РОДОЉУБ И КОСМОПОЛИТА СЛИКАО КАО ЗВОНАР ОПОМЕНЕ: Август, месец у коме се родио и у коме нас је напустио Владимир Величковић
13. 08. 2023. у 13:34
Улица имена Владимира Илјича Лењина у париском радничком предграђу Аркеј. Тамо где је радник господин човек. Бог је овде рекао добар дан. Тешка метална врата на индустријском хангару. Отвара их Владимир Величковић. У дубини довратка, усправна силуета.
Фото: Горан Чворовић
Госте је увек дочекивао испружене руке. Пре тога, обрисао би, овлаш, трагове уља и терпентина о рубове панталона на којима се акрилик временом таложио, једнаком количином као на грубом платну. Тежачки осликане ногавице.
Десно од улаза, кабинет. У њему вечите скице у настајању. Пројекти недовршених слика и књига. Писма, рукописи. Монографије, монографије. Био је перфекциониста. Свака страница морала је да буде тачан одраз онога што је радио, и што је желео да уради. Није дозвољавао импровизације. Било је то његово унутрашње огледало.
Изнад, боравишни кутак, с каучем, фотељом, библиотеком. Књиге. Много књига. Доле, низ ходник, још неиспоручена издања с репродукцијама великог мајстора. С десне стране, чајна кухиња. А онда, пукне поглед, колико је дугачак, на атеље, сликарску ливницу, вајарски рударски коп, у коме су створена нека од највећих дела савремене уметности.
С крова, светлост допире кроз дебеле стаклене коцке. Треба имати стрпљења пребројати их. Конкавним пресеком, ова светлост обасјавала је тачним промером предсказујућа платна у настајању.
Фото: Горан Чворовић
Са свода, висе куке и чекрци, на столовима чаме модели, чиодама прободени препарирани пацови и гаврани, Величковићева вечита инспирација. Између, врха и дна, низ платно, целом дужином, развучена мишићна влакна разапетог људског тела, страдалог на ватреним пољима препуних замки у виду злокобних црних кратера. Све оне године које нису појели пацови, докљуцаће гаврани.
По атељеу, разбацани тигањи и кутије од кекса у којима је мешао боју, као прехрану за људску душу. На врху високих мердевина скидао је, са свода, четком, паучину која би се накупила на човековој савести.
Кокетирао је с трагедијом и људским удесом, али не из насладе, већ као звонар опомене. Греше они који кажу да његово сликарство, истовремено, није било декоративно. Тај монохронмни исказ, најчешће у сивој гами, с црним и белим траговима и као ватра, или крв, црвеним капљама, испуњавао би најфиније естетске норме.
Ово визионарско стваралаштво опомињало је човечанство годинама пре него што ће човеков лом заиста почети да се догађа у огромним количинама. Распала се у крви Југославија, почеле су да харају болести, кренули су нови ратови. Све то могао је много раније да са Величковићевих слика прочита намерник који би, на обавезну кафицу разговора из згужваних керамичких шољица, свратио до атељеа у улици Владимира Илича Лењина.
Фото: Горан Чворовић
Као на вечитој морској плажи која се никада није распала с бившом земљом, у бетон под плафоном пободен сунцобран. Око њега бела баштенска гарнитура, с металним столом и дрвеним столицама на расклапање, на којима су седели председници, министри, пријатељи, колеге професори и академици. Преко наслона разастрта југословенска застава већ нагризена зубом времена, на зиду нацртана мета уинат злочинцима који су нас сатирали бомбама, у срцу узаврели српски дамари.
Био је, ускогрудима контрадикторно, велики Србин и страствени Југословен. Родољуб и космополита. Обожавао је Европску унију, као простор без граница, стега, препрека, свађа и ратова. Презирао је НАТО. Нису му биле миле ни друге светске војске. Киптио је у њему бес због отетог Косова и тамо урушеног српског наслеђа.
Волео је руску филозофију и америчку музику. Достојевски и џез су довољни да се постане добрим човеком. Своје студенте најпре је учио да сазру као људи. Тек кад у потпуности савладају ту димензију, могли би да почну да сликају то што се тако отвореним људским очима, изнутра види.
Ужасавали су га мондијализам и либерални капитализам. Као да га је имењак, по коме је улица где се налазио његов атеље добила име, одабрао да настави свети задатак. Литерарно је заокружио ликовно дело када му је највећи антикапиталистички филозоф данашњице Мишел Онфре написао предговор за једну од монографија. Разумели су се.
Фото: Горан Чворовић
Разговарали смо једном на тему најаве скорашњег укидања физичког новца у Шведској.
- Време чини своје. Али, треба имати нешто да извадиш кад дођеш на касу, или да просјаку даш неки динар. Укидање новца ће да елиминише многе ствари, али не и просјаке – рекао је, замишљен, гледајући у даљину, ка оним чекрцима и кукама у дну атељеа, као да одговара сам себи и запечаћеној људској судбини.
