РИЗНИЦА ДУХОВНЕ БАШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА: Представљање монографије "О српској уметности с љубављу", Љубице Бубе Миљковић
ОНДА кад се опали организам предаје трулежи и претварању у ништа, једни кичицом а други речју и словом остадоше духом, идејом и мислима својим међу нама вечно, да с нама живе и да нас преживљују.
Фото Архива Новости
Ова мисао Надежде Петровић (1873-1915) својеврсни је мото текста "Светлост у мраку Првог светског рата", из првог тома капиталне монографије "О српској уметности с љубављу", Љубице Бубе Миљковић, једне од наших најугледнијих историчарки уметности, која ће у четвртак у 18.30 часова имати промоцију у Галерији 73, и то баш на дан, када је пре 110 година, свој живот на олтар отаџбити положила наша велика сликарка.
На идеју Фондације "Плаво", ову у сваком смислу богату књигу, објавила је Фондација "За српски народ и државу", а о њој ће говорити ветеран наше историје уметности Никола Кусовац, уредница издања Весна Башић, професор Оливер Томић и ауторка.
Фото приватна архива
Њен садржај чине изабрани међу шест стотина текстова, насталих у последње три деценије, са потписом ове ауторке, коју, како то истиче професор Томић, краси "ширина погледа, оштрина запажања, дубина увида, а све искрено и пожртвовано". У овом првом тому налазе се студије, есеји и прикази о покретима, појавама и смеровима српске уметности 20. века, док ће други, који је већ у припреми за штампу бити посвећен стваралаштву појединаца.
- Настојала сам да истакнем врхунске домете, да проникнем у настојања даровитих и образованих уметника, од којих су многи били историчари и теоретичари уметности, ликовни критичари и педагози - истиче Љубица Миљковић. - Имала сам среће да је Никола Кусовац, најбољи познавалац српске уметности, строг и добронамеран, као званични, или незванични рецензент био задовољан резултатима свог непосредног сарадника. Нека врста потврде да сам успевала били су позиви уметника да се огласим при њиховим новим изласцима у јавност, као и чињеница да је Миодраг Б. Протић цитирао моје речи у "Нојевој барци".
Како је више од три деценије, своје плодне каријере, провела као кустос Народног музеја Србије, углавном водећи Збирку југословенског сликaрства 20. века, један део текстова бави се чувањем националног блага, а већ у самом уводу ауторка поставља и питање: зашто најстарија и најугледнија музејска установа код Срба нема Збирку српског сликарства 20. века?
- Свему што сам радила приступала сам одговорно и са потребом за истином и правдом - тврди Миљковићева. - Зато верујем да о томе сведоче и нека краћа објашњења о прошлости вољеног Народног музеја Србије, за чије сам једино исправно име написала предлог који је прихваћен и, надам се, никада неће бити промењен као, сасвим бесмислено и неправедно, његов заштитни знак са кореном у Мирослављевом јеванђељу.
Отворила врата за модернизам
НАДЕЖДА Петровић је стваралаштвом и животом обележила своје доба и спада у ред најзначајнијих српских уметника - пише Миљковићева у свом делу. - Основе ликовног образовања стекла је у Београду, код цењеног челника реализма Ђорђа Крстића и у Српској цртачкој и сликарској школи, коју је основао и водио мање познат словачки уметник Кирил Кутлик. Радила је као наставник цртања, затим продужила да се ликовно образује у Минхену. Студирала је сликарство у приватној школи Антона Ажбеа, кроз коју су прошли многи уметници, од светски познатих Василиј Кандински, Алексеј фон Јављенски и Ханс Хофман, од наших скоро цела генерација импресиониста и заступника модерних схватања. Учила је и код Јулијуса Екстера, једног од оснивача минхенске сецесије. Код њега је упознала и остале угледне чланове овог тада најактуелнијег покрета у Немачкој и осталим европским државама. На првој самосталној изложби у Београду (1900) приказала је сецесионистичке и импресионистичке слике због којих је добила негативну оцену конзервативног критичара, али и похвале оних који су одмах схватили њен таленат. Она је тада широко отворила врата модерни и наставила да неустрашиво крчи нове путеве.
