ОТКРИВЕНА БИСТА ДЕЈАНА МЕДАКОВИЋУ: У Матици српској манифестација посвећена добротворима (ФОТО)
У ДРУШТВУ знаменитих чланова, председника, часника и добротвора Матице српске представљених портретима или бистама у Матичином здању у Новом Саду, од данас је и академик Дејан Медаковић чију бисту су открили потпредседница Скупштине Србије , министарка културе Маја Гојковић и Павле Медаковић, диригент и академиков син.
Министарство културе
Биста, реплика рада угледног македонског вајаа и академика МАНУ и САНУ Томе Серафимовског (1935-2016) коју је даровао 2006.године свом вишедеценијском пријатељу Дејану Медаковићу (1922-2008) откривена је данас на Дан добротвора Матице српске који се традиционално обележава на рођендан Марије Трандафил, једне од највећих задужбинарки у нашем народу у чијој задужбини Матица живи и ради.
-Академик Медаковић и Марија Трандафил заслужено су заузеле место уз најзначајнија имена која су градила и прославила најстарију културну и научну институцију у српском народу. И не само то,они својим целокупним делом и друштвеном ангажованошћу симболизују неке од најпознатијих одлика нашег народа, пре свега искрено родољубље и несебичну бригу за друге - истакла је Гојковић.
Подсетила је и на то да је у јулу ове године и у Карловачкој гимназији откривена спомен биста овог ерудите јединственог формата, који је „вредно радећи на очувању и даљој изградњи културног и националног идентитета, до најсуптилнијих детаља проучио историју нашег народа, његову уметност и културу“, те да је, спознајући сву величину Србије и српског народа, постао један од најбољих тумача утицаја прошлости на будућност.
На крају, Гојковић је нагласила да је веома важно и у савременом друштву што више афирмисати вредности задужбинарства и доброчинства као вредан залог за лепшу будућност јер „ боље сутра увек почива на угледању на оно највредније што су нам преци оставили“.
Министарство културе
Председник Матице српске проф.др Драган Станић ,уз подсећање да је Медаковић 65 лета сарађивао са Летописом, те да је пресудно утицао на конституисање Матичиног Одељења за ликовне уметности и касније уређивао његов зборник, изразио је захвалност Министарству културе на подршци поводом изливања Медаковићеве бисте.
Медаковић је написао 46 књига у којима је са јединственом упорношћу и научном систематичношћу ревитализовао и разјашњавао заоставштину српске уметности, како црквене тако и световне, од Хиландара, преко Карловаца, фрушкогорских манастира, Сентандреје, Трста, Беча и Темишвара.
Своја истраживања сажимао је у научне теме и радове, а истовремено је писао поезију, прозу, те склапао личну породичну сагу, своје петокњижје Ефемерис, али и упорно пратио и коментарисао савремено време у својим капиталним Данима, сећањима.
Ова свечаност била је и прилика да се Матица повељама захвали свим појединцима и институцијама из Војводине и других делова Србије који су помогли њен рад.Међу њима су Епархија Бачка,Читаоница у Иригу и низ других добротвора.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)