ОСНИВА СЕ СЦЕНА МИХАИЛА ВИКТОРОВИЋА: У београдском Пан театру позорница са именом познатог глумца

ВЕЧЕРЊА сцена Пан театра у Београду од 11.новембра понеће име познатог српског глумца Михаила Виктораовића, кога београдска и српска публика још увек памти по упечатљивим улогима које је остварио у позоришту, на филму, телевизији и радију.

фото О.Викторовић

Викторовић је рођен 14. фебруара 1929. године у Београду. Будући уметник прво је завршио Државно - трговачку академију,а потом и Академију за позоришну уметност 1952. године. Први посао добио је у Индустрији црепа "Трудбеник" где је, по сопственим речима, морао да се запосли да би помагао родитељима. На Академији није ишло баш глатко и мало је недостајало да буде изубачен, јер су му говорили да "не показује довољно темперамента, да је уздржан".

- Стидљивост се није праштала. Да не бих испао шкарт, кренуо сам да глумим жесток темперамент: просто сам цепао страсти на дроњке. И за дивно чудо, пустили су ме да наставим студије - касније се сећао Викторовић који је дипломирао са највишом оценом.

У Београдском драмском позоришту (од 1951. до 1959.) био је члан Драме, а прва представа у кући била је "Повлачење" Мирка Божића. Уследио је низ познатих наслова на репертоару овог театра: "Сламни шешир", " Смрт трговачког путника", " Злочин и казна"," Поп Ћира и Поп Спира", "Пигмалион" - све до представе "Газда Пунтила и његов слуга Мати" - последње на Црвеном крсту.

Наредне две сезоне провео је у у Савременом позоришту, а потом прелази у Народно где је остао до пензионисања. У међувремену, повремено је играо у Атељеу 212 и Крушевачком позоришту. Остварио је запажене улоге и на филму, телевизији и радиу, запамћен је по улози Ђорђа Цигановића у серији "Бољи живот", као и по улози Јовановића у радио серији "Јовановићи".Умро је 26. септембра 1998. године и сахрањен је у Алеји Заслужних грађана на Новом гробљу.

Иза себе је оставио сина Оливера Викторовића, позоришног редитеља и ћерку Оливеру Викторовић, глумицу.

- Вечерња сцена Пан театра ће носити име нашег великог глумца, мог оца Михјла Викторовића. Зашто? Мика је живео и одрастао у малој кући на углу Поп Стојанове и Брегалничке на Звездари. У време његових гимназијских година у парку у Брегалничкој улици је била башта биоскопа за филмске пројекције у којој су се окупљали млади али и старији Звездарци и Bеограђани - објашњава његова ћерка Оливера Викторовић, која годинама води Пан театар. - Мика је дошао на идеју да са пар другова и другарица ту праве позориште. Дакле, група другара из краја почела је редовно да се окупља у парку у Брегалничкој на пробама. И, летња сцена је убрзо заживела.

Публика је осим филмских пројекција, наставља Оливера, могла да гледа и позоришне представе омладинаца. Паркић у Брегалничкој је убрзо постао једно од најпосећенијих места у граду. То омладинско позориште у Брегалничкој је многе усмерило на пријемни испит тек отвореног Факултета драмских уметности у згради Коларца.

- Мој тата Мика пошао је на пријемни са својим другом Дебом да му буде помоћ, партнер у дијалогу. Али, примише их обојицу. Прекинуо је студије економије и постао студент прве генерације новог факултета и прве класе глумаца код професора Мате Милошевића. Из омладинског позоришта у Брегалничкој потекли су и други будући студенти глуме: Деба Поповић, Олгица Станисављевић, Пепи Лаковић, Славка Јеринић... Брегарничка улица и паркић у коме је све почело су ту у комшилуку у непосредној близни сцене која ће носити име Михаила Викторовића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације