ИЗВАНРЕДНА ГОСПОЂА СРПСКЕ И ЈЕВРЕЈСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: У Београду одржане две комеморације преминулим великанима

У ЈЕВРЕЈСКОМ културном центру у Београду, јуче је одржана комеморација посвећена истакнутој и популарној књижевници Гордани Куић (1942-2023), која је преминула пре неколико дана од последица короне и јуче сахрањена на Новом гробљу.

Александар Јерков на опроштају од Куићев , Фото Н. Скендерија

Од списатељице која је иза себе оставила девет романа, од којих су неки филмовани и преточени у ТВ серију, као и две књиге проповедака, најпре се опростио др Александар Јерков, који је рекао:

- Гордана Куић је једна изванредна госпођа српске, јеврејске, јудео-словенске, европске и светске књижевости, оставила нам је успомену на лепо пријатељство и низ романа у којима заувек живи један свет, једно време и једна успомена вредна чувања. Са њом су Сефарди и сви који су у том времену живели, и њена их имагинација оживела, постали нама блиски.

Фото В. Данилов

Њене сентименталне романсе су културолошки тријумф и поука да у свим временима треба високо држати фењер вредности. Ситне техничке и стилске недостатке, које строги тумач ни у деликатном часу неће прећутати, не могу одузети ништа овом духовном достојанству, које права књижевност у сваком жанру може и мора имати.

Марија Радић, уредница у "Вулкану", која се последњих година интензивно дружила са Куићком, казала је:

- Аутентична дама романа и приповедања, отменог става, зреле и разбокорене мисли, привлачила је и сабирала читаоце. Увек су јој се искрено радовали и уредници и сарадници. Поред ње се чинило да је сасвим лако писати и причати о историји једног времена, о породици, о менама и пролазностима животних радости и усхићења; чинило се тако зато што је својом уметничком надареношћу умела да књижевност приближи суштини живота, и да живот, ради живота, посвети књижевности.

Комшија популарне списатељице, Бране Поповић, из Његошеве улице, говорио је о њеној скромној и топлој породици, која се у послератним година суочавала са искушењима типичним за то време. Своа сећања изнео је и њен пријатељ Давор Салом, који је истакао да је Гордана Куић била "светионик сефардске традиције". Прочитао је и три писма њених сарадника и пријатеља, упућених из Израела и Канаде. Глумица Калина Ковачевић, која је играла у серији "Мирис кише на Балкану", према истоименом роману Гордане Куић, прочитала је одломак из тог дела. Скуп је завршен опроштајном песмом, коју је, уз традиционални јеврејски инструмент уд, извео Стефан Саблић, позоришни редитељ.

* * * * * * * * * *

Пуслојић је Живео за поезију и био је поезија

КОМЕМОРАЦИЈА угледном песнику Адаму Пуслојићу (1943-2023) одржана је јуче у Удружењу књижевника Србије. Од поете особеног пера најпре се опростио Милош Јанковић, председник УКС, који је рекао:

- Адам јесте био, и остаће то, пре свега песник, онај прави, који своју поезију живи, који својом поезијом живи, који је живео за поезију и који је био, и јесте поезија, поезија која је овим светом ходала, и која ће и у оностраној, кажу лепшој и мање суровој стварности, суверено и свевремено трајати.

Истичући да је реч је о песнику који се издвајао по имагинацији, тежњи за преображајношћу и модерном изражајном домашају, Радомир Андрић је додао:

- Његово песничко дело је истовремено потекло из више извора и непрестано се принавља стварносно-митски, садржано у заумљу, оном благородном називу именица у којима препознаје свој поетички родослов. Његове песничке књиге једним својим пулсирајућим млазом указују на склоност ка авангардним подухватима, али ниједног тренутка не занемарују ни косовске заветне источнице.

Фото И. Маринковић

Према речима Братислава Р. Милановића, Пуслојић је био песник који је желео да створи тотално уметничко дело:

- У своју поетику је поред митова са читавог балканског простора, уносио емпиријско искуство, али и халуцинације, сновиђења, технолошко наслеђе, библијске теме, фреске великих мајстора.

У свом стварном имагинарном трајању Адам је, нагласио је Видак М. Масловарић, имао два судбоносна упоришта - митску планину Ртањ и Неготинску Крајину, у којој је смрти онолико, али и живота, у коме је све њему драгоцено - ведрина, вера, радост и туга, нада, смех и суза. Због тога је и говорио "Крајини краја нема".

- Пуслојић је оставио дубок траг у српској књижевности својим обимним песничким делом, али је истовремено, као неуморни и вечити борац, у себи носио улогу мисионара у повезивању двеју култура, два блиска народа, српског и румунског. Ту мисију је целог жувота гајио и успео у томе - рекао је Луне Левајац.

Ћерка преминулог песника, Марија Пуслојић, казивала је стихове свога оца, који је пре десетак дана сахрањен у Алеји заслужних грађана.

Препоручујемо

Култура

0 1

ОД ПРВЕ КЊИГЕ ОЧАРАЛА ЧИТАОЦЕ: In memoriam - Одлазак Гордане Куић, ауторке бестселера "Мирис кише на Балкану", "Цват липе на Балкану"...

17. 01. 2023. у 10:45

Друштво

1 9

ПРЕМИНУЛА ГОРДАНА КУИЋ: Велики губитак за српску књижевност

15. 01. 2023. у 19:33

Култура

0 1

ПЕШКЕ ИЗ РУМУНИЈЕ ПУСЛОЈИЋУ НА САХРАНУ: Песник Силиштеану на несвакидашњи начин одао почаст српском колеги

16. 01. 2023. у 11:23

Додатак Култура

0 1

ЖИВОТ ЈЕ УЛОЖИО У ПЕСМУ И РЕЧ: У Алеји заслужних грађана сахрањен песник Адам Пуслојић

10. 01. 2023. у 09:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације