ИМАЛИ СМО ВИШЕ ВЕРЕ У ВРЕМЕ ВАРИОЛЕ ВЕРЕ: Младен Ковачевић о филму "Још једно пролеће" који отвара Белдокс

МЕДИЦИНСКИ трилер о југословенској епидемији великих богиња, "Још једно пролеће" Младена Ковачевића, отвориће у среду (19.30) у Дому омладине 16. Белдокс фестивал.

Из филм "Још једно пролеће" / Фото "Хороптер" продукција

Биће то српска премијера документарног филма који је светску фестивалску турнеју почео прошлог лета у Карловим Варима, а наставио у Ротердаму, Лисабону, Барселони...

Као најсмртоноснија болест у историји која је убила скоро 500 милиона људи само у 20. веку, велике богиње су и једини смртоносни вирус који је човек искоренио. Југословенска епидемија те 1972. ујединила је читав свет, а и данас се памти као једно од најстрашнијих и најинспиративнијих поглавља.

Из филма "Још једно пролеће" / Фото "Хороптер" продукција

- Идеја за "Још једно пролеће" родила се за време короне. Планирао сам снимање другог филма, али је он логистички био компликован, требало је да се снима у неколико земаља, а када је почела пандемија, то је било неизводљиво. Али, није само то довело до филма. Кад се догодила пандемија, некако су многе теме деловале банално, животи су нам се окренули наглавачке, па сам размишљао о теми која би била релевантна за тај тренутак и тако смо дошли до епидемије вариоле вере - каже, за "Новости", редитељ и сценариста Младен Ковачевић.

Епидемиолог Зоран Радовановић био је део главног тима који је радио на сузбијању епидемије великих богиња, његова књига "Вариола вера" била је главни извор за истоимени филм Горана Марковића, па је, објашњава Ковачевић, избор Радовановића као наратора био логичан.

Младен Ковачевић / Фото Приватна архива

- То се десило одмах после његовог дипломирања. Радовановић је пре тога ишао на пут у Индију, о чему говори и у филму, и тада је, 1968, због путовања вакцинисан против вариоле. Како та вакцина званично штити током три године, а епидемија у Југославији се догодила две године и осам месеци касније, он је због пута у Индију био заштићен и могао је одмах да се укључи у борбу против епидемије.

Записана у аналима светске медицине као један од најбољих примера борбе против епидемије неке заразне болести, те 1972. у само неколико недеља у Југославији је вакцинисано 18 милиона људи, подсећа Ковачевић.

- Разлог тог невероватног одзива није било само то што је вакцина обавезна, јер многе су обавезне и данас, па људи изврдавају систем, него то што су људи веровали држави, веровали су да су њене одлуке за опште добро.

Редитељ каже да је у једном тренутку постојала идеја да се ова прича повеже са актуелним сликама пандемије, па су чак снимили неколико дана у животу професора Радовановића за време короне, али...

- Како је пандемија одмицала и остављала све већи траг на нас, деловало је да су такве сцене сувишне, да публика свакако "Још једно пролеће" гледа кроз искуство пандемије. А, искрено, нисам ни желео да правим паралеле између ковида и вариоле вере, јер су то две врло различите болести, различите вакцине и два приступа. Те 1972. године вакцина против великих богиња била је у употреби више од сто година, била је доказано ефикасна, додуше са бројним нуспојавама, много већим од ових савремених вакцина. Али, ипак, то је вакцина која је штитила од тешке болести од које умире сваки пети пацијент.

Током трајања епидемије великих богиња није било друштвених мрежа, али су до грађана стизале проверене информације и на време.

- Прича о самој болести и епидемиолошким мерама препуштена је стручњацима. Често се помиње тај податак да током епидемије Јосип Броз Тито није имао ниједно јавно обраћање. Кад се гледају архиви из тог времена, види се да су на дилеме грађана одговарали само они који су били стручни за то, те није било простора за дезинформације.

Гледајући филм о великим богињама, гледалац неминовно пореди понашање друштва у два различита времена.

- Ствари сада функционишу много другачије, не само у Србији него у целом свету. Људи данас не верују држави, а по мом мишљењу, за то стање неповерења много су одговорније институције него појединци. Просечан грађанин сумња у сваку одлуку државе и онда доводи и науку и врло лако проверљиве чињенице у питање. Људи истину траже на неком другом месту, најчешће на друштвеним мрежама, где све те сумње поприме неконтролисане облике. Иронија је да многи верују ауто-механичару или водоинсталатеру, не пропитују и не мешају се у њихове одлуке, а немају поверења у мишљење лекара, већ о томе имају своје "дијагнозе" - закључује Ковачевић.

У ПЛАНУ ФИЛМ О СЕВЕРНОЈ КОРЕЈИ

КОВАЧЕВИЋ тренутно монтира филм под радним насловом "Почеци раја", а у припреми је филм "Корио".

- Тај филм би требало да се снима у Северној Кореји. Заснован је на дневницима две девојчице из Југославије које су 1987. ишле да посете оца који је радио у Северној Кореји и веома је лична, интимна прича - најављује Ковачевић.

Препоручујемо

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Култура

0 0

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ: Преминуо члан култне групе The Cure

26. 12. 2025. у 20:19

Култура

0 0

НОВОГОДИШЊА ЧАРОЛИЈА УЗ CIRQUE DU SOLEIL: 20 одсто попуста на представу „OVO“

26. 12. 2025. у 12:45

ТВ Новости

0 0

ЛОЛА РАДАКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": У Нову годину улазим са страшћу, жаром и заносом, а посао не радим, живим га (ФОТО)

26. 12. 2025. у 12:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације