ИСКРЕНА БЕЗБРИЖНОСТ И ТУРОБНА СТВАРНОСТ: Три књиге Милана Грола о предратној Србији, најистакнутијим људима тог времена и театру

НУШИЋ је водвиљист. То није тешко опазити у његовој најозбиљнијој друштвеној драми; у комедији - он се као такав показује у свакој сцени. Нушић претпоставља занимљив заплет простом току догађаја, претпоставља карикатуру и комични детаљ доследно изведеним личностима; једну смешну реч читавом развијеном дијалогу.

фото:В.Стругар

Овако Милан Грол (1876-1952), политичар, дипломата драматург, управник Народног позоришта у Београду, оснивач Коларчевог народног универзитета и позоришни критичар пише у једној од три књиге које су се појавиле поводом седам деценија од његове смрти у издању "Портариблиса", у оквиру едиције "Отргнуто од заборава".

Реч је о делима "Из предратне Србије", "Из позоришта предратне Србије" и "Позоришне критике" (први пут објављене 1931), а у овој последњој сабрао је своје чланке из различитих дневних листова и часописа у којима се бавио театром: поред критике о драматизацијама (углавном српских класика) посебну пажњу посветио је Нушићевим комадима. Као свестрано ангажован интелектуалац, Грол је био један од наших најзначајнијих културних посленика који се зналачки интересовао за театар, али и увођење европских позоришних тенденција на нашу сцену. Како истиче издавач, у својим критикама он износи похвале и покуде ствараоцима представа, поставља чврсте стандарде позоришних вештина и високе критичарске критеријуме, које представљају ризницу информација о представама које више не можемо да погледамо, о уметницима који више нису међу нама и, уопште, о јавном уметничком животу једног времена који је носио у себи одблеске друштвених и духовних померања на нашим просторима.

У књизи "Из позоришта предратне Србије" сабрани су животописи најпопуларнијих имена тог времена, издвојени "свођењем монографија на репрезентативне глумце и типове глуме". Тако, у тексту о позоришној боемији предратног Београда, Грол ваја психолошке портрете великана који су умели подједнако да уживају у својој уметности колико и у облаку кафанског дима:

- Један само боем имао је срећу да доживи дубљу старост у лепоти своје глумачке физиономије на позорници и дневном животу,остајући интересантан са свим својим пустоловним легендама: Искреност безбрижности Илија Станојевић очувао је снагом здравља, које је дуго успевало одолети свим искушењима неодмереног живота, и снагом хумора, који је зачињавао израз свему - запажа Грол.

Утисци и сећања о времену и људима нашли су се међу корицама књиге "Из предратне Србије". Пишчеву пажњу првукли су најзначајнији савременици - Богдан Поповић, Милан Ракић, Љубомир Стојадиновић, Јован Скерлић, Радоје Домановић...и,наравно, опет Нушић.

И док за славног српског кореографа каже да је своје 73 године живота "проживео на задовољство своје и задовољство других, у ведрини духа до последњег дана" (јер "хумор ту није био литература него животно осећање"), песнике и поезију описује као - јако осећање живота. Пишући о стваралаштву Милана Ракића и увиђајући да је био далеко од сваког естетског догматизма, открива и многе непознате детаље из песниковог живота и љубави према свеколикој уметности. Сећа се колико је Ракић био срећан да последње године дипломатске каријере проведе у Италији, претражујући је до "најмањег кутића". Из прве руке, Грол сведочи да "естетика код Ракића очевидно није била ни принуда ни навика, него закон природе". И опет, диван прилог за биографију и употпуњавање портрета знаменитог уметника.

- Из Ракићевих уста никад се није чула нескладна реч. Ни нескладна ни намештена. Ако му је разговор с киме био неугодан,он га је избегавао или скратио; лажима га никад није искупњавао... У Милану Ракићу песник и човек једно је. Да није написао ниједну песму, за оне који су га знали, он је био песник.

Са оштрим оком за запажање и смислом за дубоко промишљање, Грол пиштући о предратној Србији (1939) готово визионарски увиђа усуд да тек што стане на ноге, поново се осети угроженом:

- Сваки њен успех увећавао је непријатељство око ње. Она је јасно видела како се кује један гвоздени обруч. На Сави и Дунаву економски притисак, поглед преко Дрине затворен анексијом, у Санџаку брана према Црној Гори, и једна брана тешка и кроз године крвљу натапана према Косову и долини Вардара...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације