ЈЕЦАЈИ ЗА ЖРТВЕ ФИЛМСКЕ "ОЛУЈЕ": Прича о једном од највећих злочина у рату деведесетих

М. Мирковић

18. 01. 2023. у 00:46

У ФИЛМСКОМ опелу жртвама "Олује" - јер тако је замишљено, написано, снимљено - а баш тако се и гледа истоимено остварење сценаристе и редитеља Милоша Радуновића, присуствовала је синоћ премијерно публика у препуном гледалишту МТС дворане као и у распродатим пројекцијама Синеплекс биоскопа.

ЈЕЦАЈИ ЗА ЖРТВЕ ФИЛМСКЕ ОЛУЈЕ: Прича о једном од највећих злочина у рату деведесетих

Фото И. Маринковић

Тек је нешто већи но број места у овој дворани,1.853, број страдалих у нападу Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, тог августа бременитог страдањем, ратне 1995. године.

Више од стотину педесет минута пратили су гледаоци причу о једном од највећих злочина у рату деведесетих, погрому у ком је са вековних огњишта прогнано више од четврт милиона Срба. Филмску причу, да, но засновану на истинитим догађајима, приповест о несрећи која никада, и никоме не би смела да се понови. Причу толико нам познату, која подсећа, боли и опомиње.

Због свега тога је, током више од два и по часа синоћне пројекције, у гледалишту владао готово потпуни мук. Безбројни су јецаји застали у грлу, но звук плача из грла није изашао.

Јер немогуће је, осим у дубокој тешкој тишини баш попут оне током опела, пратити причу о Стевану који спасава живот а губи све, о брату који се сурово и сулудо храбро праведнички свети за смрт свог близанца, о бахатом Браци који у сигурност Србије стиже жив али без највећег свог блага, о Илији... Илији, том обичном, малом човеку који преживљава све, баш све што рат носи, док његов синчић вози трактор и на њему мајку, да би и они у сигурност Србије приспели пешице, носећи тек - себе саме.

Фото: Игор Марковић

И нема ту растерећења, чак ни кад у некој сцени промакне спасоносни траг суровог хумора, или лепоте августовских крајолика које тог лета није имао ко да гледа. Тек неуморно, непојмљиво зло, неправда, нечовечност и страдање српског живља.

Нема ни катарзе, истинске, ни када освета сачека баш онога кога треба, ни када се породица, понека, уједини после месеца непојамног страдања и губитака... Има само туге, бескрајне, дубоке, бола који цепа душу, и молитве у грлу сваког гледаоца, уједињеног са свима другима једном мишљу: не поновило се.

Фото: Игор Марковић

Једнако ће, нема сумње, ово филмско опело доживети и сви будући гледаоци, који ће од вечерас походити биоскопе и гледати истоимену серију "Омега продукције". Синоћњем, премијерном, присуствовали су министарка културе Маја Гојковић, премијерка Ана Брнабић, бројни представници Војске и чланови Владе Републике Србије.

 

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ЗА ЈАЊИЋА

НА поклону после филма излазила је ауторска и глумачка екипа, глумци Јово Максић, Златан Видовић, Љубиша Милишић, Марија Пикић, Новак Билбија... а свако од њих поздрављен је бурним аплаузом, баш као и њихове млађе колеге деца-глумци Иван Вујић и Милица Станковић, и главни "диригент", редитељ и сценариста Милош Радуновић. Ипак, с посебним жаром и по којом сузом аплаудирало се недавно преминулом Давору Јањићу који је у "Олуји" уписао своју последњу, а маестралну улогу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ВЕЛИКА ДЕЛА НА СЦЕНИ ХУМАНОСТИ: „Мој први пут“ и „Јазавац пред судом“ у Фондацији Mozzart