НЕ БЛЕДИ СЕЋАЊЕ НА ЕВГЕНИЈА КНЕЖЕВИЋА: Изложбу слика у Сремским Карловцима отвориће Бошко Брзић (90), уметников ученик
ПОВОДОМ обележавања 40. годишњице смрти сликара и ликовног педагога Евгенија Гене Кнежевића (1901-1983), у Галерији Карловачке цртачке школе у Сремским Карловцима, у петак 22. септембра у 19 часова, биће отворена изложба слика тог уметника који је у ликовним и педагошким круговима посебно препознатљив по мотивима српског Сиона, места у којем је годинама живео и радио, као и делима инспирисаним својим родним Банатом.
Приватна архива
Изложбу Кнежевићевих радова, углавном уља на платну, отвориће Бошко Брзић, његов некадашњи ученик у чувеној карловачкој Учитељској школи а сада пензионисани магистар књижевности из Будисаве код Новог Сада, који је и у својој деведесетој години живота неуморни истраживач и хроничар свога краја.
- Друг наставник Евгеније Гена Кнежевић, како смо га звали, био је посвећен сликарству и школи. Често би нас водио по Сремским Карловцима и околини, све до Дунава и обронака Фрушке горе. Он са штафелајем и четкицама а ми деца са блоковима и оловкама под мишком, за њим – истиче Брзић за „Новости“, радо се сећајући свог и општеомиљеног наставника цртања и лепог писања, тог „скромног и наизглед обичног човека са шеширом“.
- Био је средње висине. Ни мршав, ни дебео. Обичан, како би се рекло, није терао неку моду. Носио је удобне кошуље и оно што је било прикладно људима његових година.
Фото: Приватна архива
Брзић је и сам, још као основац у родном Ковиљу, показивао таленат за цртање па је желео, каже, да похађа Уметничку школу али како то није било по очевој вољи уписао се у Учитељску, где му је током школовања од 1948. до 1952. године предавао и Кнежевић.
- Поносан сам и данас на његове похвале, када је по школи носио и показивао моје радове и говорио ђацима “видите како се црта” – присећа се Брзић показујући своје цртеже “Крава”, “Чесма”, “Трг” и друге које је успео да сачува, односно оне које није поделио пријатељима.
Фото: Приватна архива
Сећа се јасно и свог наставника, рођеног у Башаиду код Кикинде, сликара који је иза себе оставио око 400 уметничких радова, превасходно рађених у техници уље на платну, које је излагао на више самосталних и групних изложби у Војводини.
Фото: Приватна архива
- Гену су често људи сретали по карловачким улицама, у парку, испред цркава, чесми и других познатих грађевина како слика. Деца су га радо окруживала и гледала како предано ради – каже Брзић, који је у свом радном веку био библиотекар на Правном факултету у Новом Саду и службовао као учитељ или наставник у неколико војвођанских места.
Фото: Приватна архива
Такође, био је учесник низа колективних изложби радова сликара аматера и објавио више књига и публицистичких дела о људима и догађајима у Јужној Бачкој и Срему. Брзић је у својој књизи “Матуранти Мешовите учитељске школе у Сремским Карловцима”, из 2002.године, објавио и текст о Евгенију Гени Кнежевићу, свом незаборављеном наставнику цртања и лепог писања.
Препоручујемо
ДЕЛА ИСТАКНУТОГ ХОЛАНДСКОГ УМЕТНИКА У ГАЛЕРИЈИ "ДОТС": "Линијом до искона" на Дорћолу
19. 09. 2023. у 18:20
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)