ТЕЛО ОПЕВАНО СТИХОВИМА: Готово да нема великог поете да бар једном није исписао еротизоване строфе

Драган Богутовић

05. 02. 2023. у 14:11

СРБИ и еротска поезија готово никада на први поглед нису били у дослуху. Еротско смо скривали као змија ноге, ампутирали га, гнушали га се.

ТЕЛО ОПЕВАНО СТИХОВИМА: Готово да нема великог поете да бар једном није исписао еротизоване строфе

Фото Приватна архива

Али, оно је налазило могућност објаве, клијало изнутра, нарастало, прскало. Ово истиче Душан Стојковић (1948), књижевни критичар, есејиста и песник, који је објавио обимну и темељну антологију српске еротске поезије, под насловом "Ноћне песме".

У књизи коју је објавио "Пресинг" заступљена су 204 песника, са 391 песмом, од најранијих дана до наших времена. Најстарији је ренесансни дубровачки песник Шишко Менчетић (1457-1527), а најмлађи је Ана Митрашиновић (1990).

Још је Вук Караџић, подсећа антологичар, имао силна окапања ради 18 "срамотнијех речи" у првом издању Српског ријечника, па се у другом издању одрекао "прокажених". Но, Вук их је бележио за своју душу, али и за историју и каснија песничка памћења. Имао је велики број помоћника, међу којима су били Лукијан Мушицки, који му је послао 44 народне еротске песме, и Вук Врчевић. Књига касније названа "Црвен бан" морала је међутим, дуго да чека да би била обнародована. Притом, указује антологичар, посебно је занимљива еротска поезија Мушицког, нашег најбољег класицистичког песника, архимандрита шишатовачког, владике горњокарловачког. Он је своје еротске стихове слао Вуку као народне иако су они, махом, били производ његовог властитог песниковања.

Фото архива

Tekst potpisa

- Наша поезија као да се намерно лишавала еротског. Налик на стидљиву снашу, негде из прикрајка, намигнула би криомице и одмах потом наставила смерно главном џадом. Еротско само понекад блесне у доба ренесансе и барока и у приморској дубровачкој књижевности. Присутно у доба карневала под маскама, као да је и само навлачило маску. У нашем песништву 19. века, еротске песме се могу пребројати прстима једне руке. Поред Мушицког, случај за себе је рококоовски разиграни Бранко Радичевић, а нешто више еротике наћи ће се и у скрајнутом песништву Јована Суботића - каже Стојковић.

Благ еротизам је заступљен у стиховима српске модерне. Патријархални Алекса Шантић, кога никада не бисмо очекивали у оваквом избору, створио је прегршт песама са јасним и видљивим сексуалним алузијама, у чему је много мужевнија еротика једног Милана Ракића, указује приређивач и додаје:

- Еротике има у песмама надреалиста, Александра Вуча и Оскара Давича, сигналиста Миливоја Тодоровића и Љубише Јоцића, клокотриста Адама Пуслојића, Бранислава Вељковића, Миљурка Вукадиновића, Ивана Растегорца... Данило Киш у својој еротској песми "Ја одавно сенка", штампаној у "Књижевним новинама", потпуно следи старе француске песнике које је изванредно преводио у свом "Борделу муза". Александар Ристовић има читав прегршт дискретних еротских песама и указује се као један од најеротичнијих песника које смо уопште имали. Много су експлицитније оне песме које су потписали Радослав Војводић, Крстивоје Илић или Радмила Лазић.

Стојковић указује и на засебне еротске песничке збирке, као и оне које садрже велики број оваквих стихова, а чији су аутори Милан Комненић, Коља Мићевић, Предраг Чудић, Гордана Стошић, Мирко Магарашевић, Милан Ђорђевић, Миодраг Раичевић, Данило Јокановић.

Вук Стефановић Караџић

Вук Караџић

- Ова поезија је права и аутентична лирика. Она мора да има и метафизички набој, јер по Ернесту Грасију, "еротско је стање онога који се налази између бића и небића". Док Жан Батај вели: "Сврха је сваког препуштања еротизму да се досегне биће у његовој најдубљој присности", каже антологичар и подсећа на још две мисли америчких класика, Вилијама Бароуза "И смрт и секс изводе изван времена" и Воласа Стивенса - "Тело је велика песма".

Циљ ове антологије и јесте да покаже како тело великом песмом бива, закључује Душан Стојковић.

ПЕСМАРИЦЕ У СВАКОЈ КУЋИ

ДОК наше еротске песме још нису биле ни забележене, у грађанским кућама оне су запремале дванаестину простора у бројним песмарицама - истиче Стојковић и наводи да су у питању песмарице Димитрија Теофановића, Николаја Стојковића, Петра Стојачковића, Аврама Милетића, Јована Николића, Георгија Антоновића, Николе и Павла Лукића, Василија Јовановића, Александра Бана. - У њима се могу наћи и песме признатих и мање признатих аутора. Записивачи су грабили одасвуд, водила их је жеља да виде опеван готово сваки тренутак, и најтајновитији, властитог живота.

 

ОПСЦЕНО

ЖЕЛЕЋИ да прикаже сву ширину нашег еротског песника, антологичар истиче да је изабрао и примере тзв. меке еротике, као и неколико песама у којима се еротско додирује с опсценим. Он подсећа на речи знаменитог писца Дејвида Херберта Лоренса: "Порнографија настоји да увреди секс, да га укаља."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)