КРЕНУЛИ СА САНКЦИЈАМА А СТИГЛИ ДО ЈУБИЛЕЈА: Радослав Рале Зеленовић о Палићком фестивалу

Драгана Матовић

17. 07. 2023. у 13:21

ИСТАКНУТИ филмски радник Радослав Рале Зеленовић оснивач је и директор Палић филм фестивала који је синоћ, 30. пут, свечано отворен. Некадашњи уредник филмског програма Дома омладине и РТС, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке поделио је са нама успомене и искуства током тридесетогодишње фестивалске авантуре. Откривајући изазове које је фестивал превазишао и промене које су обликовале његов успех, истакао је снагу уметности и страст која је одржала овај престижни догађај живим.

КРЕНУЛИ СА САНКЦИЈАМА А СТИГЛИ ДО ЈУБИЛЕЈА: Радослав Рале Зеленовић о Палићком фестивалу

Фото: Архива

У разговора за "Новости", Зеленовић нам говори о почецима фестивала који је у међувремену постао неизоставан догађај за љубитеље филма и филмске ствараоце. Тек што се у мају 1992. вратио с великог европског фестивала, добио је позив да помогне у организацији филмске манифестације на Палићу. Био је изненађен кад су му рекли да желе фестивал већ у јулу исте године, јер је он претпостављао да ће се први пут одржати следеће. Зеленовић је, ипак, пристао на изазов.

- Све се додатно закомпликовало када су у мају уведене санкције Србији - каже Зеленовић. - Све што нам је било потребно за фестивал морали смо да набавимо у иностранству. Кључну улогу одиграли су продуценти и филмски дистрибутери. Договорили смо се да овај пионирски догађај службено не рачунамо, већ да буде нека врста "генералне пробе".

о Како бисте описали развој фестивала у протеклим годинама?

- Договорили смо се да десет година тражимо концепт фестивала. Прво је био национални, па интернационални, на крају је постао фестивал европског филма. Мој син је водио дневник од првог дана фестивала. Када у њему прочитам ко је све долазио, ко је добио награде, видим да је фестивал отпочетка добро постављен. У почетку је мало ко веровао да може да се направи добар фестивал на Палићу, да ћемо се угрувати. Сад ми је јасно да би многи у оно време ту вест примили са великим олакшањем. Срећом, људи који су тада помагали око организације имали су другачији интерес.

о Да ли сте ви веровали да ћемо дочекати 30. фестивал?

- Многи очекују да на то питање кажем: Нисам ни сањао. Отпочетка сам веровао да ће се одржати не само тридесети, него и педесети фестивал. Никад не почињем нешто да радим, ако немам вере да ће то успети.

о Која година је била посебно тешка?

- Када смо помислили да ствари иду у добром смеру, 1996. није било Палићког фестивала због недостатка новца. Инсистирао сам да на неки начин, ипак, одржимо манифестацију, али Блажо Перовић, извршни директор Фестивала, био је мудрији. Упозорио ме је да бисмо могли усред фестивала да останемо без пара. Тешка је била и 1999, али смо некако успели да организујемо тродневну манифестацију. Пресудна година је била 2003. када смо одлучили да се на Палићу одржава фестивал европског филма. Жао ми је што нико није снимио изразе лица колега и новинара када смо то обзнанили. Међутим, мени је било јасно да у средини у којој живи двадесетак нација може да се нађе публика за словачки, руски, хрватски, чешки и било који други филм из Европе. Сад је потпуно извесно да је то било одлично решење. Палић је 2017. проглашен за најбољи филмски фестивал у Европи.

