УРУЧЕНА НАГРАДА "НОВОСТИ" ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ: "Меша" у рукама песника Небојше Лапчевића (ВИДЕО)

НА МЕСТУ препуном симболике, на коме се некада уздизало здање националне библиотеке, и на коме су немачке бомбе тог несретног 6. априла 1941. изазвале највећу ломачу, сагоревши у књигама забележено и брижљиво чувано знање и памћење - на рушевинама које 80 година брижљиво чувају и шапућу своју, наисписану причу, на Косанчићевом венцу, (упркос упорној киши) уприличена је још једна светковина у част књиге. Овога пута, у част песника Небојше Лапчевића чија је збирка "Филателист" (НБ "Стефан Првовенчани"), са 15 гласова чланова нашег Великог жирија, понела титулу књиге године и престижно признање Компаније "Новости" које већ 35 година овом наградом одаје почаст књижевном великану Меши Селимовићу.

Новости/Зоран Јовановић

Међу књижевним критичарима који су свој глас дали награђеној књизи била је и Зорана Опачић, која је своју беседу изречену приликом свечаног уручења насловила "Путовање на Итаку, под затвореним очним капцима", а започела је речима:

- Певање подстакнуто колекционарским сакупљањем поштанских маркица, омиљеном пасијом из доба кад су се слала писма и разгледнице с путовања (с поштанским штамбиљом који носи дах и атмосферу даљине), враћа нас у време у којем се размишљало о лепом гесту, писало руком, бирале се речи, пажљиво удешавао рукопис, која је будила радост оном коме је поштар донесе. На ту врсту аутентичне искрености из оних аналогних или папирнатих времена рачуна творац песничке збирке "Филателист". Дакако, он то чини због устројства данашњег света у коме се и-мејлови размењују у секунди, па ипак царују страх, отуђеност, манипулација и искључивање ("Ко данас носи заставе слободе? Природно је да их носи песник... у отуђеном свету једино уметност може бити слобода... трезвено око је песничко, јер види невидљиво...", каже Лапчевић у свом есеју о поезији).

Критичар Јован Пејчић, своју је беседу јуче започео речима "Наше мисли долазе незнано откуд и одлазе незнано куд.", те тврдњом да је "песничка књига Небојше Лапчевића "Филателист" - велики сусрет с овом незнаношћу Василија Розанова".

- У једноме се само разликује оптика песникова од оптике мислиоца - назначио је Пејчић. - "Откуд" и "куда" из Розановљеве мисли променили су места у Лапчевићевим стиховима. То није без особенога смисаоног, на крају и без поетичког значаја. "Филателист" је књига епистоларне лирике. Од укупно 45 остварења, 37 су "путничке" песме. Оне у сваком погледу чине темељ збирке, утврђују и именују њену суштину, саздају њезин свет. Преостале песме у њиховој су функцији.

Истакавши да "путописне" песме Небојше Лапчевића столују као, такорећи, свет за себе у сложеноме склопу "Филателиста", Пејчић је посебно нагласио и да је свака од ових песама свет за себе, свој свет, и закључио:

- Древни језици веле да песник значи онај који види. У најбољим својим песмама Небојша Лапчевић види - и чини да ми видимо.

Опачић је нагласила да се Лапчевићим рефренским понављањем стиха који је и поднаслов збирке: "Стижу ли ти писма, пријатељу?", истиче пружена рука пријатељства - и потреба да се у овом свету који је заборавио на благотворност искреног разговора, тражи аутентична реакција, доживљај над написаним и отпослатим.

Сам је лауреат своју беседу, насловљену управо тако, тим стихом/поднасловом, започео цитирајући речи Меше Селимовића записане у роману "Дервиш и смрт" и "Сјећањима": "Човјек (је) увијек на губитку", те додао:

- Ахмед Нурудин није нашао љубав. Додајем, човек је на губитку ако нема пријатеља... Коме ће писмо послати и "разговор распалити", ако пријатеља нема?

Често смо присиљени да видимо другога као непријатеља пре могућности да изградимо пријатељство. Заправо да искажемо своју потребу ка другости, потребу за слободом, јер уметност је слобода, упркос културним различитостима. "Човјек је промјена" каже Меша, другост у заједничарњу и заједничарење у другости.

Послуживши се још једним цитатом Меше, "Ни за једну животну стазу не постоји водич, свака је неиспитана, непоновљива... Зато морам да будем свој властити водич, први и посљедњи путник на путу којим само ја могу проћи" ("Тишине"), Лапчевић је рекао:

- У "Филателисту" песник је homo viator који у стиховима записује својеврстан унутрашњи путопис, имагинативни свет, филозофеме, инспирисан поштанским маркама као подстицајем. Почев од прве маркице Penny Black (са ликом енглеске краљице Викторије из 1840. године), или прве српске маркице (са ликом кнеза Михаила Обреновића из 1866. године), Пикасове "Гернике", Пушкина, Ван Гога, Итаке, Авале Оље Ивањицки... Свака песма је ликовна поетика, доживљај различитих крајева света и свега што јесте у том свету, и у животу који је недовршена колекција. Оно што чини светску културну баштину, као и оно што чини ритам и особеност одређеног места, боје, мириси, укуси... Поштански квадратићи су одшкринути прозори према далеким и егзотичним културама и често страсним библиофилима.

Облик дописног стваралаштва је облик самооткривања естетске размене између писца и читаоца, навео је лауреат и поручио присутнима:

- Сутра ће писмоноша покуцати и на твоја врата! Али, сутрашњица нас ускраћује за бела ишчекивања, за одсеве душе, за затајне неизвесности из поштанског сандучета као знамења куће наше. "Стижу ли ти писма, пријатељу?" - том епистолом из ове целовите књиге песама, коју је на трен обасјао танани зрак светлости са Мешиним ликом, захваљујем Компанији "Новости", свим критичарима, писцима и учесницима ове манифестације.

Набојша Лапчевић је Повељу, плакету са ликом Меше и новчани износ примио из руку Милорада Вучелића, главног и одговорног уредника "Новости", стихове лауреата је говорио Милан Цаци Михаиловић, а међу слушаоцима су се нашли и неки од писаца које је "зрак светлости са Мешиним ликом" обасјао претхпдних година - Миро Вуксановић, Весна Капор, Игор Маројевић, те управник НБС Владимир Пиштало.  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације