СВЕ СЕ МАЊЕ СТВАРА ЗА ПУБЛИКУ: Снежана Удицки, в. д. директора Народног позоришта "Стерија" у Вршцу

У НАРОДНОМ позоришту "Стерија" ове године обележиће се два јубилеја: двадесет година сцене на румунском језику и три деценије фестивала "Вршачка позоришна јесен". Интензиван театарски живот и однегована публика, прави су подстицај за стваралаштво у овом градићу са тридесетак хиљада становника, чије су представе свако друго вече на "Стеријином" репертоару.

фото: В.Стругар

Није ни чудо јер је овде све ствар традиције: прве представе изводиле су позоришне дружине из Темишвара око 1770. године, у време када је Темишвар био административни и културни центар Јужног Баната, а прва аматерска представа је одиграна две деценије касније.

- Од када сам дошла на чело куће урадили смо десет нових наслова а, наравно, сачували смо и неке старе - објашњава Снежана Удицки, в. д. директора "Стерије". - Сцену на румунском језику основао је 2003. песник Петту Крду и она је одлично функционисала за његовог живота. Сада ћемо се потрудити и на њој да се више ангажујемо.

Како каже наша саговорница, у њеном мандату постављене су представе "Исправна одлука", Дарјан Михајловић радио је "Фалстаф - Веселе жене виндзорске", Никола Станишић "Сузе Светог Лаврентија" у режији Саше Латиновића (писац је, иначе, Вршчанин и добитник Стеријине награде), Ковачевићев комад "Лари Томпсон - трагедија једне младости" поставио је Душан Петровић,а хит комедију Зорана Божовића "Откачена просидба" - Пјер Рајковић. Гост из Македоније Андреј Цветановски недавно је режирао "Дон Жуана", а на румунској сцени "Славну Флоренс" Стефан Саблић. Мислило се и на најмлађе: дечја представа "Мачка у чизмама" урађена је по приповеткама Радета Трајковића, док су деци намењене и "Позоришна лабораторија" и "Вукови и цвећке"...

- Пре неколико дана почели смо да радимо и водвиљ (по мотивима "Мрачне комедије" Петера Шефера), у поставци Пјера Рајковића. То ће бити последња премијера у сезони, крајем маја - додаје Снежана Удицки. - Иначе, кад планирамо нове наслове текст је увек у првом плану и настојимо да у њему има бар примеса комедије или мелодраме. Нажалост, данас је веома тешко наћи добру, поготово ансамбл комедију. Важно нам је и да публика пожели да више пута погледа неку представу. Јер, кад са ње изађе задовољна, препорука је најбоља - реклама.

Ипак, у малом граду није мало позориште. Сала има више од четири стотине места, а прва три извођења новог наслова увек су распродата. У ансамблу је десет глумаца, али у "неравноправној" подели: седам је жена.

- Пре "Фалстафа" организовала сам аудицију, примили смо неке нове чланове, по потреби зовемо и сараднике. Пошто се већ годинама у Вршцу одржава фестивал класике, као позориште смо у обавези да једном годишње поставимо дело по класичном писцу. Иначе, такве представе волим и да радим и да гледам. Мислим да се и публика ужелела ансамбл представа, костима из епохе, богатог декора и пуне сцене. На конкурсу Покрајинског секретаријата за културу добили смо средстава за нову опрему (светло, звук, пројекцију), па су се посебно обрадовали млади сарадници.

Иначе, занимљиво је да је наша саговорница завршила књижевност на Филолошком факултету у Београду, бавила се Шекспиром у неколико театролошких студија, а онда се одлучила за мастер режије код Слободана Унковског у Скопљу.

- Ја сам позоришно дете. Тата је био редитељ, мама глумица. Отац ми је преминуо рано, у 43. години, и баш због тога нисам хтела ни да размишљам о театру... Али, кад сам дошла у Београд, прве три представе које сам гледала (и због којих сам заволела режију) биле су "Буре барута" и "Позоришне илузије" Слободана Унковског, као и "Мизантроп" Дејана Мијача. И како то живот намести, управо код Унковског сам завршила мастер студије. До сада сам поставила петнаестак представа у Крушевцу, Ужицу, Шапцу, Приједору, Сремској Митровици, Сомбору, Вршцу, Зајечару.

На питање, чиме се води у репертоаској политици, Снежана Удицки одговара:

- Не свиђа ми се пракса у нашим театрима да редитељ изабере и донесе текст, без обзира на то да ли се уклапа у репертоар,афинитете ансамбла или жеље публике. Важно ми је да нађем редитеље којима је текст важан, према којем имају респект и неће да га "осакате ", наравно, постављајући га у свом модерном читању и изразу. Наше представе треба дуго да трају, а данас се у позориштима све мање ствара за публику. Сви се нешто труде да се свиде критици, да буду ексклузивни, а колико ће сала бити празна - као да им није ни важно.

Препоручујемо

Култура

0 1

ОТВОРЕНА ПРАЗНИЧНА ИЗЛОЖБА „ЗАНАТИМА ДО ТОЛЕРАНЦИЈЕ“: Мост који спаја уметност, емпатију, идентитет и солидарност

23. 12. 2025. у 20:25

Култура

0 0

BANKSY ПОНОВО У АКЦИЈИ: Нови мурал освануо у Лондону

22. 12. 2025. у 22:57

Култура

0 0

ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ КРИС РИЈА: Певач чувене песме "Driving Home for Christmas"

22. 12. 2025. у 16:26

Култура

0 1

НАША ЖИВА РАНА СЕ ОПЕТ ОТВОРИЛА: Поништавање свих тековина Срба као конститутивног народа у Хрватској (и БиХ) не види се ни на једном месту

21. 12. 2025. у 21:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације