СРБИЈУ ВОЛЕЛА КАО СВОЈУ ЗЕМЉУ: Легат Бете Вукановић (1872-1972), после паузе од 37 година, поново пред публиком у Конаку кнегиње Љубице
СРБИЈА је за сликарку Бету Вукановић (1872-1972) била одабрана земља, а ова Немица, откада је дошла у Београд, са супругом Ристом, чије је презиме преузела, скратила је крштено име Бабет и почела да се потписује ћирилицом. Не чуди зато што је Београду, у коме је провела 74 године, и ту остала до смрти, завештала свој легат са више од 200 предмета.
Фото: З. Јовановић
Последњи пут излаган 1985, поново је пред публиком у Сали под сводовима Конака кнегиње Љубице, на изложби "Бета Вукановић. Класик модерне", чији је аутор историчарка уметности Исидора Савић, кустос Музеја града Београда. Поставку чине превасходно Бетина уметничка дела - уљене слике, акварели, пастели, цртежи, као и лични предмети - ордење, фотографије, сликарски прибор, штафелај (са траговима њених боја), намештај... Али ту су и њена хаљина, сунцобран, ташница, прстен и огрлица, који су за потребе ове изложбе конзервирани.
Широк тематски регистар њеног стваралаштва, који је представљен, отварају најранији радови - два портрета Бетине мајке, са краја 19. века, излагана у минхенском Кунстферају. Следе их портрети настали по доласку у Србију.
Фото: З. Јовановић
- Овековечила је галерију различитих овдашњих народности - објашњава ауторка изложбе. - Посебно је била блиска са Јеврејима са Дорћола, и Ромима са Чубуре, са којима је склапала пријатељства, учествовала у неким њиховим обичајима. Без предрасуда је сликала своје нове сународнике.
На пастелу "У кафани", из 1900. (послужио је као лајтмотив изложбе), на коме је дама у ентеријеру бистроа и псом у првом плану, долази до изражаја њено импресионистичко умеће, наставља историчарка уметности. Док слику "Иза кулиса", са дегаовским мотивом, објашњава то што је сликарка као девојчица маштала да постане балерина. Пореклом из угледне породице која је неговала њене уметничке склоности, свирала је и клавир.
Окруживала се лепим стварима, као што су кутијица и лепеза са јапанским мотивима, а ауторка поставке каже:
МИЛЕНИН "ОБЕШЕНИ СЛИКАР"
НА поставци је један веома редак, занимљив и потресан експонат, поклон њене ученице Милене Павловић Барили: ручно направљен лутак који представља сликара који се обесио, јер није успевао да прода своја дела.
Фото: З. Јовановић
Посебно је, прича саговорница, била везана за јужну Србију и Призрен, сликала жене у харемским просторијама.
А ту су и сеоски ђилкоши, што историчарка уметности тумачи:
- Њени портрети имају дозу комичког, анегдотског. Код ње нема статичних модела који позирају. Говорила је да су деца најзахвалнији модели. Није их имала, а посебно је волела да их портретише. Урадила је илустрацију и за дечју књигу своје ученице Милице Јанковић "Зец и миш. Приче о животињама". Често је сликала цвеће, које је гајила у атељеу. Та платна су била најтраженија, и данас их је највише у приватном власништву. Сликала је и животиње.
НЕСТАЛА "КРСНА СЛАВА"
НА поставци је и олеографија њене "Крсне славе", првог већег платна које је насликала 1900. за потребе Светске изложбе у Паризу, где је за ову композицију добила и награду.
Била је велики и страствени путник, па изложбу заокружују мотиви Соко-града, Бохињске бистрице, Венеције, и опет Београда (на једној представи бомбардоване престонице је траг од правог метка, који је заокружила и записала датум - 19. октобар 1944). Након што је у Првом светском рату тешко оштећена кућа коју је подигла са супругом, мењала је београдске адресе. Најдуже је живела у атељеу-стану на последњем спрату Коларчеве задужбине, од 1932. до смрти.
