ИМАЛА ДВЕ ЉУБАВИ - УМЕТНОСТ И ОТАЏБИНУ: Велику Надежду Петровић тифус покосио на даншњи дан, 3. априла 1915.

М. Краљ

03. 04. 2023. у 13:08

НАШУ највећу сликарку 20. века, чији је јубилеј, 150 година рођења, ове године Унеско уврстио у календар важних датума за светску културу, тифус је покосио на данашњи дан 1915.

ИМАЛА ДВЕ ЉУБАВИ - УМЕТНОСТ И ОТАЏБИНУ: Велику Надежду Петровић тифус покосио на даншњи дан, 3. априла 1915.

Фото промо

Србија је тога 3.априла изгубила зачетника модерног ликовног израза, оснивача и данас активне Сићевачке ликовне колоније, ликовног педагога и критичара, али изнад свега патриоту.

Као добровољна болничарка у балканским ратовима, већ је била заражена тифусом, од кога се тешко опоравила. А када је избио Први светски рат поново се прикључила борби за слободу, па иако јој Врховна команда понудила "мирнији положај", запутила се у Ваљевску болницу, "велику кужницу, у којој се једва знало, ко је жив, а ко мртав...". После Сувоборске битке епидемија тифуса односила је војнике, цивиле, лекаре, болничарке... Однела је и Надежду.

Прва резервна ваљевска болница, на дан после њене смрти, саопштила је:

"С изразима дубоке и искрене туге објављујемо да смо, поред толиких жртава које су пале против епидемије, синоћ у осам часова принели на олтар драге нам Отаџбине још једну. Ужасној болести подлегла је и Надежда Петровић, академски сликар, наставница Женске гимназије, добровољна болничарка. Умрла је неуморно радећи на неговању и спасавању храбрих бораца још од почетка рата."

фото промо

Надежда Петровић, Ваљевска болница, 1915.

Како је својевремено приметила профсорка Лидија Мереник, која је уз професора Игора Борозана, аутор актуелне, велике изложбе "Надежда Петровић: Модерност и нација", у Народном музеју, иако је дело ове сликаре велико, њу је тек прерана смрт на фронту, а не за штафелајем, учинила хероином:

- Надежда је једне вечери добила ратно одликовање које је један војвода скинуо са својих груди да њој прикачи. Признање одато Надежди Петровић, признање које је изједначило са мушкарцима, најбоље је признање које је ова храбра жена могла да добије.

Према писању Мереникове у монографији о великој уметници, своју Србију Надежда је сликала у јарким бојама - од неугледног пута за Ресник, до вековне Грачанице:

- Она није била сликарка естетизоване Србије, већ онакве каква је била - живописне, патријархалне, сиромашне и непросвећене. Њени народски портрети били су довољно стварни и непривлачни да не постану визуелни стереотип "народа", њени пејзажи више су инсистирали на сликарском експерименту, него на идиличном садржају, а историјске композиције биле су јој превише модерне и "нејасне" да би подржале пожељни национални мит... Ипак, Надеждино дело представља једну од највећих прекретница у националној уметности.

ОД ЧАЧКА ДО ПАРИЗА

РОЂЕНА у Чачку 11. октобра 1873, Надежда је била прво од деветоро деце Милеве и Димитрија Мите Петровића. Ујак њене мајке био је народни трибун Светозар Милетић, а оца Димитрија пензионисао је краљ Александар, јер је као историчар одбио да кривотвори и улепшава породично порекло Драге Машин.

Сликарство је почела да учи од ујака Светозара Зорића, професора Велике школе, а наставила код кућног пријатеља, чувеног Ђорђа Крстића. Пут ће је затим водити кроз Европу - на студије у Минхен, а онда и у Париз, Рим... За свега деценију и по бављења сликарством оставила је изузетан опус у коме је око 200 дела.

Пишући о Надежди, угледна историчарка уметности Катарина Амброзић, приметила је да је "знамен Надеждиног сликарства била слобода, мотив две љубави - уметност и отаџбина, а живљење борба". У монографији посвећеној сликарки, Амброзићева још тврди:

- Ући у Европу, али не епигонски и безлично, него стваралачки и аутентично, био је циљ Надеждиних хтења. И није се колебала пред размерама својих високих амбиција, схватајући их у оном смислу како их је касније Растко Петровић формулисао: "Док не преболимо Европу и не научимо европски говорити, никако нећемо успети ни да пронађемо шта је у нама од вредности, а камоли то да изразимо тако да буде од вредности и за остали свет."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024