НЕЋЕ БИТИ ФИЛМА У БОЈИ: Редитељ Желимир Жилник - Идемо право у глобални сукоб

НАГРАДЕ не би требало очекивати. Када се десе, представљају подстицај.

НЕЋЕ БИТИ ФИЛМА У БОЈИ: Редитељ Желимир Жилник - Идемо право у глобални сукоб

Фото: Горан Чворовић

У жиријима су колеге и филмски критичари,  који дискутују и изгласају награде. То обрадује награђене, свакако и помогне промоцију. Међутим,  памтимо и случајеве на великим фестивалима или на доделама Оскара, да понекад најбољи филмови не прођу најбоље. Па им се вредност призна, "са задршком". Зато, награде не доживљавам као "непогресиви суд."

Тако у разговору за "Новости" говори прослављени српски редитељ Желимир Жилник, који је прошао пут од берлинског "Златног медведа" до недавно додељеног "Београдског победника" на ФЕСТ-у. Сусрет је уприличен у Паризу, у Културном центру Србије где су приказана три његова остварења, кратки метри "Црни филм" и "Липањска гибања" и дуги метар "Београд 2041", на Жилниковом пропутовању ка Руану на филмски фестивал.

• Како гледате на ваше филмове с отклоном од неколико деценија? Јесте ли пријатно изненађени или мислите да је могло другачије?

- Гледам да ли још увек функционишу,  да ли су "живи". Кад видим да су склопљени  како треба, одахнем. У Немачкој сам снимио осам документараца и један играни филм, средином седамдесетих. Десило се да сам одатле отишао када су тамо била забрањена два филма. Млади филмски критичар Тобиас Херинг ме је пре неколико година позвао да ми каже да је филмове пронашао у Филмском савезном архиву у Берлину. Позвао ме је на пројекције у Берлин и у Франкфурт. Нисам отишао, мислећи да је боље, после толико година, младе колеге и критичари дају свој суд. Да их ја не смарам, објашњавајући у којим су околностима  филмови снимљени.

Фото: Горан Чворовић

• Ваши филмови погађају у суштину, као и онај о бескућницима, приказан у Културном центру. Да ли се од онда нешто променило у свету на социјалном плану?

- Променило се готово све. Године1971, кад је филм снимљен и показан, делово је узнемирујуће, па и шокантно. У хладној, јануарској ноћи, филмска екипа у Новом Саду је пронашла шесторо људи да спавају на улици. Позвао сам их да се сместе у стан моје породице, од 45 квадрата. А екипа ће идућих дана покушати да нађе решење за њихову муку код надлежних служби. Тада се веровало или тврдило да ће социјалне службе, политичари и државни органи решити муку шесторице угрожених, у складу са функционисањем социјалистичке државе. Филмаџије у покушају да "људима помогну" не успевају. Надлежни уместо решења, нападају филм.Тврде да је манипулација и фалсификат. Да је то заиста црни филм, како наслов филма и гласи. Шесторо јунака и екипа су живи и гласни, оптужују надлежне да су неодговорни, нехумани, лицемерни. Да газе сопствене принципе. Многобројни напади су уследили, и по нека ретка одбрана у медијима. Ипак, неки помак се десио. Пар њих из Новог Сада су добили помоћ и привремено решење. Остали, из околних варошица су превезени у своје општине и њима је помогнуто... Данас, на десетине људи, сваке недеље постају бескућници у грубим, насилним интервенцијама и исељењима, које спроводи служба извршитеља. Жртве, некада квалификовани радници и раднице који су у време обнове, изградње и индустријализације педесетих и шездесетих долазили у Београд, јер су друштву били потребни. Добијали су смештај у кућама породица које су имале "вишак стамбеног простора". Данас - као стари, болесни пензионери, ти људи и њихови потомци - бивају  сурово избачени из простора где су живели, и које им је држава у оно време доделила. Шта се са тим људима коначно дешава и како завршавају, не видим да има икаква информација.

• Све је мање људскости, помоћи и солидарности?

- Борба у којој најбескрупулознији и најјачи побеђују доживљава се као промоција  капитализма. Прођите кроз списак милијардера и тајкуна, у бившим социјалистичким земљама. А и свим осталим. Већина су шпекуланти и преваранти. О томе се, мање-више, зна све. И слеже се раменима.

У ЦЕНТРУ СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ

Желимир Жилник је у Културном центру Србије у Паризу први пут гостовао пре готово пола века, 1975. године, када је Паризом ходао са сликаром и великим филмофилом Љубом Поповићем. Данас је неко ново време, а познати стваралац одговара на питање да ли се нешто променило у погледу публике на његова дела.

- То може да каже само та публика. Занимљиво ми је то што су дошли у оволиком броју, да су напунили салу, а видео сам да је поред наших људи био и један број Француза који је показао одређену заинтересованост. Вероватно да је то ехо ретроспективе мојих радова  у центру "Жорж Помпиду" пре пет година. У Паризу се човек увек осећа да је, ако не у центру света, а оно, свакако, у центру светске културе.

• Недостају ли данас ангажовани кратки филмови младих и мање младих стваралаца који би указали управо на ова питања која забрињавају читаву планету?

-У праву сте. У Европи је систем стимулације за продукцију дебитантских филмова донекле дестимулативан: млади људи који раде уметнички иновативне филмове морају да пролазе кроз бесконачне кругове конкурисања за развој пројеката, који трају по годину-две, затим да кроз процес проналажења копродуцената и аплицирања на филмске фондове неколико земаља чекају на почетак креативног рада јос годину-две. У том протоку времена, иницијативна инспирација и актуелност њихових пројеката - углавном "испари"...

• Фале кратки метри о ратовима, о дивљању либераног капитализма, о уништавању човекове околине?

- Краткометражни филм је потиснут делимично и због дигиталне технологије производње, која олакшава све фазе продукције а нарочито пост-продукције у раду на филму. Често  гледамо дебитантске филмове, од 70-80 минута, који су "развучени", иако су кренули од идеје за краткометражни филм који је требало да буде актуелан,  ефектан, а "разблажен је дужином"...

Фото: Горан Чворовић

• Има ли данас довољно авангарде у стваралаштву? Је ли све упаковано у естетски целофан, или се налази и нешто више?

- Квалитет документарних филмова у свету укупно није испод некадашњих, јер има много нових аутора и нових простора, где се филмови раде, а раније нису. Глобална филмска производња је увелико узела маха у Кореји, Вијетнаму, Нигерији, земљама Африке. Наравно, ту су и Кина и Индија... По мом суду, нема разлога за бригу да је документарни и експериментални филм угрожен. Ипак, ауторски филм мучи једну озбиљу муку: како доћи до публике док у медију "покретних слика" ври хиперпродукција кича, пропаганде и рекламних лажи? Мој утисак је да ће филм, та борба за опстанак, оснажити.

• Шта мислите о холивудској продукцији?

- То је велика, моћна фабрика, изазовних и скупих производа. Мајсторских. И веома тражених. Мени је кадкад мука кад гледам силну пуцњаву, убиства, мучења -  снимљена не само ефектно и страшно, без икаквих скрупула. Али, то је по свему судећи амбијент у којем људски род данас, из дана у дан, живи. И тако све до врло вероватног, скорог глобалног атомског сукоба.

• И, шта после тога великог рата?

- Неће бити филма у боји.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)