Владан Матијевић: Без слободе говора нема слободних људи

НОВИ роман "Слобода говора" Владана Матијевића од самог почетка увлачи читаоца у атмосферу новинарског посла и његовог преплитања са политичким интересима. Причу о мистериозном нестанку новинара Саше Чомског и његовом пријатељству од студентских дана са колегом Владимиром Филиповићем, добитник најпрестижнијих књижевних награда, међу којима су и "Нинова" и "Меша Селимовић", објавио је у "Лагуни".

Фото: В. Данилов

Кроз трилер заплет, аутор романа "Писац издалека", "Часови радости", "Врло мало светлости", "Сусрет под необичним околностима"..., представио је опору слику ерозије свих вредности, издају, погубне поделе и судбину новинара и српског друштва последњих деценија.

- На срећу, оваква прича се код нас није догодила и надам се да неће - каже Матијевић за "Новости". - Неке друге су, нажалост, у стварности имале сличан крај као и мој роман, мислим на неразјашњене смрти новинара. Све моје књиге, укључујући чак и збирке песама, баве се садашњим временом и актуелним проблемима. То данас није реткост, чак је доминантан тренд, али када сам почињао да се бавим писањем осамдесетих, поготово деведесетих година, то није било уобичајено. У то време се претежно писало о самом процесу писања, била је много заступљена и фантастика, и историја, што јесте оставило дубок траг на мени, али ме није скренуло са предодређеног пута. И сад, ако се од својих почетака бавим савременим животом појединца, сасвим је очекивано да се дотакнем и медија који су данас важни, али који не уживају у својој важности, него су изложени притисцима сваке врсте. И што су утицајнији то трпе веће притиске, притом се на то гледа као на нешто најнормалније. Сматрам да је одабрана тема актуелна у читавом свету, а колико сам је добро обрадио, на читаоцима је да просуде.

о Да ли ваши јунаци Саша Чомски и Владимир Филиповић имају двојнике у стварном животу?

- Сви ликови и догађаји су измишљени. Можда се у роману неко удружење, институција, хотел, фудбалски клуб, зове исто или слично као и постојећи, али написано се не односи на њих. Наравно, да би ликови били уверљиви морају личити на неке које знамо. Често се догађало да ми читалац каже да сам добро описао особу коју он познаје, и одбија да поверује да ја за ту особу до тада никада нисам чуо.

о Наслов ваше књиге сугерише питање - шта то не може да каже новинар, а може романописац?

- Новинар не може писати о мукама и неправдама којима је изложен, а то може романописац, с тим што мени није био главни циљ да опишем проблеме новинара, већ мрак који влада около њих и кроз који они табанају последње три и по деценије, као и још гушћи мрак који их врло лако у будућности може окружити. Кроз историју књижевности често смо се сусретали са делима чија је фикција убрзо постала стварност. Овај роман нема те претензије, али није лоше имати на уму да писци уз помоћ интуиције могу предвидети будућност, или уз помоћ маште несвесно је приказати. Новинари немају тај луксуз да слободно интерпретирају догађаје и да их измишљају, ако у то не убрајамо оно што се данас зове спиновање. Они морају да се колико-толико држе чињеница.

о Да ли су данас, у времену "Фејсбука", "Твитера", блогова, "Јутјуба", потребни слободни медији?

- Увек су били и заувек ће бити потребни, јер без слободе медија нема ни слободе човека. А слобода се, ту лекцију не смемо заборавити, свакодневно осваја, она није константа, нити загарантована. Сасвим је нормално што ни човек који живи у 21. веку није поштеђен борбе за слободу говора. Доминацијом интернета ствара се привид да је та слобода освојена, и тај привид је опасан. Ликови у мом роману се непрестано саплићу о појам слободе, једни у тежњи да буду слободни, други у намери да слободу некоме спрече, или барем ограниче.

о Шта мислите, да ли стварност утиче на медијску сцену или медији заправо креирају стварност?

- У роману медији креирају стварност, тачније то чине центри моћи преко медија. У стварности, мислим да још увек није тако, али између медија и стварности постоји јак обострани утицај, као и латентна претња да медији, као и у мом роману, већ сутра креирају стварност.

Фото: В. Данилов

о Колико је јурњава за "кликовима" на интернету замрачила нашу стварност?

- Нисам компетентан за тај одговор јер нисам на друштвеним мрежама. Ипак сам на неки волшебан начин и без њих задовољавајуће обавештен. Нема јасно дефинисаног кривца за замрачење наше стварности, али има жртава на све стране. А, жртве се приписују духу времена.

о У роману сте разматрали слободу или неслободу изражавања, а да ли смо заборавили основно правило како да се цивилизовано споразумемо са неистомишљеницима?

- Без слободе говора нема ни слободних људи. Слобода чини бит човека, његову човечност која га разликује од других бића ограничених нужношћу. Развијена, зрела и одговорна личност мора бити слободна, ако пристаје на неслободу губи атрибуте личности.

о У време ванредног стања изјавили сте да сте предали рукопис издавачу и да можда више нећете улазити у авантуру писања. Да ли је ова епидемија, ипак, била изазов за вас?

- Сваки пут када предам рукопис нове књиге чини ми се да више нећу моћи да пишем. Тако сам објавио 13 наслова. Ова епидемија ме је само умртвила и ја тако умртвљен чекам да ми неко каже да је опасност прошла и да наставим да живим. Вероватно ми нико то неће саопштити, па ћу се у једном тренутку на своју руку тргнути и наставити.

о Од многих тема којима сте се бавили, не само у последњем роману, која је за вас представљала највећи изазов?

- Све моје теме су сличне. Појединац у савременом свету.

о Не постоји књижевна врста у којој се нисте опробали, да ли је теже написати добар роман или "скројити" добру песму?

- Све је подједнако тешко. Ако се успе, то је чудо. Лично, много ми је лакше са песмама. Можда зато што их преко две деценије не пишем, већ се нека од њих, с времена на време, сама напише. А на прози много радим и на сваком следећем рукопису више него на претходном. Често напишем и по пет верзија истог романа и онда се одлучим за једну, у нади да је она најбоља.

о Каква је судбина писане речи?

- Подједнако неизвесна као и човекова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације