И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960 - 2023) - Звездани дар (1)

Пише: Марина Мирковић

19. 11. 2023. у 18:19

ОД заносног мла­дог љубавника, официра, са ру­жом, до оронулог бес­кућника са трубицом.

И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960 - 2023) -  Звездани дар (1)

Фото В. Данилов

Од домца до српских генерала и крунисаних глава.

Од усташе, преко му­слимана, до четника.

Од ситног крими­налца до свеца. И про­светитеља (чије речи, изречене мимо позори­шних реплика, до данас сијају из помрчине).

Од дечка који је обећавао, надареног сликара, до звезде бео­градских позоришних сцена и југословенске кинематографије.

Од поносног, "неодо­љиво лудог" Цетињани­на, до харизматичног београдског глумца.

Од обожавања све­колике јавности до за­висти локалних подго­ричких мангупа.

Од глумачке иконе до убице. Двоструког.

Од робијаша до из­гнаника. Из земље, из професије, из живота, свог, и оних наших.

Од затворске ћелије до "затвора" у стану на њујоршком Рузвелт Ај­ленду. У себи.

Од зидина затвор­ских, до зидова које је као илегални имигрант у Америци моловао.

Од гламура и сјаја рефлектора до мо­лерских мердевина и четки.

Од аплауза за речи изговорене са сцене, до пролазника који са њу­јоршких улица телефонима снимају молера на скели како рецитује Јесењина. На српском, и на руском, не и на ен­глеском.

Па ипак, и ти су пословично заузети Њујорчани на ужурба­ним авенијама бивали, снажном емоцијом страног им језика, за­устављени - однекуд одозго. Са скеле. И из дубина Лаушеве душе. Његовог уметничког бића. Нису имали из­бора, но да стану, и снимају.

Баш као што га није имао ни он. Но да ре­цитује, да говори сти­хове наизуст, да ствара уметност и дели је са другима. Ако већ не са сцене која му је суђена, онда са те скеле. Јер и она му је била суђена, баш као и зидови. За­творски, српски, црно­горски, амерички...

Када је, насред свог њујоршког затвора, јер тако је називао тај во­дом омеђени простор, решио да поруши оне најнепробојније зиди­не - оне унутрашње, да иступи из затвора сопствене душе, тада нам се Жарко Лаушевић, легендарни глумац тра­гичне судбине, открио и као писац. И баш као и у свакој својој роли, великој или малој, и у улози писца показао се као маестралан.

Фото архива Борбе

Човек великих даро­ва - такав је Лаушевић. Био. И остао.

Јер оставио нам је много, довољно да га откривамо још генера­цијама, као чудесног глумца, даровитог пи­сца, као човека филм­ске судбине...

У тренутку када је Жарко угледао свет, на Богојављење 1960. го­дине, на Цетињу, нико није могао слутити ка­ква је и колика звезда рођена. Звезда блиста­ва. Звезда падалица. Звезда чудесне снаге, чији су се пропламсаји пробијали и кроз најгу­шћу помрчину, да би поново заблистала пу­ним сјајем. И настави­ла да блиста.

Комеморација и испраћај

КОМЕМОРАЦИЈА поводом смрти Жарка Лаушевића биће уприличе­на у Југословенском драмском позоришту у понедељак, 20. новем­бра, са почетком у 11 часова.

Испраћај и кремација славног глумца биће обављени на Новом гро­бљу у Београду, са почетком у 14 часова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)