Последњи Миленин сусрет са публиком

ПОСЛЕДЊИ излазак Милене Дравић пред публику је био на Палићу - каже Зеленовић. - Стајали смо иза позорнице, она је рекла да јој није добро и да има вртоглавице. Рекао сам јој да ме ухвати под руку. Чим је изашла на сцену, почела је да се осмехује и отргла се од мене. Када је одржала фантастичан говор пружио сам јој руку да кренемо. Окренула се према мени: "Шта ти је? Могу још два сата да говорим." Отишли смо у малу гостиону. Милена је причала стално о некој својој тетки која се држала за кваку и играла чарлстон. Одједном је нестала. А, онда сцена нестварна. Појављује се Милена и иде према нама и игра. У тој игри долази до Брајана Кокса. Он устаје и игра са њом. Када смо дошли испред хотела рекла ми је: "Ја више не могу." Милена је убрзо после тог догађаја умрла.

о Са којим изазовима сте се још суочавали?

- Кад говорим о фестивалу све изгледа лако, али не бих ја то понављао. Не бих кроз неке ситуације пролазио поново. Дешавало ми се да седим ујутру у Титовој вили и знам да тог дана имам пет пројекција, а да су два и по филма на Палићу, док остале чекамо. Можете ли да замислите тај стрес?! Најкритичнија је била 2014. Имали смо судар између класичног и дигиталног приказивања филма. Нисмо знали на чему ће стићи филмови. Тај проблем још постоји, али никад се није десило да је отказана пројекција.

о Фестивал је на тај начин стекао поверење.

- Да је фестивал стекао велико поверење сведоче многобројни важни гости попут Никите Михалкова, Јиржија Менцла, Кена Расела, Кена Лоуча, а ове године долази Маргарет фон Трота. Велики гости су били најмање захтевни. Редитељ Рој Андерсон је путовао 46 сати возом из Шведске и још толико назад, али је дошао на Палић. Важна константа су били председници савета: Желимир Жилник, Бранислав Лечић, Милена Дравић, Мира Бањац и Душко Ковачевић - сада. Они су гинули за фестивал. Отпочетка смо знали да Палић неће бити фестивал црвених тепиха, да неће бити звездашки. Да ће бити фестивал на коме ће се сусретати аутори, глумци и публика са филмовима из Европе који критички говоре о времену у коме живимо. Не једном сам чуо после пројекције: "Одличан филм, ал` што је тежак." Није тежак филм, тежак је живот. Наш фестивал је постао својеврстан документ шта се дешавало с нама као друштвом.

Мирин бој

- ЈЕДНОМ сам питао Миру Бањац зашто никад не спомиње да је њен први филм био "Косовски бој". Погледала ме је: "Косовски бој, а шта сам ја тамо играла? Мурата." Тек кад сам јој рекао који је телевизијски филм у питању, она се сетила да је глумила у њему.

о После распада СФРЈ на Палићком фестивалу је први пут (1997) приказан један хрватски филм, "Како је почео рат на мом отоку" Винка Брешана...

- Две године касније Брешан ми је рекао да му никад неће бити јасно ко се више уплашио, они што дају филм или ми што га приказујемо. Наш фестивал јесте документ о таквим догађајима. Филм није променио век, али га је обележио. Језик савремене цивилизације су покретне слике. Једне покретне слике смо испратили у историју и прешли смо на друге. Те што смо испратили у историју су достојанствено остариле. Све те промене које су се дешавале, фестивал је пажљиво неговао и бележио.

о Шта се за три деценије променило у европској кинематографији?

- Европска кинематографија је ауторска, и као таква се годинама мучи и бори са америчким комерцијалним филмом. Надамо се да наш фестивал помаже европској кинематографији да буде доступнија дистрибутерима и публици. Фестивали су одскочне даске за ауторске филмове.

о А, какво је место нашег филма у европској кинематографији?

- Отпочетка смо се трудили да домаћи терен не буде прегуст у односу на филмове који долазе са стране. Ове године највећи проблем имамо са домаћим филмовима, јер ми приказујемо само премијере а дистрибутери желе да се појаве на великим филмским фестивалима. Њихову одлуку поштујемо. Палић је место где наша кинематографија може да види где је у односу на остале. Никад није био место за популаризацију наше кинематографије. То би била медвеђа услуга нашем филму.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)