СВЕТ ГЛАМУРА И ИНТРИГА: 45 година како је „Династија” променила свет

ОВЕ године навршава се пола века од премијерног емитовања серије која није само дефинисала жанр „сапунице”, већ је постала први глобални културолошки феномен који је пробио Гвоздену завесу, ушао у спаваће собе милиона и неповратно изменио наше појмове о луксузу, моћи и породичним односима.

Фото: Промо

Глобални феномен

Када је 12. јануара 1981. године на америчкој националној мрежи Еј-Би-Си (ABC) почела прича о нафтним магнатима из Денвера, мало ко је могао да предвиди да ће борба Блејка Карингтона за империју постати важнија од дневне политике. Сапунска опера, телевизијски жанр који је име добио по рекламама за детерџенте који су прекидали дневне драме за домаћице, са „Династијом” је изашла из кухиње и ушла у такозвани „прајм тајм“ („prime time”) – ударни термин који је кројио судбину поп-културе.

Дан када је Југославија стала

Када је серија почела да се приказује код нас средином осамдесетих, „Династија“ је постала државни приоритет број један. Понедељак вече (касније и други термини) био је резервисан за Телевизију Београд, а улице градова би опустеле. Док је економска криза осамдесетих полако нагризала социјалистички сан, породица Карингтон је нудила савршени бег од стварности у свет кристалних лустера, приватних авиона и скупоцених бунди.

Феномен је ишао толико далеко да су се седнице кућних савета, па чак и неки политички састанци, одлагали како се не би поклопили са термином емитовања. „Династија“ није била само ТВ програм; она је била тема разговора на пијацама, у фабричким халама и на академским катедрама.

Утицај је био видљив на сваком кораку: од фризура „а ла Кристал” до јастучића на раменима који су постали обавезан модни детаљ сваке Југословенке. Серија је била први прозор у нескривени свет капитализма, доносећи гламур који је био истовремено и стран и неодољив.

Телевизијска револуција и рушење табуа

Кључ успеха „Династије”, па и целе сапунске опере као феномена, лежи у пажљиво грађеним архетиповима. Појава Алексис Колби, коју је маестрално тумачила Џоан Колинс, увела је лик „зле жене”, коју публика истовремено и презире и обожава. Она је била инкарнација женске моћи и независности, иако упакована у вео суровости.

Сапунске опере су, кроз своју пренаглашену драматику, заправо обрађивале теме које су у стварном друштву биле табу: прељубе, ванбрачна деца, абортуси, хомосексуалност (у „Династији“ лик Стивена Карингтона), борба за наследство и ментално здравље. Иако је почело са „Звездом водиљом“ и „Градићем Пејтоном“, а наставило се са „Даласом“,  „Санта Барбаром“ и „Соколовим гребеном“, од којих су већина емитовани у програмима Југословенске – радио телевизије (ТВ Београд, ТВ Загреб, ТВ Сарајево) управо је „Династија“ била та која је све те мотиве донела у свом најатрактивнијем и најекстремнијем облику, поставши коначни симбол овог жанра који је пренаглашеном стварношћу потпуно опчинио домаћу публику. Док су друге серије постепено отварале врата забрањеним темама, Карингтонови (или „Дневер клан“ како су их Немци називали) су та врата буквално развалили, нудећи Југословенима бег из суморне стварности упакован у сјај и гламур какав до тада није виђен на социјалистичким екранима.

У том контексту, „Династија“ није била само још једна у низу „сапуница“, већ кулминација телевизијске револуције која је друштвене табуе претворила у врхунску забаву, доказујући да се о најтежим животним питањима може дискутовати и уз звук кристала и мирис најскупљих парфема.

Алексис против Кристал: Борба која је поделила нацију

Срж серије лежла је у сукобу две архетипске жене. С једне стране, „добра“ Кристал ( у тумачењу Линде Еванс), оличење пасивне лепоте и моралне чистоте, и с друге стране, фатална Алексис (у тумачењу Џоан Колинс), жена коју смо волели да мрзимо. Управо је Алексис постала симбол модерне, бескрупулозне пословне жене и икона стила која је диктирала како ће изгледати Југословенке.

