НАУЧНИ СКУП О ДЕСАНКИНИХ 125 ЛЕТА: Матица српска у Новом Саду одужује се великој песникињи
ПОВОДОМ 125 година од рођења Десанке Максимовић,Матица српска у Новом Саду приредиће у четвртак од 10.00 сати целодневни научни скуп посвећен великој пенсикињи.
Уз поздравну реч матичиног председника проф.др Драгана Станића,а у присуству потпредседнице Владе и министарке културе Републике Србије Маје Гојковић, Др Светлане Шеатовић, научног саветника и управника Задужбине „Десанка Максимовић”,као и Проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ и потпредседника Матице српске, Десанкин књижевни опус, остављен нараштајима,зналачки ће бити осветљен из свих углова.
О поетској самосвести Десанке Максимовић казиваће Проф. емеритус Славко Гордић, Др Марко Недић одабрао је тему „Приповедне збирке Десанке Максимовић“, за Проф. др Драгана Бошковића занимљиве су “Три свете Нероткиње -Јефимија, Тереза, Јованка Орлеанка”,а Проф. др Ранко Поповић определио се за Десанкино религиозно песништво аПроф. др Бошко Сувајџић расветлиће симболику змије у поезији наше најомиљеније песникиње, а Проф.др Јован Делић Проф. др Јован Делић, припремио је надахнут осврт „Аутопоетичке песме Десанке Максимовић“.
О Десанкиној списатељској заоставштини сговориће и :Проф. др Ђорђе Деспић, Проф. др Сања Мацура, Проф. др Јелена Јовановић,Проф. др Снежана Милосављевић Милић, Проф. др Љиљана Бањанин, Доц. др Јелена Марићевић Балаћ, Мср Милена Кулић, Др Персида Лазаревић ди Ђакомо ...
Најчешћи мотив у Десанкиној поезији била је љубав,а њено основно песничко гесло било је да поезија треба да буде разумљива, јасна, искрена и отворена према човеку и животу. Стрељаним ђацима у Крагујевцу (21.октобар 1941) посветила је једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка.“
Десанка Макимовић, песник, приповедач, романсијер, писац за децу ,преводилац и академик,рођена је 16.маја 1898. године у Рабровици код Ваљева.Студирала је општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду.Пошто је дипломирала , најпре је радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду.
У Паризу је као стипендиста француске владе провела годину дана на усавршавању,потом је 1925. око годину дана радила у учитељској школи у Дубровнику, а затим била професор у Првој женској реалној гимназији ( данас Пета београдска гимназија).
Почетком Другог светског рата се пензионисала али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања 1953. Године 1959. изабрана је за дописног члана САНУ,а 1965. постала редован члан. Преминула је 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду.почива у Бранковини код Ваљева, у порти цркве Светих арханђела у оквиру културно-историјског комплекса.
Препоручујемо
СРБИ НАПУСТИЛИ СЕДНИЦУ: Албанска већина изгласала промену имена школе Десанка Максимовић
15. 11. 2023. у 14:55
Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве
У СВЕТУ кућне забаве, где сваки пиксел, боја и детаљ чине разлику, нови Самсунг телевизори, недавно представљени на Унбоx&Дисцовер догађају, ступају на сцену са револуционарним иновацијама.
26. 04. 2024. у 16:00
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд
ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.
29. 04. 2024. у 07:00
БИЛЕ ПОСЕБНО ВЕЗАНЕ: Ко је била мајка Бојане Јанковић - преминула пре неколико месеци (ФОТО)
ВОДИТЕЉКА Бојана Јанковић сахрањена је на Новом гробљу у Београду, њу су на вечни починак испратили у великом броју пријатељи, породица, а њен бивши супруг Огњен Јанковић одржао је потресан говор.
29. 04. 2024. у 13:49
Коментари (0)