У изабраним текстовима, према мишљењу уреднице Башић, Љубица Миљковић, износи пред разноврсне и слојевите историјске чињенице и истине, исказане у веродостојној, аутентичној прози:
- Наративно неусиљено, узбудљиво, мисаоно засновано на убеђењу и вери да прошлост има живе и делотворне слојеве, оне који зраче, и у нашем времену. У замршеним историјским околностима са непредвидивим исходима, ова књига и опомиње, истичући мисију чувања културне и духовне баштине од расипања, нестајања, уништења и незнања. Љубица Миљковић је показала да њен дугогодишњи и стрпљиви истраживачки и стручно-научни рад има као своју трајну опредељеност, заштиту културне, историјске и духовне баштине српског народа.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"НОС МУ ЈЕ БИО НАДУВЕН": Како се Вуисић потукао са Мијом
СЛАВНИ глумац Павле Вуисић је био један од најпопуларнијих и највољенијих глумаца током друге половине прошлог века.
09. 01. 2026. у 12:42
ЗАБРАЊЕН УСТАШКИ ПОЗДРАВ "ЗА ДОМ СПРЕМНИ": Уведена строга забрана у Арени Загреб
АРЕНА ЗАГРЕБ увела је нова правила по којима нико ко наступа у њој не сме да користи фашистичке и усташке симболе, слогане и покличе. Најригорозније се забрањује поздрав "За дом спремни"
08. 01. 2026. у 16:45
НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА НАТАШЕ БЕКВАЛАЦ: Хтела је дете са њим, али је уместо принове уследио развод
НАТАША Беквалац признала је да јој је жао што нема заједничко дете са некадашњим спортистом и функционером.
09. 01. 2026. у 09:37
НА ВРХУНЦУ КАРИЈЕРЕ НАПУСТИЛА ЈЕ СРБИЈУ: Овако данас изгледа Данијела Штајнфелд (ФОТО)
НАКОН ТРИ године поново у Србији!
08. 01. 2026. у 17:35
ГОЦА ЗАПЛАКАЛА У ЕМИСИЈИ Показали јој слике, она завапила: "Одакле вам ОВО?"
ПЕВАЧИЦА Гоца Тржан позната је по свом ведром духу, али и по томе што се не либи да јавно покаже емоције. То се показало и током недавног гостовања у једној емисији, када се готово расплакала пред камерама.
09. 01. 2026. у 10:04
ПОРЕКЛО ПАЈЕ ВУИСИЋА: Био "плаве крви" - из чувене породице, деда му је херој из Мојковачке битке
ЗА ГЛУМЦА Павла Вуисића везују се многе приче, анегдоте и урбане легенде. Неке од тих прича иако немају увек упориште у истини, али ипак остају важно сведочанство о популарности чувеног Паје. Оно што је јавности готово непознато, тиче се знаменитог глумчевог порекла и породице, о чему он није говорио.
08. 01. 2026. у 16:30
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио
ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.
09. 01. 2026. у 10:22
РЕНОВИРАЛИ КУЋУ СТАРУ 200 ГОДИНА: Пронашли узнемирујућу поруку, сачекала их је на зиду подрума
Супружници из Британије доживели су шок изненађење током реновирања куће, старе готово два века, а коју су нешто раније купили. Они су у подруму пронашли поруку исписану на зиду, која их је на тренутак оставила без даха, преноси Миррор.
09. 01. 2026. у 06:20
ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице
БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.
09. 01. 2026. у 08:42
Најновије из рубрике
ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара
ТРЕЋИ "Божићни концерт", у организацији Фондације "Алек Кавчић" и Школе за музичке таленте из Ћуприје, одржан је на Божић у препуној дворани Коларчеве задужбине. На Великој сцени више од 60 музичара, од младих талената до професионалних музичара, под вођством диригенткиње Николине Нике Ковачевић, приредило је прави спектакл.
09. 01. 2026. у 05:00
ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву
Може ли кафа? То је у овом атељеу увек био обичај. С те стране, ништа се није променило тамо где је све исто и све другачије.
03. 01. 2026. у 14:53
Коментари (0)