Август. Време врућина и летњих радости. Пресечено суморним истинама. Месец његовог рођења и одласка. Свет је угледао 11. овог месеца, пре 88 година, у његовом Београду одакле је из Улице Тадеуша Кошћушка имао Калемегдан на длану. Самим тим, и читав свет. Осамдесет и четири године касније, истог тог месеца, 29. августа, после одигране животне партије, неколико месеци пре почетка ковида, највеће пошасти у овом веку, у кући на једном од сплитских острва остали су манистра од јуче и опорука једног од највећих српских, југословенских, европских и светских сликара, да свет учинимо лепшим. Или, бар, достојим за живот човека.
БЕОГРАД ЧЕКАЈУ БОЉИ ДАНИ
Обожавао је родни град.
- Чини ми се да се Београд полако креће ка будућим бољим данима. Париска улица има свој шарм. Њом тандрче трамвај, али се и граничи са Калемегданом. Води, доле, на воду, а та вода ће у скорој будућности да се активира разноразним садржајима. Ту, пре свега, мислим на пасарелу коју су радили Мрђан Бајић и енглески скулптор Ричард Дикон. Биће прилично занимљива и врло оригинална атракција у том амбијенту, повезујући Карађорђеву улицу и обалу Саве са Калемегданом – рекао нам је у једном од последњих интервјуа.
РАСПОН У БРИШУЋЕМ ЛЕТУ
Волео је када би му намерник донео фотографију у бришућем лету устремљеног гаврана који у париском парку Монсури кидише на комад преосталог хлеба с недељног пикника. Пажљиво би студирао огромни распон крила и покрете неуморне грабљивице која вреба плен. После би се ти урезани кадрови селили на платно.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Прочитајте више
РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма "Париз 2024"
РАТ у Украјини, односно "Специјална војна операција" како то Русија назива, још једном је у први план избацио и спорт. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" изнедриле су "додатак" који је прилично шокирао Русе.
27. 04. 2024. у 21:10
ЦЕНТАР БЕОГРАДА "КРСТИЛА" НЕМИЦА: Знате ли како је Зелени венац добио име
У ПИТАЊУ је један од симбола главног града Србије.
28. 04. 2024. у 16:12
МУШКАРАЦ ПОСТАО ПАС: За трансформацију потрошио око 14.000 евра - крајњи резултат збунио и псе
СИГУРНО је велики заљубљеник у ову врсту животиња.
28. 04. 2024. у 17:17
КАКВА ЧИСТКА... Новак Ђоковић се одлучио на драстичан потез!
Новак Ђоковић ће, по свој прилици, у наставак сезоне ући са баш другачијим стручним штабом него што је то било на почетку 2024.
28. 04. 2024. у 12:12
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!
Спремите се за путовање кроз тамни подземни свет за који до сада нисте знали.
24. 04. 2024. у 17:18
ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна "престала" да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)
Русија ових дана са поносом истиче да на Европском првенству у боксу чији је домаћин Србија њени такмичари могу да наступају уз сва државна знамења, а и под именом земље из које су, као и да се химна Руске Федерације интонира када неко од Руса дође до златне медаље. Међутим, баш са том химном десио се један неочекивани проблем. А онда је уследила врло емотивна сцена...
28. 04. 2024. у 19:44
Најновије из рубрике
ЛАНЕ МНОГО НЕДОСТАЈЕ СВИМА: Ево како је настала реплика "Опа Ђурђо!" (ВИДЕО)
МИЛАН Лане Гутовић преминуо је на Војномедицинској академији у Београду 2021. године, а једна од незаборавних улога глумца је била лик Срећка Шојића, протагонисте чувене серије "Бела лађа".
29. 04. 2024. у 00:45
СНОВИ НАС ПОКРЕЋУ: Шанис Бантон, звезда серије "Мурдокове мистерије", о глуми, борби за равноправност и изазовима сазревања
ГЛУМИЦА Шанис Бантон прославила се у Емијем награђеном тинејџ серијалу "Деграси: Следећа генерација", док у "Мурдоковим мистеријама" тумачи интригантну докторку Вајолет Харт о којој, између осталог, говори у ексклузивном разговору за "ТВ новости".
28. 04. 2024. у 12:00
ИДЕМ СВОЈИМ ПУТЕМ И НЕ ОДУСТАЈЕМ: Андрија Милошевић о свом шоу, позоришту, кафани и кући где командује син Реља
ТАЛЕНАТ имају многи, способност да га сачувају, развију и представе публици на начин који плени, забавља и веже, имају посвећени.
28. 04. 2024. у 07:30
ПРЕМИНУО С РУКОПИСОМ НА УЗГЛАВЉУ: Матица српска први пут у целости објавила последњи роман Милана Кашанина (ФОТО)
РОМАН „Нова” Привиђења је Милан Кашанин довршавао последњих дана свог живота. Рукопис је нађен крај његовог кревета када је преминуо, у Београду 21. новембра 1981. године.
27. 04. 2024. у 18:27
ХОЗЕ РАЗНОСИ ХРАНУ ПО ЦЕЛОМ СВЕТУ : У Америчком кутку пројекција филма о кувару великог срца
ДОКУМЕНТАРНИ филм "We Feed People" (Ми хранимо људе) о кувару Хозеу Андресу који путује светом како би преко своје непрофитне организације доставио неопходну храну људима, угроженим после различитих природних катастрофа, биће приказан у Америчком кутку Нови Сад у понедељак 29. априла( 16.15 сати).
27. 04. 2024. у 18:00
Коментари (0)