КАТАРИНА ПРВА СРПКИЊА АКАДЕМИК: На данашњи дан Српско учено друштво примило прву жену у своје чланство

Б.С.

13. 06. 2023. у 18:47

ПРВА српска акаемска сликарка Катарина Ивановић је на данашњи дан 13. јуна 1876. изабрана за члана Српског ученог друштва и тиме постала прва Српкиња академик.

КАТАРИНА ПРВА СРПКИЊА АКАДЕМИК: На данашњи дан Српско учено друштво примило прву  жену у своје чланство

vikipedija

Колекција њених слика коју је пред крај живота послала у  Београд из родног Столног Београда (Секешфехервара) у Угарској на поклон отаџбини, сматра се зачетком збирке Народног музеја, чиме се уметница уврстила у његове осниваче.

- Прва је у роду србском од женског пола, која је у светиј храм художества ступила, од Богиње посвештеније примила, и кистом живописанија управљати научила - записао је Теодор Павловић, српски новинар, књижевник и први секретар Матице српске у Пешти.

Кћи Лазара и Марије Ивановић, угледних Срба из Угарске рођена је 1811. у Веспрему крај Столног Београда, где је провела детињство. Њен велики сликарски дар уочио је богати трговац Ђорђе Станковић, који је о свом трошку, шаље у Пешту, у атеље Јозефа Пешког, а мађарска грофица Чаки очарана њеним сликама помаже јој да се се 1835. упише на Бечку уметничку академију.

vikipedija

Катарина Ивановић, аутопортрет

Срби у Бечу је топло примају, а Сима Милутиновић Сарајлија јој 1837. посвећује спев "Тројесестарство". Катарина Ивановић је 1845—1846. студирала на Минхенској академији уметности, где је насликала прву велику српску историјску композицију "Освајање Београда 1806. " На њој је, историјски оправдано, централна фигура Узун Мирко Апостоловић, који је ушао у град освојивши са својм броцима Сава-капију.

vikipedija

Ослобођење Београда 1806

То није наишло на добар пријем на двору Карађорђевића у Београду, где је дошла 1846. с надом да ће живети и радити у Србији коју је познавала само из прича. Због дворских сплетки није добила никакву службу, већ се издржавала сликањем портрета тадашњих угледних Београђана, у чему је показала највеће мајсторство. Крајем 1847. напушта Београд и путује Европом усавршавајући сликарство у Паризу, Италији и Холандији, да би се на крају вратила у Столни Београд, где је стварала до краја живота 1882, често сликајући историјске композиције са српским темама.

- Живела је живот који јој неће дати умрети, јер је име бесмртно свију оних, који су осећали и радили за свој род - сажео је њен живот у једној реченици велики научник Михајло Валтровић, отац српске археологије и управник Народног музеја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)