ДУБОКО, ИСТОРИЈСКО ПРОЖИМАЊЕ ДВА НАРОДА: У Галерији 73, јубиларни 10. "Дани словачке културе"

СРБИЈА је међу ретким земљама у свету, која је међународно заштитила нематеријалну културну баштину једне своје националне мањине, јер је на Унескову листу уписано ликовно стваралаштво Словака, сликара наиваца из Ковачице.

Фото галерија 73

Али, повезанст, прожимање и сарадња, српске и словачке културе, много је сложенија и дубља, што ће и овога јуна показати "Дани словачке културе", које већ деценију организује Галерија 73, а свечано почињу у среду, 11. јуна, у 19 часова.

Ове године, седмодневна манифестација (која ће трајати до 18. јуна), према речима директорке Миреле Пудар, подсетиће на знамените Словаке који су кроз историју дали огроман допринос у утемељењу српских институција и својим посвећеним радом допринели њиховом развоју: др Карла Пацека, пионира здравствене службе у Кнежевини Србији, једног од дворских и личних лекара кнеза Милоша, Јанка Шафарика, научника, лекара, нумизматичара, музеолога, библиотекара, родоначелника српске просвете, Јана Кутлика, који је код нас основао прву цртачку школу, као и на многе професоре Словаке, помало заборављене, а који су својим стваралачким опусом умногоме допринели развоју културе уу нашој земљи.

Фото галерија 73

- Један од њих засигурно је Михал Кираљ (1955-1995), професор на Факултету примењене уметности, одсек примењене графике, човек који је познат у издавачкој делатности војвођанских Словака, коме се ове године навршава 70 година од рођења и 30 година од преране смрти - истиче Пударева додајући да ће у Галерији 73 бити отворена његова ретроспектива. - Овај знаменити Словак рођен је у Бачком Петровцу, где се ове године обележава 280 година од досељавања првих Словака на наше просторе. 

Радове за ретроспективу овог професора, академског сликара-графичара, ликовног педагога, ликовног уредника словачких часописа и књига у Србији, уступила је његова породица. На позив свог бившег професора Богдана Кршића почетком деведесетих Кираљ се вратио на ФПУ, као предавач на предмету типографија, а 1994. године дошао је на чело словачке издавачке куће "Обзор Творба" као њен директор. Међутим, убрзо се разболео и преминуо у четрдесетој години у свом родном месту Бачком Петровцу:

- Његов кратак живот је био испуњен невероватно интензивним стваралачким радом. Осим тога што је поставио високе стандарде примењене графике и књижне ликовности у богатој култури словачке заједнице у Србији, у његовој ликовној заоставштини налазимо и бројне графичке листове и цртеже, које ћемо представити широј јавности у месту његовог школовања, у Београду, за који је био врло везан до краја живота - истиче се у најави изложбе. - Поставка сачињена од графичких листова, насталих крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година представља његов стваралачки пут, од нове фигурације ка апстрактном, беспредметном ликовном изразу, којим доминира линија као основно средство изражавања. 

Препоручујемо

Култура

0 0

СВЕДОЧАНСТВО О ЖЕНАМА АРХИТЕКТАМА У СРБИЈИ: Промоција књиге др Снежане Тошеве у Музеју науке и технике

25. 02. 2026. у 15:35

Култура

0 0

НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ

25. 02. 2026. у 15:04

Култура

0 1

ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“

25. 02. 2026. у 14:30

Култура

0 0

"СВЕТ СЕ МЕЊА ПРЕД НАШИМ ОЧИМА: Нова књига Силване Станковић, о Специјалној војној операцији у Украјини (ФОТО)

25. 02. 2026. у 11:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације