ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Ни колач, ни огледалце
КАО своју драгоцену копродукцију са Националним театром Каталоније, ЈДП је, на својој сцени, извео представу "Ватре", по истоименој прози Маргерит Јурсенар, у режији истакнуте каталонске редитељке, Карме Портачели.
Новости
По далеким мотивима оригинала, списатељица Марија Веласко је сачинила нову позоришну (тешко је рећи и драмску) структуру, у којој Она (Слобода Мићаловић) покушава да рационализује и преболи раскид везе, који јој је Он саопштио преко WhatsApp-а.
Ту се зове у помоћ моћна Јурсенар, која је, сличним личним поводом, написала "Ватре", по угледу на Расина, призивајући античке ликове, са сличном патњом, у помоћ. Она (Мићаловићева) прибегава савременој самопомоћи, па се цела представа обликује као њена психотерапеутска сеанса, у којој је терапеуткиња (Наташа Тапушковић) лечи билдујући јој самопоуздање, уопштавањем њене патње разумним објашњењима, углавном флоскулама о љубави, који се у литератури лепо зову афоризмима. Заиста, када су се два значајна театра, каталонски и српски, определила за тему љубави као такве и као јединог лека против усамљености, и ту тему као задатак дали ауторки драме, морали су, и представа то експлицира, да се одрекну оригиналности, како у драмској анализи, тако и у форми у којој ће се ова помало оперетска замисао остварити. На непромењивој сцени, посутој крхотинама античких грађевина и статуа (аутор Cube.bz), Он и Она, у савременом костиму (Мариа Марковић Милојев), речју, духом и телом (кореограф Дамјан Кецојевић) понављају вечиту причу љубави и нељубави.
Ни колико оних крхотина, толико ту нема Јурсенар. Препознају се реченице, афоризми, сентенце, понекад и исписане на сцени, а митолошка деконструкција, персонификована драматис персонама из грчке трагедије, нужно фрагментарна, постаје више комично духовита него психолошки утемељена подршка посрнулој љубавној вези, као теми драме. И овога пута треба рећи: ко не познаје класику, или бар "Ватре" Маргерит Јурсенар, тешко може да докучи корелацију између веома различитих разлога за љубавну патњу, па чак и злочин због ње, из антике. Помало је неозбиљно, не само неутемељено, да Клитемнестра, која је убила мужа Агамемнона, да би касније страдала од руке сина Ореста ("Орестија", Есхил), са видеа, у тумачењу каталонске глумице Росе Реном, у монтираном дијалогу са Њом може да оправда свој страшни чин, а да то, како је и урађено, не буде непримерено симплификовано, сведено на просту љубомору. Било би преопширно наводити овде све патње најпознатијих ликова и њихове наслове и ауторе, који из антике "јављају" не своје морално посрнуће и кривицу предака, без којих би грчка трагедија била пуко рецитовање за широке масе, него савремене терапеутске изреке, много рабљене, које су давно постале општа места и изгубиле своју поуку и дубину. Терапеуткиња је уједно и Сапфо (уверљива Наташа Тапушковић), што рецепцију оба лика ставља у незахвалну позицију, јер нису јасно разграничене, па је феминизам Сапфо пречесто деловао као неуверљива терапијска подршка. Федра и Магдалена Милене Васић биле су "жене од крви и меса", опет крајње деперсонализоване губитком ширег контекста оригинала, док је Ива Манојловић (Венета/ Антигона) ову потоњу представила ултрамодерно, као активисткињу са мегафоном, задржавајући емотивне валере и стварне дилеме Антигоне, страсне боркиње за љубав и правду, а осујећене судбином, да је плод родоскврне везе Едипа са мајком Јокастом... Никола Ракочевић био је Ахил без остатка, право освежење у овој "женској" причи.
Изврсна идеја копродукције два одлична театра, одушевљење актера на сцени том сарадњом, игра "пуном ногом" и кад садржај није крајње аутентичан, чине узбудљивом ову представу за неки део публике. Али, то што у њу није ушло ништа одавде, што је остала илустративна и литерарна, сувише дуга, њена је, свакако велика мана.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ДЕЦЕНИЈАМА ГА НИЈЕ БИЛО У ЈАВНОСТИ Симбол лепоте у СФРЈ, видите како данас изгледа у 8. деценији - нестао са сцене '95 (ФОТО)
ОБОЖАВАТЕЉКЕ су га посебно памтиле по специфичним, продорним очима.
12. 03. 2026. у 21:20
ПОСЛЕДЊИ РАЗГОВОР РУЖИЦЕ И ЗОРАНА ЂИНЂИЋА: "12. марта обукао је своје најлепше одело, питала сам га зашто, рекао ми је..."
ПРОШЛЕ су 23 године од убиства Зорана Ђинђића, тадашњег премијера Републике Србије. На њега је пуцано 12. марта 2003. године, на степеништу зграде седишта Владе Србије, у 12 и 23. Тог кобног дана разговарао је последњи пут са својом супругом Ружицом Ђинђић, и она је један детаљ тог разговора посебно издвојила.
12. 03. 2026. у 15:58
ОБЈАВЉЕНЕ НАГЕ ФОТКЕ ЈОЏИРОВЕ ЖЕНЕ: "Снимак ћу лично ја окачити на Инстаграм да сви гледају - ако постоји"
"КАЖУ да постоји снимак, а ако постоји ја ћу га окачити на Инстаграм да га сви гледају."
13. 03. 2026. у 07:22
Иран гори, а Бела кућа се чешка - и прави спрдњу на мрежама
У ДУХУ "инфлуенсера".
12. 03. 2026. у 20:10
ГОТОВА АНАЛИЗА НА НАРКОТИКЕ И АЛКОХОЛ: Шта је показао тест крви возача који се сударио са Дарковим братом
ИСТРАГУ о случају води ОЈТ у Шапцу.
12. 03. 2026. у 19:21
"ТО ВОЖЕЊЕ МОТОРА..." Лукас о погибији Дарковог брата: "Ужас и катастрофа"
РОЂЕНИ брат Дарка Лазића, Драган, доживео је прекјуче тешку саобраћајну несрећу, да би недуго затим у санитетским колима на путу до болнице преминуо.
13. 03. 2026. у 12:06
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
ИРАНЦИ ТВРДЕ - НЕТАНЈАХУ ЈЕ УБИЈЕН: Шта се десило Бибију? Први пут од почетка рата и "Иранци изађите на улице"
СПЕКУЛАЦИЈЕ о наводној смрти израелског премијера Бењамина Нетанијахуа појавиле су се јуче на друштвеним мрежама, а пренео их је хебрејски веб-сајт иранске новинске агенције Тасним. Шта се с њим догодило - одговор је стигао дан касније. Жив је и здрав и како поручује на првој конференцији од почетка рата - спреман је да борбе приведе крају.
12. 03. 2026. у 22:29 >> 22:37
Најновије из рубрике
ЦЕО РЕГИОН НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: „Ковински позоришни сусрети“ од 23. до 28. марта
„КОВИНСКИ позоришни сусрети“ ове годиће ће бити одржани од 23. до 28. марта, под слоганом „Више од игре“. По први пут фестивал ће бити такмичарског карактера, а сам репертоар и састав жирија говоре о посвећености организатора да то постане значајна позоришна светковина.
13. 03. 2026. у 16:30
УРУЧЕНА НАГРАДА "МИРОСЛАВ АНТИЋ" ПЕРУ ЗУБЦУ: Почела манифестација "Антићеви дани" у Новом Саду
УРУЧИВАЊЕМ награде „Мирослав Антић“ данас је у Градској кући свечано отворена 19. по реду манифестација „Антићеви дани“. Добитник наградe је песник Перо Зубац, за дело „Мирис старог сребра“, као најбољу књигу песама у претходној години. Престижно признање лауреату је уручила председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић.
13. 03. 2026. у 15:55
„ГОСПОДАР ОЛУЈЕ“ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ: Холивудско-српски играни филм премијерно приказан у САД
Црвеним тепихом Saban Theatre на Беверли Хилсу прошетале су филмске звезде фришког, овогодишњег, холивудско-српског филма "Господар Олује", који је премијерно приказан у Сједињеним Америчким Државама.
13. 03. 2026. у 14:43
„ЗАУСТАВИТЕ ДУНАВ…“ ДА НЕГУЈЕМО БАШТИНУ: У Новом Саду премијерно приказан доснимљени дугометражни документарни филм
ДУГОТРАЈАН, снажан и искрен аплауз, као потврда пробуђених емоција и прегршт позитивних коментара, обележили су премијерну пројекцију доснимљеног документарног филма, „Зауставите Дунав и сказаљке старе“, у четвртак увече у препуној новосадској „Арени“.
13. 03. 2026. у 13:48
ЖИВИ ПРОСТОР СУСРЕТА, УЧЕЊА И ДИЈАЛОГА: Добрила Бегенишић, добитница награде Народне библиотеке Србије "Јанко Шафарик"
НА свечаном обележавању Дана Народне библиотеке Србије, престижна национална награда "Јанко Шафарик" за допринос у развоју библиотекарства уручена је др Добрили Бегенишић, дипломираном германисти, доктору филолошких наука, библиотекару саветнику.
13. 03. 2026. у 12:41
Коментари (0)