ТУЖНЕ ИГРЕ БЕЗ КРАЈА: Репрезентативно здање у Француској 7 деценијама пропада, а решење ни на видику

ВРЗИНО коло у коме се врте "станари" Француске 7, два удружења писаца, једно преводиоца и ресторан, довело је ово здање, иначе споменик културе, на ивицу пропадања. Камен спотицања је немогућност да се установи ко је надлежан за одржавање, односно финасирање реконструкције здања подигнутог још 1884. године.

Фото архива

У чему је суштина проблема, Милош Јанковић, председник УКС, за "Новости", објашњава:

- Када год смо се обраћали граду Београду, добили смо објашњење да је власник зграде Република Србија. А када се обраћали Републици, односно Министарству културе, добијали смо одговор да је имовина пребачена граду на коришћење. То има и неке логиге, јер град на име закупнине, од ресторана "Клуб књуижевника", убира месечно 480.000 динара. Када смо поново писали градским властима, одговорено нам је да су они само корисници, а да је власник зграде Република!

Фото архива

Кућа је пре безмало 140 година подигнута за адвоката Милана Пироћанца (1837- 1897), једног од најзначајних протагониста политичког живота у Србији 19. века, председника владе, министра иностраних дела и шефа Српске напредне странке.Према наводима Завода за заштиту споменка културе града Београда, здање представља типичан пример репрезентативне градске архитектуре тог времена:

- Претпоставља се да је пројекат куће у духу тада владајућег академизма са неоренесансним елементима у обради фасада, израдио архитекта Јован Илкић. Репрезентативни ефекат објекта, конципираног као слободностојећа вила, постигнут је симетричном композицијом основе и богатом декоративном обрадом спољашњости. У кући се одвијао значајан део политичког и друштвеног живота Београда и Србије крајем 19.века- пише у саопштењу Завода за кућу која је споменик културе од 1984.

Ту је живела породица Пироћанац до 1901. а до 1914. у згради је било смештено турско посланство. После Великог рата, па до 1934. "удомила је америчко посланство, а потом до 1940. Ауто-клуб краљевине Југославије. Током Другог светског рата, у њој су живели високи официри Гестапоа, а зграда је национализована одмах по ослобођењу. Решењем од 1946. која је потписала тадашња министарка културе Митра Митровић, Француска 7 додељна је на коришћење Удружењу књижевника Србије и тадашњем Савезу писаца Демократске Федеративне Југославиеј и то - на 99 година.

Ново решење о коришћењу на неодређено време без надокнаде, УКС је добио 1998. и то одлуком Извршног одбора Скупштине града Београда. Потом је 2001. исти орган власти, исту адресу, доделио на коришћење УКС, као и Српском књижевном друштву и Удружењу књижевних преводилаца Србије, на 10 година. Крајем 2013. тадашњи представници све три асоцијације, тражили су од градске управе да се уговор обнови, али без одговора. Исти сценарио, понавља се сваке године, до дана данашњег.

Најновији апел, три удружења упутила су, пре три недеље, градоначелнику Београда, у коме су објаснили суштину проблема, напомињући да су и дав пута, прошле и претпошле године поднели пријаве на градски конкурс за обнову споменика културе, али безуспешно:

-Пошто је реч о културном добру од највишег значаја, удружења вас моле да предузмете мере, односно да дате налог за издвајање средстава како би се спречило даље пропадање, а врло вероватно у перспективи и потпуно урушавање историјског објекта у Француској 7.

Имајући у виду да је реконстукција веома скупа и на дугом штапу (иако је за њу пре две године ГЗЗСК урадио пројекат, који је град Београд финасирао са безмало два милиона динара), репрезентатива удружења су спремна и на компромисно, али спасоносно решење - санацију. О том предлогу Јанковић, каже:

- Сматрамо да би било сврсисходно да се износ садашњег закупа, који "Клуб књижевника" плаћа граду, преусмери на удружења, сходно броју квадрата који користе. Од тих средстава ми бисмо покренули радове, тачније поправке које би зауставиле даље пропадање зграде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације