БЕЗ СИРА И ЧВАРАКА НЕЋЕМО ОПСТАТИ: Петар Божовић, бард глумишта, искрено, за "Новости"

Ј. БАЊАНИН

16. 02. 2024. у 21:29

Престали смо да учимо и прешли смо на едукацију. Сада је таргетирање у моди, мислим шеруј то, бекстејџ...

БЕЗ СИРА И ЧВАРАКА НЕЋЕМО ОПСТАТИ: Петар Божовић, бард глумишта, искрено, за Новости

Фото Игор Маринковић

ЗА својег дугог века нисам ни очекивао да ћу доживети шта сам све доживео. Детињство сам провео у једном селу поред Колашина. Без оца и мајке, код моје тетке Виде, која ми је све у животу.

Сећам се, био сам дечак, било је пролеће, пита ме тетка: "Шта радиш, Перко?", а ја ћу "Ево, тећо, гађам тицу". Када она изађе: "Коју тицу, стрелица ти модра... Знаш ли да је то сестра Лазарева?". То је била кукавица која у народу кука за Косовским бојем.

Ми смо све заборавили. Тако је почело моје учење о цркви, о религији, о Косову и о свему.

Овако, на почетку разговора за свечано, сретењско издање "Новости", говори Хаџи Петар Божовић (77). Оно што овај глумачки бард изговори било са филмског платна, ТВ екрана, позоришне сцене или у интервјуима се памти пошто је један од оних уметника који у потпуности живе свој позив. Импресивне појаве, са шеширом као заштитним знаком, а пре свега начином на који говори када "милује" или "грми" својим гласом полако, готово пророчки. Ускоро ће га гледати и слушати и на нашем Косову.

- Мислим да је њима најважније да им дођеш, а не да им одавде држиш придику. Већ сам заказао Грачаницу 20. фебруара, намеравам да одем до Призренске богословије и наравно, занимају ме више села где је мање становништва јер њима је севап доћи. Они живе у страху и такорећи у затвору. Толико о Косову за сада, а када се вратим...

"Ако ти се икад селе вратим, узећу те за Милана мога, за Милана, Богом побратима... Ево ти идем погинути, душо..." Када читам те песме, мени се увек плаче.

Фото Игор Маринковић

Даље беседи истакнути драмски уметник, па напомиње да нема ништа против напретка, али да нас то кошта.

- Колико се годишње извезе памети - једно Ваљево, тако отприлике 60.000 становника. А сва су уста пуна о младима, како задржати младе на селу, како младог момка и девојку да задржиш? Немам ништа против ауто-путева, али за кога су они? Да ми не бисмо били уско грло, да се овуда може проћи јер нас ће заобићи и отићи ће преко Румуније и Бугарске. Нека иду, срећан им пут, али бар један део ауто-пута употреби на изградњу сеоских путева до куће свакога домаћина. Асфалт, струја, топла вода и то је једини метод задржавања младих на селу. Ако изгубимо село, изгубићемо пољопривреду, а ако изгубиш пољопривреду, изгубио си храну. Без сира и кромпира, без сланине и чварака нећемо опстати. Без хлеба, а он је најважнији јер је, на крају крајева, душевна храна и тело Христово.

На питање има ли патриотизма у Срба, легенда нашег глумишта одговара контрапитањем и констатацијом: Шта имамо ми Срби да говоримо о патриотизму...? Погледајте наше ратове и број изгинулих, па ми смо биолошки једва живи, на граници.

- Знате шта је Србија данас? Србија је земља у којој живе Енглези који лоше говоре српски. Видим да и паметнији људи употребљавају изразе за које треба кајрон и превод на српски. Сада је таргетирање у моди, мислим шеруј то, бекстејџ... Не би неко рекао "Ми смо представљали", не, ми смо презентирали. Не би неко рекао да је нешто очигледно, него је евидентно. То је као отменије. Када смо увели едукацију уместо учења и образовања, терај, бре, шта те брига. Био сам на вечери и сви су одговарали на питање како је било. Говорили су "изванредно" или "баш ме је ово изненадило", а једна млађа особа каже "спичлес". Гледам и мислим се "шта псује ова жена", а она је само остала без речи.

Када дође Енглез у Београд, наставља глумац-ерудита, каже "Извините, мислио сам да имате ћирилицу као писмо".

- Идете Балканском улицом и не можете наћи три продавнице са ћириличним натписом, то су само бурегџија, Анђелка покојног, неколико капаџија и можда још неко случајно. Пусти Београд, дођем у Ваљево или Крагујевац и пекаре пишу латиницом. Па, што да није због странаца? Па, наравно, то јесте због странаца. Ми смо странци у сопственој земљи која је окупирана, између осталог. Ми смо људи који глумимо живот.

Фото Игор Маринковић

Са нашом новинарком на крају разговора

Да није, каже Божовић, било овог несрећног рата између наше две драге земље и народа Русије и Украјине, не би се открила цела фалш демократија света и лицемерје дубоко уврежено у уставе и дубоке корене такозваних европских вредности.

- Овај рат нам је открио све лицемерје овога света, а посебно рат који се води против православља, који је очигледан. Historia magistra vitae est (Историја је учитељица живота), ма какви. Gens una sumus (Један смо род), ни случајно. Долар уна сумус, јер када долар почне да се мрда, онда ај, куку, дај бомбардуј и убијај. Деца без руку, без ногу, коју без анестезије оперишу, кидају им делове тела и то свет гледа. Не само ми, који смо навикли на страшна понижења, већ цео свет, тзв. слободни свет. Који је то слободни свет? (уздах). Осудише Милоша Биковића зато што га пријавила Украјина. Свака му част, то је, бре, перјаница наша, наших младих глумаца. Свака му част што има свој став. Ја бих му поручио речима Игумана Стефана који каже Данилу "Е, мој сине, лијепи Владико, да знадеш што те јоште чека".

Говори нам Божовић и о "Херојима Халијарда" Радоша Бајића, у којима је имао улогу којом је задовољан јер је играо без речи:

- То ми је била баш жеља. Мислим да је то изванредан филм. Жао ми је што тај филм није отишао за Оскар као наш представник. То треба Американци да виде јер има јадан документарни део у коме преживели пилоти говоре о томе како је један народ, који нема да једе, давао њима да једу, који нема где да спава, њих сместио да спавају. Већ сам рекао да су унуци тих истих људи, које смо примили када су пали с неба и нису имали куд, бомбардовали ту исту земљу која је примила њихове дедове и очеве, а то се зове међународна политика.

Застаје наш саговрник, сећајући се још једног великана нашег глумишта - Жарка Лаушевића.

- Гледам пре неки дан неку репризу и видим њега. Одједанпут схватим да га нема, као да не знам, а знам одавно да је био болестан и знам кад је отишао. Од тог тренутка као да сам поново свестан тога, а постанем свестан и да ми је био син кад је почео, још када није уписао глуму, и да је, ето, завршио као мој син у "Херојима Халијарда". То значи да ће ми остати заувек син. Драги моји Жаре.

Фото Contrast Studios

Жарко Лаушевић, Петар Божовић, Бода Нинковић и Марко Аџић у филму "Хероји Халијарда"

Срео је, поносно ће, дивних људи, дивних жена... за свој живот каже да није занемарљив и пре снимања филма и пре биографија.

А биографија нашег Божовића је за филм. Рођен 22. маја 1946. године у Земуну. Мајка му је рано умрла, отац је био затвореник на Голом отоку, па су он и брат део детињства провели заједно у сиротишту. Петра ће нешто касније прихватити тетка Вида из Колашина где ће стећи, како је причао, обуку за живот. Пре него што је уписао глуму, коју је завршио у класи професора Предрага Бајчетића на Факултету драмских уметности у Београду, студирао је италијански и шпански језик. Много је врхунских остварења овог уметника јаке индивидуалне боје, па је стога незахвално издвајати нека, а изоставити друга. Да ли је више упамћен као Никола Тесла у филму редитеља Крста Папића, кад су му патнери били Орсон Велс, Стротер Мартин и Денис Патрик, да ли у филмовима редитеља Живка Николића "Чудо невиђено", "Лепота порока" и "У име народа", да ли код Мирослава Момчиловића у "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи", остварењу Мирослава Лекића "Нож" или Срђана Драгојевића "Лепа села лепо горе"... Запажен је и његов учинак у серијама "Димитрије Туцовић", "Грлом у јагоде", "Више од игре", "Јесен стиже, дуњо моја"... Висока признања донеле су му улоге у представама "Камен за под главу" Милице Новковић, "Каролина Нојбер" Небојше Ромчевића, "Апис" Миодрага Илића, "Хамлет из Мрдуше Доње" Ива Брешана, а најпознатији је по монодрамама "Рече ми један човек", "Ћераћемо се још" и "Кад будем млађи", које изводи по текстовима Матије Бећковића.

- У то време је било, ти велики, познати глумци из Америке су сви имали иза себе неке биографије. Те биографије су напола деловале, што се и доказало, измишљене. Сви су имали сиромашно детињство, те су били по домовима, те су радили на доковима... Боже драги, ја пола ове моје биографије не бих имао потребе да измишљам уопште. Али то је све лако прећи кад имаш васпитање које је мени дала моја драга тетка Вида. Споменик сам јој ја, а знаш да споменик не сме да се скрнави, па ја покушавам да не оскрваним самог себе.

И Бога би хтели да замене

* Шта бисте, да су вас питали пре доношења Закона о родној равноправности, рекли?

- То се види да је наметнуто и види се силеџијство целокупне глобалне властодржачке технократије. Они су се одрекли човека, па онда хоће и Бога да замене.

Тако је говорио Свети Николај...

ПОСЛЕ посете Косову 26. фебруара, у Коларчевој задужбини, Божовић ће поново извести беседу "Тако је говорио Свети Николај Велимировић".

- На Коларцу сам отворио сцену "Мала сала", где говорим Николаја Велимировића и полако ће и други глумци учествовати и говорити, тако да ћемо имати још један садржај захваљујући предусретљивости новог управника Александра Пековића, који је изванредна личност. Већ сам имао три извођења, а поново ћу 26. фебруара. Иначе, гостовао сам у филму о Балашевићу који је снимао његов син Алекса, а зове се "Мегдан".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!