ФАЈТЕР СА ЧУБУРЕ: Подсећање на Милана Оклопџића, заборављеног култног писца

У НОВОМ броју часописа "Савременик", који постоји од 1955, а од 1992. објављује га "Апостроф", чији је главни уредник Срба Игњатовић, издвајају се прилози посвећени Милану Оклопџићу (1948-2007), заборављеном култном писцу, "фајтеру са Чубуре", како је називан.

Милан Оклопџић, Фото Приватна архива, из књиге А. Ђуричића "Чуваркуће"

Присећајући се дугогодишњих дружења и разговора са Миком Оклопом, што му је био препознатљиви надимак, и то још од заједничког служења војног рока у Дубрави код Тузле, писац Драган Станишић, бележи:

- Сваке недеље у емисији на радију Момо Капор је хвалио његов дебитантски роман CA. blues ("Калифорнијски блуз", 1981), који је доживео незапамћену популарност. За кратко време продат је у 100.000 примерака, незванично и 120.000, што је било незабележено у нашој савременој белетристици. Културни посленици, дотад називани браниоци урбаног менталитета, остали су неми. Присуствовали смо масовном издајству сопствене младости и музике која је била нераскидиви део успомене многих генерација. Тек понеки интервју. И као што то често бива код нас, огромни тираж писцу никада неће бити опроштен.

Следеће године објавио је одличан савремени роман "Видео" о музичарима, глумцима и камерманима, који су стасавали на врелом престоничком асфалту. Критичари су дело хладно дочекали, изговарајући се како "није достигло књижевни квалитет претходног романа". Слично су прошли и следећи романи "Метро" и Horseless. Тако је доживео судбину уметника коју му је предвидео Борислав Михајловић Михиз, у једном пријатељском разговору, у канцеларији на врху Атељеа 212: "Сад те хвале, касније ће да те муче". Знао је препредени лисац да му популарност дебитантске књиге никада неће бити опроштена.

У чувеној књижари са Калајићем, Влајчићем , Доленцом и Капором, Фото: Приватна архива, из књиге А. Ђуричића "Чуваркуће"

Рођени Чубурац, Оклопџић је после завршене драматургије у Београду, као Фулбрајтов стипендиста, магистрирао у Калифорнији, уз чувеног драмског писца и глумца Сема Шепарда, а затим се вратио у нашу престоницу. Марта 1992. са породицом се иселио у Америку, где је и умро од последица срчаног удара, тек што је закорачио у 59. годину живота.

Игром судбине Оклопџић је ушао у књижевност као један од главних јунака романа "Чубура, негде у Калифорнији" Светозара Влајковића (1938). Роман је дат у виду преписке два пријатеља, од којих један борави у Калифорнији, бави се позориштем и дружи са угледним "фацама", а то је - Мика Оклоп, док други у Београду тоне у депресију, у коме се може препознати сам аутор. Одговарајући на питања у чему је тајна популарности романа CA. blues, Душан Цицвара истиче:

- Тајна прво лежи у чињеници што писац рођен на чубурском асфалту и током боравка у Калифорнији, није мењао сопствени животни стил: џез, доп, слободна љубав. Друго, писац се читаоцима обраћао директно, исповедно, са неком мешавином цинизма, сарказма, и специфичног београдског хумора, својственом много више Ирцима и Енглезима, него Америма. И у каснијим романима обожавао је откачене, специфичне, аутентичне карактере, људе који искачу из колосека и чије животне приче не могу да се измаштају.

Фото промо

Био је симбол слободе, различитости, неустрашивости, човек који дише оно што пише.

Физички одлазак неког уметника само појачава сећање и стимулише наше памћење да се не заборави на дела која су стварали писци попут Мике Оклопа. Он је у прози ишао испред свог времена и учинио је битном за наше животе, закључио је Цицвара.

Моје име је Џони Вокер

МНОГЕ реченице из Оклопџићевог "Калифорнијског блуза", постале су део свакодневице, попут: "Моје име је Џони Вокер. Изговара се исто као што се пије". Или: "Ја не извлачим никог из депресије. Не мешам се никоме у приватан живот јер ми је речено да се држим подаље и од свог сопственог". Цитирала се и ова реченица: "Исувише сам лак за тежак посао, исувише тежак за лак посао, и исувише секси за ноћни посао".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације