СЕЋАЊЕ НА ГАВРИЋА: Дводневни симпозијум о некадашњем управнику Музеја савремене уметности

М. А. К.

16. 12. 2022. у 09:21

ПОСЛЕ обележавања века од рођења оснивача и легендарног управника, Миодрага Б. Протића, ове јесени, Музеј савремене уметности, подсетиће јавност на значај још једног изузетно успешног стручњака који је био на челу ове установе, од 1986. до 1993. године: данас и сутра биће одржан симпозијум "Дани Зорана Гаврића", од 10 до 17 часова.

СЕЋАЊЕ НА ГАВРИЋА: Дводневни симпозијум о некадашњем управнику Музеја савремене уметности

Фото Танјуг

На предлог Друштва за очување сећања на проф. др Зорана Гаврића, МСУ и Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета БУ, овај скуп биће посвећен односу уметности и друштва, којим се Гаврић предано бавио. Теме дебата биће и услови у којима настаје уметност, њена улога у приватном и јавном животу, подршка коју добија од институција... Наиме, овај историчар и теоретичар уметности, ликовни критичар, професор, кустос и управник МСУ, био је усредсређен на проблеме "бракова из интереса" између музеја, галерија, колекционара и науке, критике и јавног памћења.

Циљ је да ови сусрети историчара и теоретичара уметности, музеалаца, колекционара и галериста, у чијем средишту би били управо односи уметности, науке и сећања, постану бијенални. Први "Симпозијум Дани Зорана Гаврића", тако је посвећен његовом деловању како у музејској, тако и академској пракси. Учесници су из читавог региона, и различитих су генерација. Међу њима су, као домаћини Маријана Коларић, директорка МСУ и кустос др Рајка Бошковић, академик Павле Пејовић и професори: Драган Булатовић, Слободан Мијушковић, Јерко Денегри, Петар Ћуковић, Звонко Петковић, Младен Козомара, Ангелина Милосављевић, Тијана Жакула, Никола Крстовић, Горан Гаврић и Милан Попадић.

Фото А. Стевановић

Учешће ће узети и историчари уметности и уметници, међу којима су Жана Гвозденовић, Сава Ристовић, Милица Петронијевић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Татјана Михаиловић, Данијела Пурешевић, Саша Панчић, Влатко Гилић, Радош Младеновић, Јелена Кривокапић, Чедомир Јаничић, Срђан Мараш, Бојана Спасојевић, Максимилијан Дорословачки, Дубравка Прерадовић, Андреј Вујиновић, Ана Кнежевић, Ива Суботић Красојевић, Милош Ћипранић, Јелена Павличић Шарић, Нела Тонковић и Милица Томић.

СМЕЊЕН ПОЛИТИЧКОМ ОДЛУКОМ

РОЂЕН је у Ваљеву, 18. новембра 1949, а на Одељењу за историју уметности, београдског Филозофског факултета је дипломирао и докторирао. Од 1972. године објављује текстове и преводе из теорије уметности, науке о уметности и филозофије уметности. Између 1978. и 1981. године усавршавао се у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Француској и Италији. У МСУ је од 1981. био прво кустос, потом шеф Одељења уметничких збирки, а од маја 1986. до јануара 1993 - управник, изабран на предлог Стручног већа МСУ. Смењен је политичком одлуком. Од 2003. предавао је на Факултету примењених уметности, где је стекао звање редовног професора. Добитник је награде "Лазар Трифуновић".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ИДЕ У ЗАГРЕБ! Жреб је тако одлучио, следи историјско гостовање црвено-белих