ИВАНА ЖИГОН ЗА "НОВОСТИ" О ПРИЗНАЊУ - ОРДЕНУ ДОСТОЈЕВСКОГ: Дужни смо да станемо пред антихристе својом свечовечанском љубављу

Милена Марковић

19. 03. 2023. у 16:32

ПРВИ Орден Достојевског за успешно режирано дело по рукопису великог писца коначно је стигао и у Србију. Добила га је првакиња Народног позоришта у Београду Ивана Жигон. Али не за глумачко остварење, него за бриљатно на сцену постављеног "Идиота", који је од фебруара на програму Националног театра Белорусије "Максим Горки" у Минску.

ИВАНА ЖИГОН ЗА НОВОСТИ О ПРИЗНАЊУ - ОРДЕНУ ДОСТОЈЕВСКОГ: Дужни смо да станемо пред антихристе својом свечовечанском љубављу

Фото: Приватна архива

Значајно признање додељено јој је недавно, на дан смрти Достојевског, управо када је успела да на велико сцени белоруске престонице васкрсне јунакињу романа Настасју Филиповну, коју је више од стотину пута играла у свом матичном, али и другим позориштима. Истовремено, испунила је и завет оца Стеве Жигона да после његове смрти живе представе које је уздигао до самих звезда.

Фото: Приватна архива

 - Уосталом, Настасја у преводу и значи Васкрсија - каже Ивана уз смешак.

Орден Достојевског Ивана Жигон добила је од Међународног фонда који су основале државе Русија, Белорусија, Казахстан, Јапан, Немачка и Аргентина. Жири који је одлучивао о овом изузетном признању српској глумици састављен је од највећих познавалаца Достојевског из земаља чланица фонда. Повељу су потписали председник писаца Русије Николај Иванов и прапраунук Фјодора Михаиловича, Алексеј Достојевски.

Ивана је у много чему, попут оца, посветила свој живот великом писцу. На самој додели Алексеј Достојевски је, уручујући Повељу пред препуном салом Националног театра Белорусије "Максим Горки", казао: "Ивана, ти си исувише дуго већ на том путу. На путу ка овом великом признању."

Фото: Приватна архива

- Било је то за мене велико изненађење. Највећа почаст била је ипак што је успешно остварена представа "Идиот" и да мој отац и ја, чак и после његове смрти, сарађујемо. Изашла сам на сцену као редитељ не само да се поклоним публици већ и да се поклоним белоруским глумцима који су ме задивили, посвећеношћу, талентом, осећањем за вредности које је целом свету Достојевски оставио својим делом - преноси нам утиске глумачка дива, а сада и редитељ. - Толико суза на свакој проби, али и толико смеха давно нисам доживела. У епохи роботизације и отуђења уверена сам да ће, убудуће, бити привилегија присуствовати рађању једне сузе, уздаха, или искреног осмеха. Радећи са глумцима записивала сам многе мисли о позоришту, а једна од њих је била да ми у позоришту заправо славимо рођендан сваке речи и сваког уздаха. Да је позориште место у ком се прославља таинство рађања и да је то оно што магијски привлачи публику црној позоришној кутији. Сваки покрет, сваки корак уметника на сцени је скоро исто што и ходање по води - верујеш ли пуном душом у то што радиш - ходаш по води! Ако не верујеш, удавићеш се!

"НАСТАСЈА" РАСКОШНОГ ТАЛЕНТА

ПРЕДСТАВА се у фебруару и марту играла неколико пута после премијере. Ивана је захвална најпре оцу, непревазиђеном редитељу дела Достојевског, али и костимографу Божани Јовановић, по чијим су некадашњим костимима кројени и шивени нови, у Минску. Захвална је, каже и Петру Антоновићу. Његов избор музике дао је велики допринос представи. Каже и да јој је највећи подстрек давао сценограф Борис Максимовић, дугогодишњи и омиљени сарадник њеног оца, а сада и њен, с којим је остварила најмање десет представа. Посебно је поносна на Веронику Пљушкејевич, "Настасју Филиповну", глумицу раскошног талента, која је бриљантно изнела улогу у представи коу је режирала наша Ивана.

У својој књизи "Жиг позоришта", пре деценију и по, Ивана је наслутила да ће се у далекој будућности људи можда баш од глумаца учити осећањима, а онда је, каже, схватила да је та далека будућност можда већ наступила!