Огромни нараменици, пренаглашен накит, „трајне“ фризуре и јака шминка ушли су у наше домове преко малих екрана. Свака кројачица од Триглава до Ђевђелије имала је пуне руке посла покушавајући да ископира костиме које је за серију дизајнирао Нолан Милер.

Пољубац страха и храбрости

Док су милиони гледалаца 1985. године без даха пратили загрљај и пољубац Данијела Риса и његове некадашње велике љубави Кристал Карингтон, нико није слутио да тај телевизијски пољубац пише историју, али не због сценарија. Наиме, холивудски заводник Рок Хадсон који је тумачио Риса, већ је тада знао да болује од сиде (AIDS), што је у то време била строго чувана тајна и пресуда без права на жалбу.

Када је вест о његовој болести одјекнула планетом само неколико месеци касније, (Хадсон је исте године преминуо од последица ХИВ инфекције) Америка и свет запали су у колективну хистерију. Медији су недељама брујали о „опасности“ којој је била изложена Линда Еванс, а јавност је са језом анализирала сваки делић секунде њихове заједничке сцене. У свету пуном предрасуда, где се веровало да се ХИВ вирус преноси чак и додиром, овај пољубац постао је симбол незнања, али и прекретница у борби против стигматизације особа које су се овим вирусом заразиле.

Линда Еванс је годинама касније признала да није знала за Рокову болест током снимања, али му никада није замерила. Напротив, њена подршка колеги у тренуцима када су га се многи одрицали, показујући до којих граница може да иде „лажни морал“, постала је најлепша људска прича произашла из гламура „Династије“. Тај тренутак на сету, обавијен страхом и тајном, приморао је свет да коначно отвори очи и почне да учи о болести о којој се до тада само шапутало.

Од Денвера до Акапулка и Истанбула

Данас, 45 година касније, формат који је поставила „Династија” живи кроз различите облике. Латиноамеричке теленовеле (сетиимо се чувених „Есмералде“, „Злобнице“, „Касандре“, „Акапулка – душе и тела“) су деведесетих преузеле примат, фолклоризујући исти концепт, док су данас турске серије те које на сличан начин окупирају пажњу гледалаца, играјући на карту традиционалних вредности сукобљених са модерним светом. Борба за превласт унутар богате породице остала је најзаноснија прича коју телевизија може да исприча. Разлика је само у томе што су данашњи Карингтони нешто циничнији, а слика је у већој резолуцији.

Наслеђе - друштво спектакла

Утицај сапунске опере који је остварила на савремено друштво је двосмеран. Сапунице су научиле публику да конзумира стварност као серију епизода. Данашњи ријалити програми, попут оних о породици Кардашијан, нису ништа друго до „Династија” без сценарија. Потреба да завиримо у туђи луксуз и туђу несрећу остала је константа наше цивилизације.

„Династија” нас је научила да је имиџ све, да је породица бојно поље и да се, без обзира на богатство, сви суочавају са истим људским слабостима.

На свој 45. рођендан, ова серија не стоји само као реликт једног времена, већ као темељ модерне забаве која је свет претворила у једну велику, непрекидну сапуницу.

БОНУС ВИДЕО:

Препоручујемо

Регион

0 22

ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета

11. 02. 2026. у 20:13

Политика

18 25

ЈАСЕНОВАЦ - ИЗМЕЂУ СТРАШНЕ ИСТИНЕ И ПОЛИТИЧКОГ ПОРИЦАЊА: Ово Пицула није желео да види - Свирепост без граница у срцу Европе

28. 01. 2026. у 17:00

Свет

0 12

ПЛАНЕТА НА ИВИЦИ АМБИСА: Да ли Трамп свесно гура свет у трећи светски рат због Ирана?

03. 02. 2026. у 14:40

Регион

0 23

НОВИ УДАР НА СПЦ: Зашто Хрватска подгрева авети НДХ и коме сметају српски свештеници?

05. 02. 2026. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације