Култура

УНИВЕРЗАЛНО СВЕТСКО ПРЕДГРАЂЕ: Пројекат уметника Александра Денића и кустоскиње Ксеније Самарџије представљаће Србију на Бијеналу у Венецији

М. Краљ

07. 11. 2023. у 18:23

ЈЕДНОГЛАСНО, за представника Србије на предстојећем јубиларном, 60. Бијеналу у Венецији, изабран је пројекат Exposition Coloniale нашег међународно признатог уметника Александра Денића, чији је кустос Ксеника Самарџија.

УНИВЕРЗАЛНО СВЕТСКО ПРЕДГРАЂЕ: Пројекат уметника Александра Денића и кустоскиње Ксеније Самарџије представљаће Србију на Бијеналу у Венецији

Његов рад нашао се међу 35 пријављених на конкурсу који су у име Министарства културе расписали Музеј савремене уметности у Београду и Фондација МСУБ. Пет није испунило процедуралне услове, а исто толико пројеката прошло је у други степен конкурса, одлуком жирија, односно Стручног савета за припрему наступа Србије на највећој светској смотри савремене уметности, на чијем челу је био председник Радош Антонијевић, вајар, редовни професор и декан Факултета ликовне уметности у Београду.

У образложењу се наводи да је, као одговор на тему Бијенала - "Stranieri Ovunque - Странци свуда", уметничког директора Бијанала Адријана Педросе из Бразила, Денић понудио просторну инсталацију која представља сегмент имагинарног глобалног села, односно универзалног светског предграђа, без његових житеља. Наслов "Exposition Coloniale - Колонијална изложба", указује на глобалне структуре које су саздане на колонијалној политици и актуелизује сам појама геополитике.

- Верујем да је избор Александра Денића допринео да се јавност додатно заинтересује за уметника који долази из света сценографије и чији се рад мери кроз међународна признања на том пољу - истиче, у изјави, за "Новости", кустоскиња Ксенија Самарџија. - Кустоски позив са темом "Странци свуда / Stranieri Ovunque" одговара позицији уметника који ствара монументалне, један према један, реалне архитектонске и просторне елементе у којима читава социјална, политичка и историјска значења, хронично и сам припадајући позицији странца. Отвореност Венецијанског бијенала према различитим читањима, слободи инерпретација у пољу проширених медија, потврђује између осталог и чињеница да је Златни лав у категорији националних селекција претходно припао Павиљону Литваније за перформанс - оперу "Сунце и море (Марина)", који смо имали прилике да видимо и у Београду, или подсећање на награђени кореографски рад уметнице Ан Имхоф, испред Немачког павиљона.

Денић: Учио сам од најбољих

ВИЗУЕЛНИ уметник, филмски и позоришни сценограф импресивне међународне каријере Алекснадар Денић, рођен је 1963. године у Београду. Професионалну каријеру започео је осамдесетих година, а за свој рад добио је и једно од најзначајнијих немачких националних признања "Фауст". У позоришту је сарађивао са неким од најзначајнијих савремених, иностраних и домаћих редитеља, попут Франка Касторфа, Мартина Кушеја, Армина Петраса, Дејана Мијача, Татјане Мандић Ригонат, Ивице Буљана, Бранислава Мићуновића, а на филму са Срђаном Карановићем, Емиром Кустурицом, Гораном Марковићем, Милошем Радовићем, Срђаном Драгојевићем.

- Велика је част да Србију представљам у Венецији, у години јубилеја Бијенала и мог личног јубилеја - рекао је јуче у изјави за наш лист Денић. - Тема Бијенала ми је веома блиска, јер више не постоји место где се не осећам као странац. Чак и код куће. Избачени смо из свих колосека, па смо увек неки странци. Очигледно су се, сами почеци мог стваралачког рада и контакти са људима из СКЦ показали као плодоносни. Било је задовољство учити од највећих, и дружити се са њима.

Како пише у образложењу жирија, Денић "светлом које извире из самих објеката, гради загушену атмосферу филмског призора":

- Овај метод је надограђен ауторовом способношћу да у исту сцену утка сложене, чак потпуно неспојиве наративе, који у коначном резултирају осећајем скоро нерукотворене структуре, која је саму себе изаткала у сложеним међуодносима - што је само утисак. Истина је да се ради о веома истанчаној методи грађења простора, његове атмосфере и његове испуњености. Том методом приповедања, кроз наслојавања наратива и тражења значења у преплитању мноштва, бивамо увучени у суптилну магију Денићевог амбијента - закључио је жири.

За Комесара наступа Србије на 60. Бијеналу уметности 2024. године именована је Маријана Коларић, историчар уметности, директор МСУБ. Иначе, Србија је једна од ретких земаља која има самостални излагачки простор у венцијанским Ђардинима. Налази се на острву Санта Хелена и саграђен је у време Краљевине Југославије, 1938. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације