"ГРОЗНИЦА" НАШИХ НЕМИРА И ПРИМИРЈА: Појам мира на овим просторима је врста утопије којој се сви надамо

Јованка СИМИЋ

09. 02. 2024. у 13:00

ПОСЛЕ незаслуженог вишегодишњег одсуства са наших позоришних сцена, писац Александар Поповић (Уб, 1929 - Београд, 1996) чије су комедије и сатире деценијама биле заштитни знак многих позоришта ("Мрешћење шарана", "Развојни пут Боре Шнајдера"...)вратиће нам се вечерас премијером представе "Мишја грозница" на Камерној сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.

ГРОЗНИЦА НАШИХ НЕМИРА И ПРИМИРЈА: Појам мира на овим просторима је врста утопије којој се сви надамо

Фото: СНП

Управник овог, најстаријег професионалног театра у Срба, др Зоран Ђерић, истиче двоструко задовољоство - "Мишја грозница" је прва премијера СНП-а у овој сезони и до сада никада није постављана на сцену.

- Поповић је овај текст писао у време распада Југославије, током највећих сукоба народа који су, како се испоставило, само привидно живели у лажној хармонији братства - каже управник Ђерић, наглашавајући да му људи које ових дана среће говоре да се радују што ће коначно имати прилику да виде макар и горку комедију.

Млади редитељ Ђорђе Нешовић није био ни рођен када је Поповић писао "Грозницу". Открива да је још на студијама био импресиониран Поповићевим текстовима о балканском човеку и менталитету, који се упркос бројним изазовима не мења, баш као што се не мења ни свет око нас.

- Ми напросто живимо у сталној потреби за миром и немиром, у којем се, изгледа, боље сналазимо него у миру. У овој представи настојали смо да обрадимо тему склапања мира и целокупне његове спектакуларизације. Појам мира на нашим просторима је нека врста утопије, егзотике којој се сви надамо и непрестано је очекујемо - каже Нешовић коме је ова представа уједно и мастер рад.

Драматуршкиња Исидора Милосављевић открива да нису била потребна велика прилагођавања оригиналног текста данашњем тренутку.

- Поповићеви ликови су пуни живота. Духовити су, оптерећени контрадикторностима, истовремено и веома сурови, пуни анималних сексуалних чежњи, али су повремено и нежни и шармантни - истиче Исидора.

У представи игра шесторо глумаца - Сања Ристић Крајнов, Миа Симоновић, Марко Савић, Димитрије Аранђеловић, Вукашин Ранђеловић и Александар Сарапа. Прва реприза биће изведена 21.фебруара.

Ако Бог да

ДРАМСКО стваралаштво Александра Поповића оставило је неизбрисив траг у српској књижевности, а превасходно у историји српског позоришта. Када су га питали шта је потребно за добру представу, Поповић је набројао: "Да се нађе добар драмски текст, даровит редитељ, талентовани глумци, да се вредно ради и родиће се добра представа. Ако Бог да!"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани