ЗМАЈЕВА НАГРАДА РАИЧЕВИЋУ: Матица српска доделила престижно песничко признање
ПЛЕЈАДИ наших највећих песника који су своје дело оверили најпрестижнијом и уједно нашом најстаријом поетском наградом коју је Матица српска у Новом Саду установила 1953. године, придружио се Миодраг Раичевић са својом књигом "О стварима које је Хомер пропустио" у едицији ИК "Граматик."
Никчевић, Станић, Делић и Радуловић, Фото бДелић и Радуловић, Фото Б. Лучић. Лучић
Лауреату ће награда бити уручена 16. фебруара на свечаности поводом 197. Матичиног рођендана.
- Сама чињеница да награда долази из Матице и носи име Јована Јовановића Змаја који је много учинио за Српство мада је имао трагичан и тужан лични живот, мени чини част што је ово признање додељено баш мени - рекао је Раичевић, за "Новости", у кратком телефонском разговору.
- Књига Миодрага Раичевића представља с једне стране редак и драгоцен спој најгушће меланхолије, осећања смрти и пролазности, успомена на драге људе који више нису ту, а са друге стране ту је невероватан хумор који прати сваку песму. То је једна иронија која титра из текста у текст и ненаметљива жеља за естетизацијом. Драгоценост ове књиге су и цитати Чеслава Милоша у тежњи да поезија и проза буду што блискије - образложио је Делић.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић, у песништву познат под именом Иван Негришорац подсетио је да је Змајева награда најстарија књижевна на целом српском културном простору (установљена је годину дана пре награде НИН-а).
Миодраг Раичевић, Фото архива Новости
Поменуту меланхолију истакао је и писац Желидраг Никчевић и додао да је Раичевић писац који уме да се наруга и исмеје и себе и друге, а да ипак никог не повреди.
- Реч је о аутору са много јачом снагом него што се то на први поглед види - казао је Никчевић.
И за песника и управника Библиотеке Матице српске Селимира Радуловића, Раичевићева књига је прави избор јер у њој се може видети како је један духовити песник растао и стасавао.
Жири је одлуку о лауреату Змајеве награде донео са четири гласа јер, како је објаснио проф. Делић, пети члан жирија песник Ђорђо Сладоје није гласао због сукоба интереса.
ПЕСНИШТВО НАЈЗДРАВИЈИ ДЕО КУЛТУРЕ
ПО једнодушној оцени жирија, српско песништво изненадило је својом продукцијом и великим квалитетом, па се може рећи да је то данас и најздравији део наше културе. На конкурс су пристигле књиге аутора различитих генерација међу којима се, по речима Станића, издвојило и неколико ауторки међу којима су Тања Крагујевић, Сунчица Денић, Гордана Ђилас...
Препоручујемо
МЕСЕЦ МАТИЦЕ СРПСКЕ У ЗРЕЊАНИНУ: Манифестација у граду на обалама Бегеја
24. 01. 2023. у 18:18
ТРИ ПРЕДИЋЕВА СВЕЦА: Иконе из цркве у старом Костолцу у Матици српској у Новом Саду
03. 01. 2023. у 06:45
ЗА КУЛТУРУ 6,5 МИЛИОНА: Пожаревац објавио јавни позив за (су)финансирање програма
03. 02. 2023. у 13:16
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)