НАУЧНИ СКУП О ДЕСАНКИНИХ 125 ЛЕТА: Матица српска у Новом Саду одужује се великој песникињи

Јованка СИМИЋ

22. 11. 2023. у 15:44

ПОВОДОМ 125 година од рођења Десанке Максимовић,Матица српска у Новом Саду приредиће у четвртак од 10.00 сати целодневни научни скуп посвећен великој пенсикињи.

НАУЧНИ СКУП О ДЕСАНКИНИХ 125 ЛЕТА: Матица српска у Новом Саду одужује се великој песникињи

Матица српска /Википедија

Уз поздравну реч матичиног председника проф.др Драгана Станића,а у присуству потпредседнице Владе и министарке културе Републике Србије Маје Гојковић, Др Светлане Шеатовић, научног саветника и управника Задужбине „Десанка Максимовић”,као и Проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ и потпредседника Матице српске, Десанкин књижевни опус, остављен нараштајима,зналачки ће бити осветљен из свих углова.

 О поетској  самосвести Десанке Максимовић казиваће Проф. емеритус Славко Гордић, Др Марко Недић одабрао је тему „Приповедне збирке Десанке Максимовић“, за Проф. др Драгана Бошковића занимљиве су “Три свете Нероткиње -Јефимија, Тереза, Јованка Орлеанка”,а Проф. др Ранко Поповић определио се за Десанкино религиозно песништво аПроф. др Бошко Сувајџић расветлиће симболику змије у поезији наше најомиљеније песникиње, а Проф.др Јован Делић Проф. др Јован Делић, припремио је надахнут осврт „Аутопоетичке песме Десанке Максимовић“.

Матица српска /Википедија

О Десанкиној списатељској заоставштини  сговориће и :Проф. др Ђорђе Деспић, Проф. др Сања Мацура, Проф. др Јелена Јовановић,Проф. др Снежана Милосављевић Милић, Проф. др Љиљана Бањанин, Доц. др Јелена Марићевић Балаћ, Мср Милена Кулић, Др Персида Лазаревић ди Ђакомо ...

Најчешћи мотив у Десанкиној поезији била је љубав,а њено основно песничко гесло било је да поезија треба да буде разумљива, јасна, искрена и отворена према човеку и животу. Стрељаним ђацима у Крагујевцу (21.октобар 1941) посветила је једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка.“

Десанка Макимовић, песник, приповедач, романсијер, писац за децу ,преводилац и академик,рођена је 16.маја 1898. године у Рабровици код Ваљева.Студирала је општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду.Пошто је дипломирала , најпре је радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду.

Матица српска /Википедија

У Паризу је као стипендиста француске владе провела годину дана на усавршавању,потом је 1925. око годину дана радила у учитељској школи у Дубровнику, а затим била професор у Првој женској реалној гимназији ( данас Пета београдска гимназија).

Почетком Другог светског рата се пензионисала али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања 1953. Године 1959. изабрана је за дописног члана САНУ,а 1965. постала редован члан. Преминула је 11. фебруара 1993. године, у својој 95. години, у Београду.почива у Бранковини код Ваљева, у порти цркве Светих арханђела у оквиру културно-историјског комплекса.


 


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ИСТОРИЈСКА ОДЛУКА! Мечеви имају ЧЕТВРТИНЕ на Светском првенству у фудбалу у Америци, Канади и Мексику!