ИНТЕРВЈУ СА САРОМ ПАВКОВ: Законом о управљању отпадом утврдили смо одговорности свих учесника у систему

НАЈВРЕДНИЈЕ што смо урадили у протеклом периоду јесте то што смо успели да окупимо више од две хиљаде младих људи и да их укључимо у конкретне еколошке акције. За мање од три месеца кампање „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!“ обишли смо Нови Сад, Аранђеловац, Бор, Сомбор, ишли преко Космаја, Засавице, Пештерског поља, стигли до Врања, Неготина и Суботице. Чистили смо трим-стазе, пашњаке, бициклистичке стазе, језера и реке, озелењавали смо просторе, уређивали природна станишта, бринули о бизонима и текуницама, учили како да чувамо лешинаре и друге угрожене врсте и штитили аутохтону флору.

Фото Д. Миловановић

Следеће године бићемо још активнији, верујем да ће нам се придружити још много младих, јер они то воле и то им треба, а и друштву су потребни еколошки свесни млади који ће бити стубови заштите природе у својим срединама.

У интервјуу за „Новости“, Сара Павков, најмлађи министар у Немањиној 11 говори и о другим резултатима у 2025. Министарства за заштиту животне средине на чијем је челу, а као посебан успех издваја доношење Закона о управљању отпадом, који је изгласан пре неколико недеља.

– Оно што смо желели, и што смо овим законом постигли, јесте да јасно утврдимо одговорности свих учесника у систему, од локалних самоуправа до инспекцијских служби. Није било лако, јер је било потребно да свака одредба буде прецизна, да не оставља простор за различита тумачења, како би примена закона била ефикасна. Посебно је важно што смо у мере превенције уврстили и отпад од хране. То се дуго занемаривало, иако је храна органска материја која, кад заврши на дивљим или несанитарним депонијама може да буде узрок пожара, као и извор загађења. Зато је битно што је сада и законски препозната потреба да се отпад од хране обрађује другачије. Такође, законом је уведена могућност да се одређене врсте неопасног отпада увозе у Србију ради употребе у енергетске сврхе. С обзиром на енергетске изазове са којима се суочавају и Европа и свет, верујем да ова законска новина има велику практичну и стратешку вредност.

Фото Д. Миловановић

Када говоримо о свакодневном животу грађана, шта ће се конкретно променити?

– Дефинитивно ће се побољшати квалитет ваздуха, а то је оно што грађане највише занима. Када сам пре осам месеци преузела мандат, један од приоритета био је да ставимо у функцију кредитну линију од 50 милиона евра Европске банке за обнову и развој. То је изузетно важно и наш тим је радио на томе пуне три године. Сви процедурални кораци су завршени, а формираћемо и посебну јединицу у оквиру сектора за капитална улагања која ће се бавити искључиво праћењем реализације тог кредита. Већ од следеће године, очекујем да ће грађани видети конкретне резултате и ових мера и онога што је већ урађено. Од 2021. до сада заменили смо више од 200 старих, загађујућих котлова у јавним установама – у школама, вртићима, домовима здравља, и тиме смо већ сада премашили циљ за 2027. годину.

Управљање отпадом један је од горућих проблема, а да ли Закон предвиђа ефикасније раздвајање отпада?

– У неким крајевима Србије се већ примењује примарна и секундарна сепарација. Тамо смо у претходном периоду, уз подршку Европске уније, обезбедили основну опрему, канте и контејнере. Поред тога, Закон предвиђа да ће бити донети посебни подзаконски акти који ће детаљно уредити систем сепарације, као и мере превенције стварања отпада. Важно је и то што је Закон први пут системски препознао и уредио питање отпада од хране, од спречавања његовог настанка, преко правилнијег управљања, до подстицаја за донације хране где је то могуће. Циљ је да се мање хране баца, да се ресурси користе рационалније и да се смањи оптерећење комуналног система и депонија.

Како ће нови закон утицати на привреду, посебно на мала и средња предузећа?

– То је шанса за њих. На претходној седници Владе усвојена уредба којом се ставља ван снаге досадашња уредба о подстицајима за рециклажу и поновну употребу различитих врста отпада. Нова уредба биће у складу са Законом о управљању отпадом и биће много ефикаснија подршка управо малим и средњим предузећима која се већ баве рециклажом или желе да уђу у ту област јер ће моћи да добију подршку државе. Она може бити финансијски подстицај, помоћ у опремању или за мање инфраструктурне подухвате.

