ЖИВОТ И ДЕЛО АНИЦЕ САВИЋ РЕБАЦ: Снимљен документарни филм о једној од најобразованијих Српкиња

Јованка СИМИЋ

22. 04. 2023. у 19:12

ПРЕМИЈЕРНА пројекција поетско - документарног филма у режији Драгице Мачкић „Живот и дело Анице Савић Ребац“ биће уприличена 30. априла (19.00)у Културној станици Барка У Новом Саду.

ЖИВОТ И ДЕЛО АНИЦЕ САВИЋ РЕБАЦ: Снимљен документарни филм о једној од најобразованијих Српкиња

КС Барка

Аница Савић Ребац (Нови Сад,1892 -Београд,1953) једна од најобразованијих Српкиња 20.века, била је  књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду. Квалитетно образовање добила је већ у детињству. Научила је да течно говори француски, немачки и енглески језик, а показала је и изузетан таленат за класичне језике – старогрчки и латински који је доцније и студирала. Прве преводе Бајронових стихова објавила је 1905. у својој 13. години!

Кућа њених родитеља у Новом Саду била је својеврстан књижевни салон у којем је одмалена сретала песнике Лазу Костића и  Змаја, као и сликара Уроша Предића. Кум Савићевих био је књижевник Симо Матавуљ. Аница се рано посветила књижевно-есејистичком раду. Први текст објавила је у Бранковом колу 1906. године, а већ као осамнаестогодишњакиња скренула је на себе пажњу као песникиња и преводилац.

Објавила је студије о Његошу а „Лучу микрокозму“ превела на енглески и намачки. Значајне су и студије:  Гетеов Хеленизам, Љубав у филозофији Спинозиној, Мистична и трагична мисао код Грка, Платонска и хришћанска љубав...

Трагично је окончала свој живот у породичном стану у Београду неколико месеци после смрти супруга Хасана Репца, оријенталисте са дипломом из Сорбоне, добровољца у српској војсци у Балканским ратовима и на Солунском фронту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

Коментари (0)

Огласили се стручњаци – ево колико је у Србији заиста зависника од игара на срећу