ТЕШКО ЈЕ ПОДНОСИО СТРАДАЊЕ НАРОДА: Матица српска приредила научни скуп у част академика Дејана Медаковића
МНОШТВО узвишених речи изговорено је јуче у Матици српској у Новом Саду о делу академика Дејана Медаковића (1922-2008), једног од најзначајнијих српских интелектуалаца, књижевника, историчара уметности и непресушног борца за ренесансу српског духа, који је оставио обиман и драгоцен опус свом народу и његовој култури.
Фото В. Данилов
Научни скуп поводом стогодишњице његовог рођења "Један век Дејана Медоковића" окупио је тридесет историчара, познавалаца уметности и поштовалаца овог великана, а на самом почетку проф. др Драган Станић, Матичин председник, рекао је да је Медаковић веома волео ову нашу најстарију институцију културе и науке.
- У Матицу је радо долазио осећајући да се ту најбоље испољава његова личност, да му је ту место и да ту има најподстицајније сусрете са људима из других научних области.Верујем да би и он био задовољан овим данашњим скупом, а ако смо нешто и пропустили, надокнадићемо наредном приликом јер његово дело заслужује да му се стално враћамо - рекао је Станић.
Академик Василије Крестић није био у могућности да допутује у Нови Сад, али је послао беседу у којој је подсетио да је Медаковић, од времена када је изабран за члана Српске академије наука и уметности, обављао одговорне функције у установи коју је веома уважавао. Осим што је био члан многих њених научних одбора и комисија, био је секретар Одељења историјских наука и у том својству члан Председништва, генерални секретар САНУ, а затим и њен председник.
- Красиле су га многе сјајне особине а једна од њих је патриотизам, дубока оданост свом народу и држави. Све муке, недаће и страдања кроз које је пролазио српски народ, тешко је подносио и стално се питао где је излаз и шта нам ваља чинити. Посебну бригу исказивао је о урушавању угледа и значаја националних институција, попут СПЦ, САНУ, Матице српске и наших универзитета. Очување њиховог угледа доводио је у најтешњу везу с питањем националног опстанка - навео је академик Крестић, истичући и Медаковићеву "стваралачку ватру, огромну радну енергију и систематичност".
О огромном доприносу очувању наслеђа Срба у Мађарској говорио је Коста Вуковић, историчар уметности и руководилац збирке Музеја Српске правосавне епархије будимске у Сентандреји.
- Први пут је 1960. године дуже време посветио изучавању нашег културног наслеђа. Тада су наше цркве биле у веома лошем стању, Епархија је била без средстава, а у јавности веома мало се знало о споменицима у Мађарској. Управо Медаковић је тада скренуо пажњу колико су ти споменици важни за сагледљавање наше целокупне историје уметности, а првенствено оне у 18. веку - рекао је Вуковић.
Др Владимир Симић, професор на катедри Историје уметности, нагласио је да Медаковићев рад представља капиталну заоставштину коју изнова морамо да сагледамо, применимо у нашем времену и оставимо будућим генерацијама.
- Његово изузетно образовање и ерудиција преливали су се на различите сфере уметности и културе. Писао је поезију, водио дневнике, писао мемоаре. Све оно што је објавио превазилази могућности једног живота - рекао је др Симић.
Скуп у Матици српској, Фото Н. Карлић
О импозантном Медаковићевом опусу говорили су: проф. др Душан Иванић, проф. др Горана Раичевић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Тијана Палковљевић Бугарски, проф. др Игор Борозан, проф. др Данијела Королија Црквењаков, др Михаило Поповић...
ДАН ИСПУЊЕН ПИСАЊЕМ
КАО најдрагоценију особину свог оца, диригент Павле Медаковић истакао је изузетну дисциплину, јер "дан му је био испуњен писањем, писањем и писањем." Написао је укупно 46 књига у којима је са јединственом упорношћу и научном систематичношћу ревитализовао и разјашњавао заоставштину српске уметности, како црквене тако и световне, од Хиландара, преко Карловаца, фрушкогорских манастира, Сентандреје, Трста, Беча и Темишвара.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
"ВИ СТЕ ОДГОВОРНИ ЗА СМРТ РАИСИЈА" Стејт департмент о паду хеликоптера: Нећемо да се извињавамо
ИРАНСКА влада је одговорна за одлуку да управља хеликоптером старим 45 година у, како је описано, лошим временским условима, а не било који други актер, рекао је портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер током брифинга.
20. 05. 2024. у 20:38
КАКО УКРАЈИНСКА ВОЈСКА УБИЈА ЦИВИЛЕ? Амерички медиј изнео застрашујућа сазнања
УКРАЈИНСКА војска злоупотребљава алкохол и дрогу и под њиховим утицајем убија цивиле, пише амерички медиј Дејли бист, преноси РИА Новости.
20. 05. 2024. у 19:17
КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)
ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.
20. 05. 2024. у 11:53
Прочитајте више
"ЧОВЕК БЕЗ ЧОВЕКА НЕ МОЖЕ" Роквић направио кратак предах - друштво му правио Иван Босиљчић (ФОТО)
ПЕВАЧ Никола Роквић пре 29 дана кренуо је на ходочашће пут Грчке.
20. 05. 2024. у 09:54
ПЕВАЧ МОРАО НА ХИТНУ ОПЕРАЦИЈУ: Ера с ЈАГЊИЈАДЕ завршио на операционом столу
ЕРА ОЈДАНИЋ синоћ је примљен у Ургентни центар.
20. 05. 2024. у 08:21
Знате ли која позната ВОДИТЕЉКА је најмлађа кћи Вука Бојовића? (ФОТО)
ОВЕ године ће се навршити десет година откад нас је напустио Вук Бојовић, директор Београдско зоолошког врта и човек који је остао упамћен као велики добротвор и хуманитарац.
20. 05. 2024. у 10:51
НА УЛАЗУ У САЛУ: Шта је Ера урадио 10 минута пре операције - после наступа га хоспитализовали
ПЕВАЧ Ера Ојданић у недељу је имао је наступ на Јагњијади након које је хитно завршио у болници, где га чека операција киле.
20. 05. 2024. у 11:32
РУСИЈА У ЧУДУ: Тенисера који зна и како се Ђоковић побеђује у финалу - не пуштају на Олимпијске игре "Париз 2024"?
Имајући у виду да је рат у Украјини увелико у трећој годину од свог почетка, у фебруару 2022, можда и не чуди што Украјина не жели да види руске спортисте на међународним такмичењима. Ипак, иако је донета одлука да Руси могу на овогодишње Олимпијске игре - Париз 2024, може да се деси да један од познатијих руских такмичара тамо не учествује, управо "из украјинског разлога".
20. 05. 2024. у 15:35
БРУКА! Ево шта је Никола Јокић доживео након што је са Денвером остао без шампионске титуле
Никола Јокић није успео да оствари основни циљ за сезону 2023/2024 - од нове НБА титуле нема ништа, јер је с Денвером испао у полуфиналу Западне конференције, за шта се Минесота побринула у нестварној мајсторици. Али, по завршетку тог меча, ка српском асу је "дрвље и камење" полетело од бившег другог пика са драфта, а сада тренера.
20. 05. 2024. у 21:49
Најновије из рубрике
БАЛКАНСКА ЛЕПОТИЦА: СНП припрема нову драмску представу (ФОТО)
У СРПСКОМ народном позоришту у Новом Саду почео је рад на новој драмској представи "Балканска лепотица" , по мотивима истоименог романа Ласла Вегела a у режији Андраша Урбана.
20. 05. 2024. у 20:51
ПОДРШКА ЗА ПРОЈЕКАТ КИНОТЕКЕ У КАНУ: Подмлађивање "Крадљивца бресака"
ТОКОМ Филмског фестивала у Кану, Асоцијација европских филмских архива и кинотека (ACE), доделила је подршку за заједничку рестаурацију пројекту чији је носилац Државни аудиовизуелни архив Србије - Југословенска кинотека. У сарадњи са филмским архивима из Бугарске и Црне Горе, филм Вула Радева "Крадљивац бресака" биће рестаурисан у Одељењу дигиталне рестаурације Југословенске кинотеке, са оригиналног негатива у 4К издању.
20. 05. 2024. у 17:15
ДЕЛА СТУДЕНТА КОЈИ ЈЕ ЗАПАЛИО ЖИТО:Градски музеј Сомбору богатији за слике Вујадина Банета Секулића
Завичајна збирка Ликовног одељења Градског музеја у Сомбору обогаћена је вредним даром Софије Савић, рођене Дорошки, из Новог Сада, која је поклонила пет слика Вујадина Банета Секулића (Сомбор, 1921 – 1941), студента и учесника НОБ-е, стрељаног од стране окупатора.
20. 05. 2024. у 16:53
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА: У зајечарском Позоришном музеју одржаће се 38. "Млади мај"
ФЕСТИВАЛ младих песника "Млади мај", одржаће се у зајечарском Позоришном музеју (од 22.до 25.маја), а ову свечаност књиге отвориће писац Русомир Арсић.
20. 05. 2024. у 16:31
"ШЋЕРИ МОЈА" ГОСТУЈЕ У БЕОГРАДУ: Подгоричка представа на сцени Народног позоришта, у режији Ане Вукотић
ЦРНОГОРСКО народно позориште из Подгорице гостоваће 30. маја на Великој сцени Народног позоришта у Београду са представом "Шћери моја" - по тексту Маје Тодоровић, у адаптацији и режији Ане Вукотић.
20. 05. 2024. у 16:17
Коментари (0)