Ту је посетио и Зухо Џумхур, који је направио њен телевизијски портрет, а део је поставке, као и они на којима су је портретисали сликар Љубомир Цинцар Јанковић и вајар Симеон Роксандић. Упамћена је и као прва наша жена карикатуриста:
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
"СКУПО ЈЕ ОДГАЈАТИ ДЕЦУ!" Јелена Ђоковић изненадила изјавом о родитељству: "Опростите, знам шта причам"
ЈЕЛЕНА Ђоковић одгајање деце одувек истиче као велики изазов за родитеље.
25. 04. 2024. у 07:56
УКРАЈИНА ПОВЛАЧИ РАДИКАЛНИ ПОТЕЗ: Ово многи нису очекивали, чак су и Руси збуњени пред Олимпијске игре "Париз 2024"
РАТ у Украјини, односно "Специјална војна операција" како то Русија назива, још једном је у први план избацио и спорт. Јер, иако најновије вести на тему "спортске санкције Русима" уопште нису наивне када се ради о поменутој држави, последња дешавања везана за руске спортисте - помало су изненађујућа. И, тичу се - Украјинаца.
23. 04. 2024. у 18:44
ПАТРИЈАРХ БИО ДУХОВИТ: Шта је рекао човеку који је тврдио да му се указала Богородица - а тек анегдота са пијанцем
ПАТРИЈАРХ Павле, осим што је био најскромнији и најнеконвенционалнији великодостојник, остао је упамћен и као човек са изузетним смислом за хумор.
24. 04. 2024. у 10:37
ХЕРОЈ СА "ДОСИЈЕОМ": Ово је машиновођа који је ЗАУСТАВИО ВОЗ да спаси пса везаног за пругу
"КАДА САМ видео да је пас везан ланцем за шине, пао ми је мрак на очи. За мене је ово покушај убиства. Тај ко је ово урадио, сутра је спреман да убије и човека. Одмах сам обавестио полицију. Монструми живе око нас, а да то и не знамо". Овим речима почиње своју исповест Миша Радивојевић, машиновођа који је пре два дана на прузи Димитровград – Ниш успео на време да заустави локомотиву тешку 1.000 тона и сигурне смрти спаси пса кога је неко везао ланцем за шине.
24. 04. 2024. у 22:28
АПЕЛ ОЦА ПРЕДРАГА: "То није Празник рада (1. мај), немојте да се брукамо - молите се и покајте"
ОТАЦ Предраг Поповић се огласио на мрежама и рекао да не би требало да се слави Празник рада (1. мај), већ да се тај дан обележава Велика Среда.
24. 04. 2024. у 19:00
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
Најновије из рубрике
"НЕКАДА ЈЕ ФИЛМ БИО НАЈБОЉИ ЦИРКУС У ГРАДУ": Редитељ Рајко Грлић о "Неиспричаним причама", новом филму, Бориславу Пекићу, Дубравки Угрешић
- БЕСКОНАЧНО ми је драго што сам живео у време када је филм био најбољи циркус у граду.
24. 04. 2024. у 17:25
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Једнорог без рога - Тенеси Вилијамс "Стаклена менажерија", Мадленијанум
ТЕШКА животна ситуација породице Аманде Вингфилд, анксиозна кћер која храмље и незадовољни син песник, слика је Тенеси Вилијамса, од пре 80 година, вечне фреске америчке породице и сушта је супротност "америчком сну".
24. 04. 2024. у 12:20
ПРИЧА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДЕЦЕ: Представа "Нестајање" премијерно у Атељеу 212
ПО тексту Томислава Зајеца (у режији Сање Митровић) у суботу, 27. априла, премијерно ће бити изведена представа "Нестајање" на сценИ "Мира Траиловић" Атељеа 212.
24. 04. 2024. у 12:13
МИКА ЋЕ ДОБИТИ СПОМЕНИК У НОВОМ САДУ : Иницијатива Одбора „Антићевих дана“ за обележје песнику
У НОВОМ Саду, којег је волео колико и свој родни Мокрин, песник, сликар и боем Мирослав Антић (1932-1986), готово четири деценије после смрти, добиће - споменик.
23. 04. 2024. у 19:43
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
Коментари (0)