Шта је, по вашем мишљењу, тренутно највећи еколошки проблем у Србији?

– Дефинитивно – отпад. Кроз кредитне линије Европске банке за обнову и развој и Француске развојне агенције, настављамо изградњу регионалних центара за управљање отпадом. Поступак за регионални центар у Сомбору је у завршној фази и очекујем да радови почну већ током следеће године. Истовремено, у сарадњи са Европском унијом, у 2026. почиње реализација пројекта Регионалног центра у Новом Саду. Уверена сам да ће 2026. и 2027. година бити период у којем ће многи одраније започетих процеса у области заштите животне средине достићи пун ефекат. То ће, верујем, бити видљив „пик“ досадашњег рада у овом сектору, и по обиму, и по утицају.

A шта конкретно треба променити да би квалитет ваздуха у Србији, посебно у већим градовима, нарочито у грејној сезони био бољи?

– Квалитет ваздуха није онакав каквим се често представља у јавности. То тврдим, јер сам раније у Министарству била задужена за ту област. Тема је врло занимљива и ушла је у све поре друштва. О загађењу ваздуха говоре и најмлађи и најстарији, и људи који се иначе не баве заштитом животне средине. Али, често се у дискусији занемарује оно што је урађено и што већ даје резултате. Стање које смо затекли 2021. било је катастрофално, али је много тога урађено да се побољша, укључујући и замену више од 200 котларница широм Србије које сам већ поменула, а и примене комплетног сета мера за бољи ваздух. Поред тога, данас имамо највећи број мерних станица у овом делу Европе. Сваки град у Србији има аутоматску мерну станицу, тако да грађани могу у реалном времену да виде податке о квалитету ваздуха на сајту Агенције за заштиту животне средине. Међутим, оно што се у претходним годинама показало, јесте да морамо више да радимо на индивидуалним ложиштима. Многи грађани и даље користе мазут и угаљ, јер не желе да мењају навике, чак и када постоје финансијски подстицаји које локалним самоуправама дају Министарство заштите животне средине и Министарство рударства и енергетике. Потребно је више директне комуникације, више едукације и већа подршка онима који размишљају да пређу на гас или пелет.

Који су приоритети Министарства у 2026 години?

– Током наредне године прорадиће Регионални центар за управљање отпадом у Калинићу, на територији општине Уб. То је веома значајан пројекат, јер ћемо њиме трајно решити проблем отпада у 15 локалних самоуправа. Затим, уговорили смо или завршили више од 300 километара канализационе мреже, а планирамо то да наставимо и у 2026. Такође, интензивираћемо и рад на пројектима изградње постројења за пречишћавање отпадних вода. Ипак, морамо више и брже, и то ће бити један од приоритета.

СРБИЈА је у овом тренутку лидер у региону када је реч о климатској политици – каже Павкова. – Били смо први у овом делу Европе који су успоставили систем за мониторинг, извештавање и верификацију емисије гасова са ефектом стаклене баште. Такође, први смо у оквиру енергетске заједнице увели систем издавања дозвола за емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Тренутно имамо 95 издатих дозвола, а сви који их поседују обавезни су да до пролећа 2026. доставе извештаје о мониторингу. Ове године смо усвојили и нови Национално утврђени допринос NDC 3.0.

Наша климатска амбиција је да до 2035. смањимо емисије гасова са ефектом стаклене баште за 40,1 одсто у односу на референтну 1990. годину.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ВЛАДИКА ХЕРУВИМ: Обновом храмова чува се идентитет, култура и вера

28. 12. 2025. у 14:04

Друштво

0 1

ОБЈАВЉЕНИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ: До сада пристигло 451.404 пријава за легализацију

28. 12. 2025. у 12:51

Друштво

0 0

УКЛОЊЕНА БОМБА ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Ево како је је изгледало њено премештање из Београда на води (ФОТО/ВИДЕО)

28. 12. 2025. у 12:27

Друштво

0 0

РХМЗ ИЗДАО УПОЗОРЕЊЕ: Олујни ветар у већем делу Србије - Ево какво ће време бити за новогодишњу ноћ

28. 12. 2025. у 10:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације