СРБИЈУ ВОЛЕЛА КАО СВОЈУ ЗЕМЉУ: Легат Бете Вукановић (1872-1972), после паузе од 37 година, поново пред публиком у Конаку кнегиње Љубице

М. КРАЉ

27. 01. 2023. у 11:30

СРБИЈА је за сликарку Бету Вукановић (1872-1972) била одабрана земља, а ова Немица, откада је дошла у Београд, са супругом Ристом, чије је презиме преузела, скратила је крштено име Бабет и почела да се потписује ћирилицом. Не чуди зато што је Београду, у коме је провела 74 године, и ту остала до смрти, завештала свој легат са више од 200 предмета.

СРБИЈУ ВОЛЕЛА КАО СВОЈУ ЗЕМЉУ: Легат Бете Вукановић (1872-1972), после паузе од 37 година, поново пред публиком у Конаку кнегиње Љубице

Фото: З. Јовановић

 Последњи пут излаган 1985, поново је пред публиком у Сали под сводовима Конака кнегиње Љубице, на изложби "Бета Вукановић. Класик модерне", чији је аутор историчарка уметности Исидора Савић, кустос Музеја града Београда. Поставку чине превасходно Бетина уметничка дела - уљене слике, акварели, пастели, цртежи, као и лични предмети - ордење, фотографије, сликарски прибор, штафелај (са траговима њених боја), намештај... Али ту су и њена хаљина, сунцобран, ташница, прстен и огрлица, који су за потребе ове изложбе конзервирани.

Широк тематски регистар њеног стваралаштва, који је представљен, отварају најранији радови - два портрета Бетине мајке, са краја 19. века, излагана у минхенском Кунстферају. Следе их портрети настали по доласку у Србију.

Фото: З. Јовановић

- Овековечила је галерију различитих овдашњих народности - објашњава ауторка изложбе. - Посебно је била блиска са Јеврејима са Дорћола, и Ромима са Чубуре, са којима је склапала пријатељства, учествовала у неким њиховим обичајима. Без предрасуда је сликала своје нове сународнике.

На пастелу "У кафани", из 1900. (послужио је као лајтмотив изложбе), на коме је дама у ентеријеру бистроа и псом у првом плану, долази до изражаја њено импресионистичко умеће, наставља историчарка уметности. Док слику "Иза кулиса", са дегаовским мотивом, објашњава то што је сликарка као девојчица маштала да постане балерина. Пореклом из угледне породице која је неговала њене уметничке склоности, свирала је и клавир.

Окруживала се лепим стварима, као што су кутијица и лепеза са јапанским мотивима, а ауторка поставке каже:

- У Минхену је прво похађала Уметничко занатску школу, где се упознала са различитим техникама примењене уметности, које је преносила ученицама обучавајући их раду на свили, на стаклу...

МИЛЕНИН "ОБЕШЕНИ СЛИКАР"

НА поставци је један веома редак, занимљив и потресан експонат, поклон њене ученице Милене Павловић Барили: ручно направљен лутак који представља сликара који се обесио, јер није успевао да прода своја дела.

- Бета је помињала Милену Павловић Барили као своју најдаровитију ученицу, а поклон говори и о блиској вези коју је неговала са својим ђацима - закључује Исидора Савић.

Фото: З. Јовановић

Посебно је, прича саговорница, била везана за јужну Србију и Призрен, сликала жене у харемским просторијама.

- На акварелима који одишу живописним колоритом, понекад су и женски актови и полуактови... Сликала је и народске мотиве, улепшане призоре из сеоског живота, једре, румене сељанке, које представљају неискварени живот.
А ту су и сеоски ђилкоши, што историчарка уметности тумачи:
- Њени портрети имају дозу комичког, анегдотског. Код ње нема статичних модела који позирају. Говорила је да су деца најзахвалнији модели. Није их имала, а посебно је волела да их портретише. Урадила је илустрацију и за дечју књигу своје ученице Милице Јанковић "Зец и миш. Приче о животињама". Често је сликала цвеће, које је гајила у атељеу. Та платна су била најтраженија, и данас их је највише у приватном власништву. Сликала је и животиње.

НЕСТАЛА "КРСНА СЛАВА"

НА поставци је и олеографија њене "Крсне славе", првог већег платна које је насликала 1900. за потребе Светске изложбе у Паризу, где је за ову композицију добила и награду.

- Када је дошла у Београд, за њу је, као Немицу, обичај славе био непознат, али се за њега веома заинтересовала - објашњава саговорница. - Веома успешна, слика "Крсна слава" репродукована је у различитим графичким техникама, па и у олеграфији, какву имамо овде. Захваљујући репродукцијама знамо како је изгледала, јер је оригинал нестао. Ни Бета сама није знала шта се десило са том, једном од најдражих њених слика.

Била је велики и страствени путник, па изложбу заокружују мотиви Соко-града, Бохињске бистрице, Венеције, и опет Београда (на једној представи бомбардоване престонице је траг од правог метка, који је заокружила и записала датум - 19. октобар 1944). Након што је у Првом светском рату тешко оштећена кућа коју је подигла са супругом, мењала је београдске адресе. Најдуже је живела у атељеу-стану на последњем спрату Коларчеве задужбине, од 1932. до смрти.

Ту је посетио и Зухо Џумхур, који је направио њен телевизијски портрет, а део је поставке, као и они на којима су је портретисали сликар Љубомир Цинцар Јанковић и вајар Симеон Роксандић. Упамћена је и као прва наша жена карикатуриста:

- Критичари су веома ценили њене карикатуре, због доброг цртежа, али су примећивали да нису биле наивне, јер су имале жаоку - закључује Исидора Савић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024