СТАРСТ, ЗАНОС, ОЧАЈ И СУЗЕ: У Музеју Народног позоришта од сутра изложба о Пучинијевим хероинама
ИЗЛОЖБОМ "Пучинијеве хероине на сцени Народног позоришта" аутора Драгана Стевовића, сутра у 18 часова, у Музеју националног театра обележиће се век од смрти славног италијанског композитора Ђакома Пучинија (1858-1924).
фото М. Крстић/Архива МПУС
Поставка је посвећена главним женским ликовима у његовим делима, од 1920. године до данас, у којима су се појављивале највеће диве наше сцене.
- Моја прва идеја била је да направим изложбу "Пучинијева дела на сцени Народног позоришта". Али, убрзо сам схватио да тако захтеван посао превазилази простор Музеја - каже Драган Стевовић. - У тих сто година, скоро сва Пучинијева дела, одиграна су у Народном позоришту. Најизвођенија и најдуговечније су "Мадам Батерфлај" (од почетка оперске сцене), "Тоска", "Боеми" - са премијерама и премијерним обновама. Куриозитет је да је, на пример, "Тоска" од 1945. до 1995. била на репертоару куће, и то све као једна представа! Актери су се у међувремену смењивали, али је потпис редитеља, Бранка Поморишца, остао исти.
фото Архива Народног позоришта
Тек после пола века, објашњава наш саговорник, била је нова поставка, потом 2005, а следећа 2014. године.
- Иначе, први пут се "Тоска" на програму појавила током рата, 1942. године. Слично је и са "Мадем Батерфлај": београдска публика премијерно је видела славни наслов 1945, у том редитељском читању остао је наредне четири деценије, да би 1985. нову представу поставио на сцену Дејан Миладиновић, у чијој режији се изводи до наших дана.
фото М.Крстић/ Арфива МПУС
Припремајући изложбу, Стевовић се одлучио само за главне улоге из Пучинијевих опера, па су се на њој нашле тако и Мими и Мизета, два доминантна лика у "Боемима":
- Када је о другим операма реч, углавном се ради о насловним улогама: Тоска, Батерфлај(Ћо-Ћо Сан), Манон Леско, Сестра Анђелика. Прошао сам кроз све архиве и материјале од 1920. до 2025, уз велику помоћ Музеја позоришне уметности Србије и архива наше куће. Посетиоци ће од сутра моћи да виде костим Тоске који нам је уступила Радмила Бакочевић ( у којем је наступала и у Миланској скали), капицу Мими и свећу с којом улази у првом чину, као и неке друге реквизите. Поставка обухвата фотографије и плакате с премијера, а посвећена је само сталним чланицама Народног позоришта. Дакле, међу њима нема гошћи које су наступале у Пучинијевим операма, што би могло да представља посебну изложбу.
фото Архива народног позоришта
Аутор "Пучинијевих хероина" подсећа да се све његове опере издвајају изузетном емоционалном снагом, сликовитом музиком и дубоком психолошком карактеризацијом ликова:
- Kао величанствени сликар људских осећања, спајајући дубоку емоционалност, мелодијску лепоту и драматичну експресивност, преплитао је у својим делима љубавну страст, нежност, занос, очај и сузе.
Лабудова песма - "Турандот"
ВЕЛИКИ композитор рођен је 22. децембра 1858. године у Луки, малом граду Тоскане. Завршио је Kонзерваторијум у Милану, код Бацинија и Понкијелија, прослављеног композитора "Ђоконде". Са великим смислом за оперски театар, Пучини се посветио искључиво оперској композицији. После првих покушаја ("Вили" 1884, "Едгар" 1889) и првих већих успеха ("Манон Леско" 1893), он стиче светску славу својим најзначајнијим и најпопуларнијим делима: "Боеми", "Тоска" и "Мадам Батерфлај". Затим следе "Девојка са Запада", "Ластавица" , "Триптих" ("Плашт", "Сестра Анђелика", "Ђани Скики" ) и, најзад, његова лабудова песма - "Турандот" (изведена 1926. године).
Препоручујемо
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
МЕРКЕЛОВА ГРМИ: "Следећи велики рат биће између САД и Европе! Не смемо дозволити Трампу да то уради"
"СВАКО ко једноставно пусти алгоритме да слободно раде, а да не зна како функционишу и ко их контролише, биће 'ускраћен за нешто што треба да знамо'", поручује бивша канцеларка Немачке.
12. 12. 2025. у 14:47
ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?
Са Владимиром Цветковићем разговарамо о решењу које мења живот.
12. 11. 2025. у 15:02
СКАНДАЛ Победник Евровизије вратио трофеј: "Женево, ево вам га, ваш је!"
"НЕШТО дубоко није у реду."
12. 12. 2025. у 13:15
НЕЛЕ НАПУСТИО БиХ: "Да сам остао у Сарајеву, не бих био жив - не би могао да држим језик за зубима"
НЕЛЕ Карајлић је 11. децембра прославио 63. рођендан, а својевремено се осврнуо на своје одрастање, каријеру у Сарајеву и шта је све преживео када је почео рат.
12. 12. 2025. у 14:02
Европа уводи НОВИ САОБРАЋАЈНИ ЗНАК: Шта значи "бели дијамант" или "ромб"? Казна 200€ ако се не поштује
ВОЗАЧИМА се саветује да поштују нови знак како би избегли казне од 135 евра у Француској и 200 евра у Шпанији.
12. 12. 2025. у 13:28 >> 13:28
САХРАЊЕН КОСМАЈАЦ Син се огласио: "Хвала свима који су изјавили саучешће, а они који нису..."
"ХВАЛА свима који су изјавили саучешће..."
12. 12. 2025. у 14:50
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СТИГЛИ СРПСКИ ХУЛИГАНИ!" Аустријска полиција плаши грађане по улицама Граца због навијача Звезде
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч аустријска полиција је урадила нешто несвакидашње.
11. 12. 2025. у 16:15
Најновије из рубрике
ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)
ТАЛЕНТОВАНА водитељка и уредница Ивана Миленковић, препознатљива својој професионалности и стилу, данас стоји на месту где спаја знање из архитектуре, вишегодишње телевизијско искуство и дубоко разумевање људи.
12. 12. 2025. у 12:15
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
У Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду ( Улица Војводе Путника 2), у понедељак, 15. децембра у 15 часова, биће одржана пета по реду овогодишња трибина из циклуса „Дневник о Црњанском“, на којој ће учествовати проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
ГЛУМЦУ Александру Којићу уручена је награда „Чувари културног наслеђа“ као посвета ствараоцима који својим радом оживљавају дух предака
09. 12. 2025. у 22:10
„ПЛУЋА“ ВЕЧЕРАС НА НУШИЋЕВИМ ДАНИМА: Никшићко позориште гостује на Великој сцени у Смедереву
Синоћ је у Великој дворани Центра за културу Смедерево, у оквиру претфестивалског програма 42. Нушићевих дана, изведена монодрама „Нушић лично“ у изведби Милоша Танастковића и режији Миодрага Илића Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“.
09. 12. 2025. у 09:48
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
Коментари (0)