ГОСПОДИН СА КАУБОЈСКИМ ШЕШИРОМ И ОСМЕХОМ: Колеге и пријатељи опростили се од Срђана Кољевића (1966-2023)у Југословенској кинотеци

КАДРОВИМА и мелодијом "Кажи зашто ме остави" из његовог првенца, у Југословенској кинотеци почео је опроштај од Срђана Кољевића (1966- 2023), сценаристе, редитеља и професора. Племенит, храбар, достојанствен, одмерен, осмехнут - речи су којима су га описивале колеге и пријатељи,а таквим ће га памтити и генерације студената ФДУ.

фото З.Јовановић

Редитељ и сценариста Бојан Вулетић рекао је да је Срђан одисао скромношћу, пуштајући да његове филмске приче говоре уместо њега:

- Његова дарежљивост према пријатељима и колегама била је немерљива. Чинио је наша осредња сценарија бољим, конфузне идеје смислинијим. Чак и када нама нису биле јасне, он их је разумео. Нашу несигурност или искључивост ублажавао је шалама и чувеном реченицом: "Све зависи од угла гледања." Чинио нас је бољим људима чак и кад то нисмо заслуживали, јер је веровао у љубав. Зато се све његове приче баве љубављу. Смешне и тужне, трагичне и пуне наде, понекад брутале, али увек нежне и истините - као што је и сам био. Многе наше каријере не би данас овако изгледале да он није био ту. А помагао је несебично, не очекујући ништа заузврат. Говорио је: "Систематичност, упорност,стрпљење... Сваки дан је као нови живот. И то је награда".

фото З.Јовановић

Док је писао сценарио за "Жену са сломљеним носем", Срђан је имао омиљену реплику ("није живот шишарика"), присетио се редитељ Стефан Арсенијевић:

- Та реченица је постала наша интерна шала и често смо је понављали у најразличитијим ситуацијама током дугогодишњег пријатељства. Са Срђаном сами писао свој први дугометражни филм "Љубав и други злочини", док сам као дебитант бауљао у креативном процесу и напипавао шта желим да снимим. Срђан ми је уливао сигурност, охрабривао ме и подржавао, надограђивао моје мисли. Ненаметљиво а постојано, како је само он умео, водио ме кроз цео процес. Био је један од највећих сценариста и редитеља које смо икада имали... Ових дана, велики број филмаџија од Словеније до Турске, од Румуније до Грчке, јављају се и са пуно туге и топлине желе да поделе љубав и захвалност према њему. Пре неки дан Срђан ми је рекао: "Знаш како пред снимање филма увек мислиш да ти фали још само мало времена да се заиста спремиш. Смрт ти дође као снимање за које никад ниси спреман..." Да, није живот шишарика. А он је до краја остао племенит и храбар, природно госпоствен, паметан и духовит. Учинио је наше филмове бољим и још важније - учинио је нас бољим.

фото З.Јовановић

Глумица Александра Балмазовић истакла је да Срђан оставља свет коме је додао своје боје, ликове који су дубоки а забавни, луцидни а наивни, борбени а топли, откачени а искрени.

У име Удружења словеначких филмских стваралаца говорио је њихов председник, редитељ Матевж Лузар, у присуству колеге Михаља Хочевара.

- Нас тројица смо се упознали и врло брзо спријатељили. Заједно смо написали три словеначке серије и један играни филм.Имали смо и правило: одлука се прихвата само ако се слажу сва тројица. Е, сад мајсторе, више те нема да нас усмераваш, да се играмо и да ти "закуцаш" на крају. Ко ће сада да нам покаже које ситнице треба средити пре него што неки сценарио изађе? Остаје нам да покажемо шта смо од тебе научили, јер ако нисмо ништа научили од тебе, онда стварно не знам од кога би. Хвала ти пријатељу.

Редитељ Срдан Голубовић нагласио је да су скупа радили три филма, али да је важније што су они били веза за једно велико пријатељство:

фото З.Јовановић

- Његови јунаци били су слични њему, као што често бива код аутентичних уметника. Једноставни, ненаметљиви, духовити, топли, обични људи, осмехнути и када носе тугу. У Срђановом хумору су се спајале две готово неспојиве ствари: суптилна иронија и неизмерна топлина. Такав је био Срђан, господин са каубојским шеширом и осмехом. Велики филмски сценариста, редитељ, ментор, одмерени али неприкосновени ауторитет. Генерацијама младих сценариста преносио је љубав, посвећеност и страст према филму. Посебно је био усмерен на свој педагошки рад. Говорио је како изузетно поштује ту професију јер је и сам долазио из професорске породице. Није волео признања, похвале и захваљивања. Крио се од тога испод свог шешира и осмеха који му је био део карактера, али и штит од свих неправди које су му се дешавале... Вестерн му је био омиљен, сматрао га је архетипским жанром. Свирао је клавир, гитару, укулеле и бенџо који је посебно волео.

Арсенијевић је подвукао да се Кољевић борио за све своје јунаке онако као што се одважно, достојанствено, јуначки борио са болешћу. Стоички и истрајно, нестварно храбро и часно. И опет, с осмехом:

- Пре извесног времена ми је рекао: "Моја одјавна шпица се завршава, при крају је. Истиче." Ујутру, 8.јуна стигла ми је порука: "Завршио је своју одјавну шпицу у сну". Нажалост, није успео да је заустави, премота филм и врати га уназад.

Поруку песникиње и драмске списатељице Милене Марковић прочитао је глумац Никола Ракочевић:

- Са тешком болешћу борио се до краја, господствено и чврсто, око себе ширећи благост и доброту. Био је тих, ненаметљив, искричавог погледа. Наоко питом, али врло храбар. Старински поштен, врцав, умео је да поцрвени као млад момак. Сви ми махмнити, жестоки, шашави, умели смо да ућутимо кад је Срђан имао нешто да каже. Причао је с пуно речи, малим звуком из његовог краја, меко, хрскаво, као кад вода тече и шушти лишће. Причао је лепше од нас, понашао се лепше од нас. Био је утицајан, али никада није користио утицај. Свима је помагао и никада више то не би споменуо. Скроман, без обзира на све што је постигао. Ми смо се навикли на племенитог Срђана. И нисмо му говорили: "Ти си одиграо велику улогу у нашим животима". Ето, сад можемо да му кажемо,а он то не може да окрене на шалу.

У њеној поруци се подсећа да су Срђанови јунаци били изгубљени борци у име љубави и правде у једном страшном времену, мера људскости у окрутном свету :

- Срђан је направио земљу за све нас. Волео је своју породицу, своје филмове и своје пријатеље...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације