КЊИГОМ СЕ ХРАНИ ЉУДСКИ ДУХ: Академику Горану Петровићу јуче уручена награда "Београдски победник" за дело "Папир са воденим знаком"

Д. БОГУТОВИЋ

27. 01. 2023. у 11:10

НА свечаности у Библиотеци града Београда јуче је Горану Петровићу (1961) уручена награда за најбољи роман у прошлој години "Београдски победник" за књигу "Папир са воденим знаком" у издању "Лагуне". Овај роман је претходно добио награду Вукове задужбине.

КЊИГОМ СЕ ХРАНИ ЉУДСКИ ДУХ: Академику Горану Петровићу јуче уручена награда Београдски победник за дело Папир са воденим знаком

Фото: З. Јовановић

Истичући да се међу романима објављеним прошле године "Папир" издвојио бројним поетичким, приповедачким и стилским квалитетима, др Предраг Петровић, председник жирија је рекао:

 - Радња романа одвија се у 15. веку у живописној италијанској луци Амалфију. То је доба ренесансе, када се постепено растачу оквири средњовековне културе и успостављају нове вредности и постигнућа, визије света и спознаје човека које ће у великој мери обележити оно што називамо новим веком. Једна од епохалних промена која се одиграла у то доба јесте замена пергамента папиром који и данас, поред свеопште дигитализације, представља обележје наше цивилизације и њене духовности. Управо би се папир могао одредити као главни јунак Петровићевог романа, по чему је он, свакако, јединствен, и то не само у оквирима српске књижевности. Фикционални светови овог романа буквално се рађају над папиром који један писац, у првом поглављу, покушава да испуни знацима који призивају контуре видљивих и имагинарних светова. Овај писац верује, како нас о томе обавештава приповедач романа, "да хлеб и рукопис у основи истом служе, првом се толи трбух, а другом сити људски дух. Једно без другог не бива, не опстаје".

ДЕВЕТ ЦИКЛУСА

НАГРАЂЕНА књига може се читати самостално, али и као део замишљеног циклуса, романа - делте, који у нашој савременој књижевности отвара нове поетичке и жанровске могућности обнављања велике, епохалне романескне целине. Та будућа целина, како је то сугерисано у њеном првом току, "Папиру са воденим знаком", свакако ће почивати на оној исконски људској потреби за причом и приповедањем, заводљивој и трагичној у исти мах, која нам је данас неопходна као и у време Бокача и Сервантеса, Андрића и Црњанског - рекао је председник жирија.

Магистрални ток књиге посвећен је еснафу из Амалфија, произвођачима најфинијег папира тога доба, који ће се наћи на путу испуњења љубавне жудње напуљске краљице Ђоване Друге, објаснио је председник жирија. Око ове ренесансне "згоде" плету се многобројне приче, судбине и фигуре које својом симболиком превазилазе оквир једне епохе и воде далекосежни дијалог са нашим временом. У "Папиру" су пажљиво изведене приповедачке и стилске метаморфозе карактеристичне за ренесансу - од елемената витешких романа и његових донкихотовских пародија, преко бокачовске еротике и ласцивности до карневалске и гротескне слике света.

Фото: З. Јовановић

 - Иако је роман смештен у доба ренесансе, он се свакако може читати и као алегорија која непрестано води дијалог са савременим добом. Тај однос је посебно интензиван ако га пратимо на смисленом плану ове књиге који је посвећен уметности и судбини стваралаца. Еснаф из Амалфија помно бира коме ће продати најфинији папир отварајући тако политичко, поетичко и етичко питање шта и како се пише на папиру, шта све хартија мора и може да истрпи. А опет, тај најфинији папир прави се од нечег нимало узвишеног - од крпа, рита и остатка одеће. Он је и симболично и буквално справљен од остатака нечијег живота, од појединачних и колективних трагедија - рекао је Предраг Петровић.

ВЕЋИНОМ ГЛАСОВА

НАГРАДА је донета одлуком већине гласова чланова жирија: Наташа Анђелковић, Предраг Петровић и Петар Пијановић гласали су за роман Горана Петровића, а Весна Тријић и Слађана Илић су предност дали роману "Видиш ли да не видим" Емира Кустурице. Да подсетимо, у најужем избору од шест књига био је роман "Кад ђаволи полете" Владимира Кецмановића, који је, међутим, своју књигу повукао из кандидатуре због незадовољства и овогодишњим и прошлогодишњим радом жирија.

Уместо беседе Горан Петровић је прочитао причу "Пећина" у којој казује о свом одласку у Кучево и у тамошњу пећину Равништарка:
"... На том путу кроз Равништарку око мене су се непрестано ројиле мисли о приповедању... Јер шта би та пећина била без приче о њој? Не само о томе како је пред њу долазио Јован Цвијић, географ је довде стигао на коњу, али у пећину није улазио јер је била под водом... Затим како су њену лепоту заправо први видели сеоски дечаци Миливоје и Драгиша, одваживши се да зароне... Како су је потом истражили стручњаци."
"Пећину" аутор овако завршава:

- Тако је и са причом о књижевности. Кајаћеш се ушао - не ушао, узео - не узео, приповедао - не приповедао.

Одломке из награђеног романа читао је глумац Јован Јовановић. Награду, која се састоји од статуете (рад академског вајара Зорана Кузмановића), дипломе и новчаног износа од 10.000 евра у динарској противвредности уручила је Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, културне институције која је прошле године основала ово признање. Она је најавила скорашњу доделу још једне награде, "Душан Радовић" за најбољу књигу за децу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.

09. 12. 2025. у 20:57

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ТОТАЛНИ ОБРТ! Партизан демантовао да је потписао уговор са Пењаројом