ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Ни колач, ни огледалце

КАО своју драгоцену копродукцију са Националним театром Катало­није, ЈДП је, на својој сцени, извео представу "Ватре", по истоименој прози Маргерит Јурсенар, у режији истакнуте каталонске редитељ­ке, Карме Портачели.

Новости

По далеким мотивима оригинала, списате­љица Марија Веласко је сачинила нову позоришну (тешко је рећи и драмску) структуру, у којој Она (Слобода Мићаловић) покушава да рационализује и преболи раскид везе, који јој је Он саопштио преко WhatsApp-а.

Ту се зове у помоћ моћна Јурсенар, која је, сличним личним пово­дом, написала "Ватре", по угледу на Расина, призивајући античке ликове, са сличном патњом, у помоћ. Она (Мићаловићева) прибега­ва савременој самопомоћи, па се цела представа обликује као њена психотерапеутска сеанса, у којој је терапеуткиња (Наташа Тапушко­вић) лечи билдујући јој самопоуздање, уопштавањем њене патње разумним објашњењима, углавном флоскулама о љубави, који се у литератури лепо зову афоризмима. Заиста, када су се два значајна театра, каталонски и српски, определила за тему љубави као такве и као јединог лека против усамљености, и ту тему као задатак дали ауторки драме, морали су, и представа то експлицира, да се одрекну оригиналности, како у драмској анализи, тако и у форми у којој ће се ова помало оперетска замисао остварити. На непромењивој сцени, посутој крхотинама античких грађевина и статуа (аутор Cube.bz), Он и Она, у савременом костиму (Мариа Марковић Милојев), речју, ду­хом и телом (кореограф Дамјан Кецојевић) понављају вечиту причу љубави и нељубави.

Ни колико оних крхотина, толико ту нема Јурсенар. Препознају се ре­ченице, афоризми, сентенце, понекад и исписане на сцени, а митоло­шка деконструкција, персонификована драматис персонама из грч­ке трагедије, нужно фрагментарна, постаје више комично духовита него психолошки утемељена подршка посрнулој љубавној вези, као теми драме. И овога пута треба рећи: ко не познаје класику, или бар "Ватре" Маргерит Јурсенар, тешко може да докучи корелацију изме­ђу веома различитих разлога за љубавну патњу, па чак и злочин због ње, из антике. Помало је неозбиљно, не само неутемељено, да Кли­темнестра, која је убила мужа Агамемнона, да би касније страдала од руке сина Ореста ("Орестија", Есхил), са видеа, у тумачењу ката­лонске глумице Росе Реном, у монтираном дијалогу са Њом може да оправда свој страшни чин, а да то, како је и урађено, не буде непри­мерено симплификовано, сведено на просту љубомору. Било би пре­опширно наводити овде све патње најпознатијих ликова и њихове наслове и ауторе, који из антике "јављају" не своје морално посрнуће и кривицу предака, без којих би грчка трагедија била пуко рецито­вање за широке масе, него савремене терапеутске изреке, много рабљене, које су давно постале општа места и изгубиле своју поуку и дубину. Терапеуткиња је уједно и Сапфо (уверљива Наташа Тапушко­вић), што рецепцију оба лика ставља у незахвалну позицију, јер нису јасно разграничене, па је феминизам Сапфо пречесто деловао као неуверљива терапијска подршка. Федра и Магдалена Милене Васић биле су "жене од крви и меса", опет крајње деперсонализоване гу­битком ширег контекста оригинала, док је Ива Манојловић (Венета/ Антигона) ову потоњу представила ултрамодерно, као активисткињу са мегафоном, задржавајући емотивне валере и стварне дилеме Антигоне, страсне боркиње за љубав и прав­ду, а осујећене судбином, да је плод родоскврне везе Едипа са мајком Јокастом... Никола Рако­чевић био је Ахил без остатка, право освеже­ње у овој "женској" причи.

Изврсна идеја копродукције два одлична театра, одушевљење актера на сцени том сарадњом, игра "пуном ногом" и кад садржај није крајње аутентичан, чине узбудљивом ову представу за неки део публике. Али, то што у њу није ушло ништа одавде, што је остала илустративна и литерарна, сувише дуга, њена је, свакако велика мана.

Препоручујемо

Култура

0 4

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Наше сестре

16. 01. 2023. у 12:25

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Пита је давно испечена

05. 01. 2023. у 12:00

Додатак Култура

0 1

ВЕЛИКА ЛИТЕРАТУРА И СУРОВЕ САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ: Најбоље позоришне представе са београдских сцена у протеклој години

03. 01. 2023. у 18:00

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Побуна као тежак рад

26. 12. 2022. у 13:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације