ЈЕЦАЈИ ЗА ЖРТВЕ ФИЛМСКЕ "ОЛУЈЕ": Прича о једном од највећих злочина у рату деведесетих
У ФИЛМСКОМ опелу жртвама "Олује" - јер тако је замишљено, написано, снимљено - а баш тако се и гледа истоимено остварење сценаристе и редитеља Милоша Радуновића, присуствовала је синоћ премијерно публика у препуном гледалишту МТС дворане као и у распродатим пројекцијама Синеплекс биоскопа.
Фото И. Маринковић
Тек је нешто већи но број места у овој дворани,1.853, број страдалих у нападу Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, тог августа бременитог страдањем, ратне 1995. године.
Више од стотину педесет минута пратили су гледаоци причу о једном од највећих злочина у рату деведесетих, погрому у ком је са вековних огњишта прогнано више од четврт милиона Срба. Филмску причу, да, но засновану на истинитим догађајима, приповест о несрећи која никада, и никоме не би смела да се понови. Причу толико нам познату, која подсећа, боли и опомиње.
Због свега тога је, током више од два и по часа синоћне пројекције, у гледалишту владао готово потпуни мук. Безбројни су јецаји застали у грлу, но звук плача из грла није изашао.
Јер немогуће је, осим у дубокој тешкој тишини баш попут оне током опела, пратити причу о Стевану који спасава живот а губи све, о брату који се сурово и сулудо храбро праведнички свети за смрт свог близанца, о бахатом Браци који у сигурност Србије стиже жив али без највећег свог блага, о Илији... Илији, том обичном, малом човеку који преживљава све, баш све што рат носи, док његов синчић вози трактор и на њему мајку, да би и они у сигурност Србије приспели пешице, носећи тек - себе саме.
Фото: Игор Марковић
И нема ту растерећења, чак ни кад у некој сцени промакне спасоносни траг суровог хумора, или лепоте августовских крајолика које тог лета није имао ко да гледа. Тек неуморно, непојмљиво зло, неправда, нечовечност и страдање српског живља.
Нема ни катарзе, истинске, ни када освета сачека баш онога кога треба, ни када се породица, понека, уједини после месеца непојамног страдања и губитака... Има само туге, бескрајне, дубоке, бола који цепа душу, и молитве у грлу сваког гледаоца, уједињеног са свима другима једном мишљу: не поновило се.
Фото: Игор Марковић
Једнако ће, нема сумње, ово филмско опело доживети и сви будући гледаоци, који ће од вечерас походити биоскопе и гледати истоимену серију "Омега продукције". Синоћњем, премијерном, присуствовали су министарка културе Маја Гојковић, премијерка Ана Брнабић, бројни представници Војске и чланови Владе Републике Србије.
ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ЗА ЈАЊИЋА
НА поклону после филма излазила је ауторска и глумачка екипа, глумци Јово Максић, Златан Видовић, Љубиша Милишић, Марија Пикић, Новак Билбија... а свако од њих поздрављен је бурним аплаузом, баш као и њихове млађе колеге деца-глумци Иван Вујић и Милица Станковић, и главни "диригент", редитељ и сценариста Милош Радуновић. Ипак, с посебним жаром и по којом сузом аплаудирало се недавно преминулом Давору Јањићу који је у "Олуји" уписао своју последњу, а маестралну улогу.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)