ОПАНЦИ СУ ЗА ПОНОС: Етнографски музеј најавио серију програма, којима ће следеће седмице обележити 120 година од прве сталне поставке

М.А.К.

11. 09. 2024. у 15:50

ДАНАШЊИ клинци, који купују фирмиране патике, требало би да знају да су им преци носили опанке, и да се тога не стиде, јер је то нешто чиме би требало да се поносимо, истакао је Марко Крстић, директор Етнографског музеја, најављујући серију програма, којима ће следеће седмице бити обележено 120 година од прве сталне поставке наше народне баштине.

ОПАНЦИ СУ ЗА ПОНОС: Етнографски музеј најавио серију програма, којима ће следеће седмице обележити 120 година од прве сталне поставке

Фото Етнографски музеј

Наиме, поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка уприличено је 20. септембра 1904. свечано отварање прве сталне изложбе Етнографског музеја, а томе у част, истог датума ове године, на дан музеја, уз наступ ансамбла "Коло" и хора "Лола", биће отворена изложба "Меморија - теренска истраживања Етнографског музеја". Вече пре тога, чувари нашег етно-звука, браћа Теофиловићи, наступом ће обележити свој јубилеј: четврт века од првог солистичког концерта одржаног управо у овој институцији на Студентском тргу, односно 25 година од првог издања "Чувари сна", кога су, такође промовисали на овом месту.

Од следећег четвртка (19. септембра), па до недеље (22. септембра), биће одржана и серија панел дискусија, чије теме ће се кретати од дигитализације у институцијама заштите, до пиротског ћилима. Биће обележена и слава музеја, Мала Госпојина, и организоване радионице за најмлађе.

Кустос Татјана Микулић, начелница одељења за проучавање етнографског културног наслеђа, објаснила је како су дошли на идеју да поставку "Меморије" посвете теренским истраживањима, којима се обогаћивао музејски фонд. Она је подсетила да је са прикупљањем етнографског материјала почело и пре оснивања установе, да је истраживања финансирало Министарство просвете, а да се тадашња држава поносила тим реткостима и приказивала их на изложбама у Русији, Великој Британији... Предмети који су крајем 19. века били пред руском публиком, и данас се чувају у Санкт Петербургу.

Једна улазница - четири музеја

ВРЕМЕ је да се култура врати грађанима Србије, и дође на место које су, у међувремену, заузели неки други садржаји, истакао је између осталог Марко Крстић. Директор Етнографског музеја, најавио је и заједнички пројекат са Природњачким музејом, Музејом Југославије, Музејом науке и технике - "Једна улазница четири музеја", који ће бити промовисан током обележавања јубилеја на Студентском тргу.

- Некада су теренска истраживања била велики изазов, јер су се истраживачи на коњима упућивали у неприступачне пределе, некада и по невремену - испричала је Микулићева. - Уз пут су сусретали ораче, копаче, свадбене поворке... Народ их је увек срдачно прихватао, па су тако и могли да дођу до вредних предмета и прате различите феномене.

Наглашавајући како наше народно наслеђе није ништа анахроно, директор Крстић је изнео став да ће ова институција, која постоји 123 године, наставити да ради "на брендирању српске традиције на најбољи могући начин". Он је најавио и да музеј припрема нову сталну поставку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

Нова опрема за школу, бољи услови за таленте: Фондација Mozzart верна подршка образовању