинисан - прича Карић.
Фото З.Јовановић
Тако овај историчар уметности истиче да аутопортрет Анице Вучетић, настао као видео рад, наглашава разматрање унутрашњих садржаја:
То је метафора - тврди саговорник, упућујући и на рад Јелене Јуреше "Мира, скица за један портрет", који кроз живот једне особе портретише и њену породицу, али и читаво друштво и историјски тренутак, турбулентна догађања на овдашњим просторима. - Он представља проницање једног у други портрет.
Фото З.Јовановић
МАРКС, ЕНГЕЛС И ПАЛАВИЧИНИ
НА САМОМ улазу у галерију постављени су портрети Маркса и Енгелса, рад Петра Палавичинија (1887-1958).
- Био сам изненађен када сам наишао на тај рељефни медаљон - открива Карић. - У варијетету различитих приступа портрету, овај означава идеолошке садржаје који говоре о времену у ком је настао. Поента целе изложбе је да се представи читав спектар могућих артикулација и тумачења портрета.
ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном
АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.
06. 03. 2026. у 09:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
"СВЕ САМ ТО ПРОШЛА СА САШОМ" Сузана потресена због Зорице: "Канцер као да је заразна болест, не знам од чега је оперисана"
ВЕЧЕРАС се у Сава Центру одржава први од три концерта Марије Шерифовић у 2026. години.
06. 03. 2026. у 20:27
Коментари (0)