НАДЗИРАЊЕ ГУШИ СЛОБОДУ ЧОВЕКА: Сликарка Биљана Ђурђевић, изложбом "Последња вечера" у галерији "Хестиа" наставља своју "Студију случаја"

М.Краљ

27. 02. 2024. у 15:00

ЈЕДНА од наших најцењенијих ликовних уметница на светској сцени, сликар, професор београдског Факулетета ликовних уметности, а својевремено и гостујући предавач на њујоршком Универзитету Парсонс - Биљана Ђурђевић, представиће поставку "Последња вечерa" 28. фебруара у Галерији и уметничкој резиденцији Хестиа (Топличин венац 14).

НАДЗИРАЊЕ ГУШИ СЛОБОДУ ЧОВЕКА: Сликарка Биљана Ђурђевић, изложбом Последња вечера у галерији Хестиа наставља своју Студију случаја

Фото Галерија Хестиа

Реч је о наставку њеног вишегодишњег пројекта "Студија случаја" који обухвата сликарство, анимације и графички роман, а фокус je на експлоатисаном, уморном телу - нашем заједничком, глобалном телу.

Упориште њених нових радова је Фукоово дело "Надзирати и кажњавати" (1975), које је приказ историјске промене кажњавања у западним системима у којем аутор, пише у најави изложбе, прати промене у друштву које су довеле до затвора као доминантне форме кажњавања, а сам затвор повезује са различитим механизмима контроле.

Фото М.Анђела

Биљана Ђурђевић

- Фуко своје дело највише базира на надзирању, односно одсуству момента способности да човек делује самостално - каже, за "Новости", уметница. - Његов значај као мислиоца, као и ове његове књиге је много шири од овог што ће бити приказно на мојој изложби. У тим радовима бавила сам се оксиницом Фукоовог приступа архитектури казнених домова, који он касније проширује на школе, фабрике, болнице, касарне...

Највећа опасност од овог феномена, према мишљењу Ђурђевићеве је то што нам је надзирана слобода мишљења:

- Огроман проблем је гушење слободног изражавања. Социјалне мреже су отелотворење надзирања. И то отвореног и бруталног, јер појединац мисли да на њима шири неку слободну идеју, а у ствари је део једног система надзирања.

Фото Галерија Хестиа

 

На питање да ли тема надзирања више није из корупуса негативних утопија, већ представља нешто што је дубоко укорењено у нашу стварност, саговорница каже:

- То јесте реалност. Дуго сам веровала да је оно што сам до сада радила била дистопија, а испоставило се сада да свако до нас пролази кроз то на овај или онај начин.

Без митологије и херојских дела

Фото Галерија Хестиа

 
 

"ПОСЛЕДЊА вечера" је постмодерни, готово епски пројекат, лишен митологије и херојских дела - пише у тексту Неве Лукић. - Протагонисти су напустили сцену, а наратив је пригушен нестајањем енергије савременог човека. Простор на сликама заузимају кревет на спрат, столице, столови, дакле, елементи домаћинства. Међутим, реч домаћинство звучи превише топло, асоцира на дом, док су ови елементи хладни, могли би да припадају школама, болницама, фабрикама, психијатријским и свим установама које могу да подсећају на затвор, те наравно припадати и самом затвору.

Према речима историчаке уметности Неве Лукић, кустоскиње Галерије Хестиа, изложба се бави општом слабошћу друштва изазваном све већом инструментализацијом људског бића од стране индустрије, технологије и медија, како на глобалном тако и на локалном нивоу.

Фото Галерија Хестиа

 

- Црно-беле, натуралистички интониране слике Биљане Ђурђевић делују на посматрача као сабласна упозорења, управо због одступања створеног снагом медија сликарства, јер се у овом случају искуство не представља директно - истиче Лукићева, која је и кустос "Последње вечере". - Управо том индиректношћу, која се постиже и одсуством боје, уметница жуди да савременом човеку врати осећај оваплоћења, а све да би тим ахроматским сликарством упозорила на тоталитарне аспекте неолибералног света у коме живимо и покренула нас на промену.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!