- Прославила сам више рођендана јунакиње Достојевског Настасје Филиповне него својих, играла сам је више од стотину пута - прича нам. - Умирала сам са њом, да бих у следећој представи опет славила њен рођендан као да је мој... И када ми се учинило да су ми то ускратили, то за шта сам била рођена... да живим на сцени као у животу и да у животу креирам бајке као да сам на сцени, десило се опет чудо. Добила сам прилику да режирам у Минску "Идиота" Достојевског, да у најзначајнијем моменту савремене историје омогућим кнезу Мишкину да каже своје поуке човечанству. Да пренесе поруку Достојевског: "Западна цивилизација мачу је додала лаж и обману да антихриста проповедају, да не смемо падати на колена пред њима, већ да смо дужни да станемо пред њих својом свечовечанском љубављу... Достојевски је дао свету, кроз Мишкина, суперхероја словенске цивилизације, и за разлику од Супермена и његових мишића који нам је понудио Запад, тај крхки младић и јунак дао је своје саосећање за читав свет. Изгледа да је опет нека туђа јавност сагледала драгоценост наших људи далеко дубље него што ми успевамо да отпоштујемо труд и таленат наших прегалаца.

ИСТИНСКЕ И ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ

- БИЛА сам одушевљена колико министар културе Белорусије и његови сарадници дубоко разумеју да је суперхерој Достојевског кнез Мишкин потребан омладини управо данас, у време када се губе трајне вредности. Од културних догађаја које промовишу истинске вредности у Белорусији застаје дах. Прави празник и лепота је у баловима. Замислите 300 младих парова из свих делова ове прелепе земље како плеше у раскошним хаљинама валцере, мазурке, не да би им богата публика пљескала и самољубиво уживала... Напротив. Ти млади људи истински уживају у својој игри, која је део традиције и лепоте - говори нам Ивана.

Ивана је играла јунакињу Достојевског, гостовала у Петрограду у његовом музеју, братимила своје "Косовске божуре" са хором Владимирске цркве, у којој се последњих година живота молио Достојевски. У Београду 2015. године њена последња режија "Ђаво је прогрес без имало доброте и љубави" по Светом Јустину Поповићу, утемељена је управо на суровом разговору "великог инквизитора" данашњице са децом света која страдају. Њен спектакл окупио је 150 учесника и сваком сценом се ослонио на речи Достојевског - да не би пожелео рај ако је за њега потребна макар и једна једина суза невиног детета... Ивана је пуну деценију играла чувену јунакињу Достојевског, али је и отпочела свој рад на Космету 2002. Управо тада када је српски народ страшно страдао, из Русије је на Космету, међу бројним званичницима и новинарским екипама, угостила и праунука Достојевског, Дмитрија Андрејевича. У времену када се по медијима форсирају слике са туристичких дестинација, Малдива и Тајланда, Ивана Жигон је изабрала да њен животни пут крене од косовских села. Од колевке српства Косова и Метохије и нимало случајно није стигла и до села Достојево у Белорусији које и јесте колевка чувеног презимена. Презимена које се узвишено пронело светом - презимена Достојевски.

"ПАТРИЈАРХ ПИСАЦА СВЕТА"

ЗА ИВАНУ Жигон, ћерку великана театра Јелене и Стеве, кажу да је рођена и порасла у позоришту, а стасала уз Достојевског. Уз његово дело.

- Родити се у позоришту, значи живети у простору урамљеним рамом слободе. Значи веровати у ону Његошеву: "Нека буде што бити не може!" Са читавом породицом Достојевски сам уз смех тринаестогодишњег прапраунука Фјодора Михајловича сутрадан после премијере стигла до маленог села Достојево! Помислила сам, колико би био срећан Фјодор да управо ту, на том месту, види своје потомке, тим пре што ни он никада није стигао на родну груду свог претка који је у седамнаестом веку први понео достојно име Достојевски. "Достојан" се у руској цркви изговара на грчком, и вероватно зато нико до сада није асоцирао да корен презимена Достојевскиј Достојан, заправо носи тај свечани и недостижни смисао усклика - Аксиос! Фјодор Михајлович је својим презименом био заправо предназначен да постане "патријарх међу писцима читавог света".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (2)

ПОЛИЦИЈА БЛОКИРА ПРИЛАЗ: Стигао багер у двориште куће где је нестала мала Данка (ФОТО/ВИДЕО)