КОМЕМОРАТИВНИ СКУП У САНУ ПОСВЕЋЕН ДРАГОСЛАВУ МИХАИЛОВИЋУ: Данас, сутра и заувек у овом народу
ПИСЦУ који је засигурно најдуже у нас носио титулу живог класика, академику Драгославу Михаиловићу (1930-2023), који трајно остаје уписан у нашем памћењу и култури као један од најзначајнијих српских књижевника, посвећен је јучерашњи комеморативни скуп у Српској академији наука и уметности.
Новости
Академик Злата Бојовић истакла је колико је јединствени био поглед на свет који је Михаиловић одважно градио, у својим толико популарним и читаним књигама којима није мањкало ни поновљених издања ни превода. Она је подсетила на нека од његових најпознатијих и култних дела као што су "Фреде, лаку ноћ", "Кад су цветале тикве", "Петријин венац", али и на чињеницу да је писац још 1981. године изабран за дописног члана САНУ.
- Већ тада је сматран за једног од најзначајнијих савремених писаца српске и југословенске књижевности. Био је један од најдостојнијих чланова САНУ - оценила је Бојовић.
Академик Душан Ковачевић вратио се још даље у прошлост, на тренутак када је Драгослав забљеснуо нашу културну сцену својим самониклим даром. Подсећајући да се Михаиловић појавио на великој сцени српске књижевности шездесетих година, Ковачевић је нагласио да је писац инсистирао на префиксу српски као животном опредељењу, те да је од првих прича до последњих страница рукописа писао једноставним, разумљивим народним језиком.
- Заједнички именитељ скоро свих књига Михаиловића је љубав и разумевање за несрећно биће звано човек - навео је Ковачевић. - Драгослав је данас, сутра и заувек у овом народу. Нема потребе да се враћа кад нигде није ни отишао.
Ако би се као епитет за Михаиловића морала изабрати једна реч то би било - потресно, оценио је дописни члан САНУ Јован Делић.
- Друга реч је: оживљавање. Михаиловић је писац огромне и ретке способности оживљавања. То се тешко стиче и учи. С њом се писац рађа или не - додао је професор Делић, описавши Драгослава као писца који се увек враћао људској патњи, присуству зла у свету и чудесној човековој снази да свашта преживи, писца одбачених и отписаних, творца ликова потресних и непосредних, незаборавних, који изазивају чудопотресеност и саосећање без обзира на, увек мајсторски одабрану, приповедачку стратегију и форму.
- Михаиловић је стварао свој опус у временима кад је књижевност била друштвено престижна и одговорна уметност - рекао је писац и професор Михајло Пантић, додајући: - Писао је колико из најдубље егзистенцијалне потребе толико и из катарзичних побуда, освајајући простор слободе и исказујући најдубље истине које није могуће релативизовати.
Наук и оријентир
ВЕЋ са раним радовима успоставивши еталон књижевне вредности и заслужено стекавши углед живог класика, Михаиловић је створио дело које може издржати поређење са свим пређашњим класицима наше књижевне традиције, нагласио је Пантић. Професор је оценио да Михаиловићево дело остаје као стваралачки оријентир прозним писцима који долазе после њега, јер из његових књига свако ко пише добија наук како остати лицем окренут времену које нам је додељено.
Препоручујемо
НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ
25. 02. 2026. у 15:04
ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“
25. 02. 2026. у 14:30
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)