БЕСМРТНА ПРИЧА О ЉУБАВИ: Премијерно извођење "Косаре и Владимира" на Фестивалу "Ћирилицом" одушевило будванску публику

Вукица СТРУГАР

12. 09. 2023. у 16:15

НА будванској Сцени између цркава, представа Вука Бошковића "Косара и Владимир" (рађена по мотивима драматуршког предлошка Марка Кентере), уз хук ветра и таласе који се одбијају о хриди, заблистала је у пуном сјају.

БЕСМРТНА ПРИЧА О ЉУБАВИ: Премијерно извођење Косаре и Владимира на Фестивалу Ћирилицом одушевило будванску публику

Фото промо

Седам извођача у стилизованим средњовековним костимима изнело је на позорницу бесмртну причу о љубави, која инспирише ауторе од епских времена до нашег доба.

Како кажу творци овог јединственог уметничког доживљаја, покрет, стихови, песма, емоције - саставни су елементи представе од почетка до краја. У жељи да помире традиционално и савремено, препознатљиво и ново, интимно и грандиозно, одлучили су се да створе дело које ће корачати раме уз раме са публиком. И маестрално су у томе успели!

Фото промо

Будванска публика извођаче наградила дугим аплаузом

Премијерни подухват (изведен на Фестивалу "Ћирилицом", под покровитељством Туристичке организације Будва) заправо је наставак нове стваралачке линије и жанра, успостављеног са представом "Соколова песма" Ансамбла "Коло", која је убрзо после премијере имала и успешну међународну промоцију. Сада су се поново окупили извођачи "Кола" и у ужем саставу бриљирали на будванској сцени.

Фото промо

 

- Због великог успеха "Соколове песме" добили смо позив да за овогодишње фестивалско издање урадимо представу у њиховој продукцији, на тему која им је била значајна и важна. Са сјајним ансамблом храбро сам ушао у тај нови жанр, зато се осећамо привилеговани што смо тако брзо добили поверење да урадимо предству о Владимиру и Косари - каже Владимир Декић, продуцент и доскорашњи директор "Кола". - Наш приступ базира се на традицији и свему ономе што фолклор носи, а то је неисцрпно народно стваралаштво. Одатле црпимо инспирацију и причамо приче језиком који стварамо сами, у савременој интерпретацији, подстакнути историјом и прошлошћу. Та извођачка "ниша" до сада је била празна, а публика је са великом радошћу прихватила овај нови формат који још истражујемо. Следећи наслов требало би да буде "Вирџина", које је такође део традиције црногорског поднебља.

Текст Вука Бошковића написан је у десетерцу (што даје посебну драж и "патину" овој инсценацији), али је овог пута позната прича испрична из женског, Косариног угла.

- Музички задатак за "Владимира и Косару" прихватио сам са посебном одговорношћу - речи су творца изузетно узбудљиве музике на чијем фону се игра фестивалска представа, композитора Константина Благојевића. - Музичка шареноликост узаног географског простора на коме се одвија прича, упутила ме је да се позабавим фолклорном музиком балканских народа. Ту су заступљени мотиви старовизантијске, црногорске, српске, бугарске, македонске, грчке и ислмаске музике.

Фото промо

 

У мешавини мелодија и снажних ритмова, Благојевић је испратио сцене дворског весеља, мистични звук врачева, јецај и патњу бугарске принцезе, милозвучну песму анђела који јој нуде утеху...

Историја и мит

ПРИЧА о трагичној љубави дукљанског кнеза Владимира и бугарске принцезе Теодоре (Косаре), базирана на историјским чињеницама, миту и уметничкој грађи, нашла је место у делима наших најслвнијих писаца од епских времена до савременог доба, а и десет векова од настанка не престаје да инспирише нове генерације. Овог пута испричана је кроз покрет, реч и игру, али из - Косарине перспективе. Оквир је, наравно, исти: цар Самуило у ратном походу је 997. заробио кнеза Владимира и одвео га у тамницу у Преспи. Легенда каже се царевој ћерки лепи кнез учинио "слађи од меда и саћа", па је уценивши оца да ће скочити у језеро уколико не аминује њихову љубав успела да добије благослов за удају. И као у бајци, живели су срећно све до Самуилове смрти, када га је наследио синовац Владислав. На превару га је намамио и убио у Преспи. На Косарину молбу, Владимирово тело пренето је у манастир Пречиста крајинска на Скадарском језеру у коме се она замонашила, а кад је дошао смртни час, по Косариној жељи, сахрањана је поред кнеза који је проглашен за српског свеца - Јована Владимира.

Кореограф Бојан Димитријевић истиче да би се то несвакидашње сценско дело могло означити као кореодрама, ипак, њени елементи сугеришу да је и више од тога. Заправо, она је весник другачијег сценског формата, успостављеног као комбинација музике, плеса и драмског текста.

- Желео сам да покретом, гестом и мимиком, посебно истакнем ликове и њихове карактере. С обзиром на то да је у питању камерна форма, испреплетана бројним односима драмских јунака и различитим ситуацијама, све то условило је великих број кореографских минијатура у виду соло игре, дуета, трија, секстета, што је било веома узбудљиво у креативном процесу - објашњава Димитријевић, који је користио елементе фолклора, карактерне и савремене игре, неокласичног балета... - Било је неопходно на прави начин то изрежирати и постићи ефекат аутентичности. Као посебан изазов издвојио бих драмске секвенце које су изискивале глумачке вештине и вокалну интерпретацију, уз врло сведен минималистички кореографски израз. За мене лично, најснажнији утисак је креативност ових дивних,талентованих уметника.

Фото промо

 

Танану и нежну, а у исто време храбру и одлучну Косару, суверено је одиграла Тијана Грчић:

- Захтеван и тежак посао: преда мном је била хероина која се пролазећи кроз велику патњу, изборила и остала доследна својој љубави. Мало текста, а много емоција. Изазовно и због истовременог плесачког, певачког и глумачког задатка. Овог пута, испричали смо причу из њеног женског, а опет, нимало мање трагичног угла.

Њен партнер Ђорђе Петровић се са ликом кнеза Владимира први пут нашао у једној насловној улози. За припрему каже да је била веома сложена, уз много различитих сарадника у представи:

- Сам лик веома је комплексан, представљен као принципијелна а истовремено и "мекана" личност, осећајан и емпатичан. Кнез Владимир је поносни заштитник свог народа који на превару губи главу, али не и љубав вољене жене...

Веома експресивне ликове (и то у неколико различитих улога) остварили су и Анђелка Петровић, Милан Бечкуља, Милица Миладиновић, Крсто Сијерковић и Тамара Видаковић. Милош Козловачки је осмислио визуелни идентитет представе, а костимограф Јелена Бојовић обавила је сјајан посао (ручну израду костима), уводећи својим средствима публику у епоху, амбијент и историјске околности у којима је настала легенда о Владимиру и Косари.

Песме, драма, роман

ПРИЧА о двоје заљубљених сачувана је у Летопису попа Дукљанина, у другој половини 12. века. У народ је ушла с епском песмом преткосовског циклуса ("Песма о краљу Владимиру"), Лаза Лазаревић написао је историјску драму "Владимир и Косара", Петар Прерадовић истоимени либрето, Јован Јовановић песму, Стеван Сремац прозну хронику, а Стеван Дивјаковић компоновао оперу. Милован Витезовић (1999.) написао је роман, са истим јунацима, под насловом "Света љубав"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду